Kako bi ubrzala pristupne pregovore sa EU, Srbija treba da se fokusira na pitanja koja je trenutno sprečavaju da se predstavi kao kandidat koji ispunjava elementarne kriterijume za članstvo a medju prioritetima su izmene Ustava i funkcionisanje demokratskih institucija, rekao je Srdjan Majstorović iz Centra za evropske politike (CEP).
Majstorović je za Euraktiv Srbija i Betu rekao da, kada je reč o izmenama Ustava koje se tiču pravosudja, ono što se trenutno radi ne uliva poverenje da će "suštinski najznačajniji argumenti stručne javnosti biti uzeti u obzir i prihvaćeni".
"S druge strane, postavlja se pitanje održivosti ovih izmena, s obzirom na demokratski deficit trenutnog saziva Narodne skupštine", rekao je predsednik Upravnog odbora CEP.
Majstorović je istakao da će na potencijalno otvaranje pregovaračkih klastera uticati i funkcionisanje demokratskih institucija, gde se prevashodno misli na rezultate medjustranačkog dijaloga i njihovu primenu kako bi se obezbedili slobodni, demokratski i fer izborni uslovi.
"S tim su povezana i pitanja slobode medija, pritisaka i pretnji novinarima, zloupotrebe skupštinske govornice za napade i govora mržnje protiv neistomišljenika", rekao je Majstorović koji je i korodinator medjusektorske Radne grupe za političke kriterijume u Nacionalnom konventu o EU.
Majstorović je rekao da bi na dinamiku pregovora sa EU u značajnoj meri moglo da utiče i pitanje odnosa srpskih političara prema regionalnim pitanjima i dobrosusedskim odnosima.
"Jačanje etno-nacionalističkih tendencija i retorika koja se može tumačiti i kao uplitanje u unutrašnja pitanja suseda, nije dobra preporuka za ubrzanje pristupnih pregovora sa EU", istakao je.
Majstorović je rekao i da je nepotrebno prenaglašavati značaj medjuvladine konferencije Srbija-EU održane pre dva dana, inače prve od decembra 2019. a ukupno 12. po redu.
Ona je, prema njegovim rečima, prevashodno bila posvećena protokolarnom prihvatanju inoviranog načina vodjenja pregovora, a ne suštinskim pitanjima otvaranja pregovaračkih klastera.
"Na konferenciji je potvrdjen izvestan pomak Srbije u izvršavanju preuzetih obaveza, medjutim napredak nije bio prepoznat kao dovoljan da se otvore pregovori u nekoj od šest grupa poglavlja, odn. klasterima", rekao je Majstorović.
On je rekao da je na medjuvladinoj konferenciji konstatovano ono što je poznato i očigledno da su pet pregovaračkih poglavlja koja se nalaze u okviru klastera 1 odavno otvorena i nalaze se u režimu redovnog praćenja i izveštavanja od stane Evropske komisije.
"Predstavljati u medijima nešto što je očigledno samo objektivna konstatacija realnog stanja kao nekakav uspeh, nažalost govori o dubokoj podeljenosti medijske scene u Srbiji", rekao je Majstorović.
Prema njegovim rečima, mediji koji su bliski vlastima imaju potrebu da na neki način umanje činjenicu da pojedine članice EU smatraju da Vlada Srbije nije učinila dovoljno da se posle gotovo dve godine stagniranja otvore pregovori u nekom od klastera.
"Najveća žrtva ovih pokušaja 'spinovanja' biće kao i uvek gradjani kojima se na taj način uskraćuje pravo na objektivno informisanje, a EU i njene članice predstavljaju kao neprijateljske prema Srbiji", ocenio je Majstorović.
Kada je reč o učestalosti samita EU-Zapadni Balkan dok zemlje regiona stagniraju u pristupnom procesu, Majstorović je rekao da izvestan nedostatak medjusobnog poverenja izmedju EU i regiona treba postepeno vraćati ne samo održavanjem samita, već konkretnim primerima strateške i razvojne saradnje i ubrzanjem integracije u EU.
