Nevladina organizacija Transparentnost Srbija (TS) je saopštila da Izveštaj Evropske komisije (EK) ukazuje na korupciju kao veliki problem za napredak Srbije na evropskom putu.
Izveštaj potvrđuje da državni organi nisu primenili zakone i planove za borbu protiv korupcije, a ukazuje i na nedopustivu praksu da se javne nabavke i javno-privatna partnerstva ugovaraju na osnovu međudržavnih sporazuma, podvukla je TS.
Transparentnost Srbija ocenjuje da je jednako važan i poziv EK za unapređenje pravila o finansiranju predizborne kampanje, kao i da se u izveštaju "konstatuje kršenje zakona kada je reč o v.d. stanju u državnoj upravi", ali da je EK propustila da ukaže da "isti problem postoji u još drastičnijem obimu kod javnih preduzeća".
"Pored toga što se reč 'korupcija' pominje na čak 77 mesta u ovogodišnjem izveštaju, o značaju koji je dat ovom problemu svedoči i činjenica da se o njemu govori u vezi sa svim ključnim uslovima EU integracija - u okviru političkih kriterijuma, vladavine prava, ekonomskog razvoja i javne uprave", navodi Transparentnost Srbija.
Kako ukazuje TS "ovogodišnji izveštaj, jasnije nego ikad ranije, ukazuje na nedopustivu praksu da se javne nabavke i javno-privatna partnerstava umesto po zakonu, ugovaraju na osnovu međudržavnih sporazuma i na osnovu posebnih procedura za izbor 'strateških partnera' kod infrastrukturnih projekata 'od nacionalnog značaja' ".
"EK je takođe podsetila na obavezu koju Srbija nije poštovala - da se i za hitne nabavke u vezi sa pandemijom KOVID-19 obezbedi primena zakonskih načela transparentnosti i konkurencije", saopštila je Transparentnost Srbija.
Kako navodi TS, jednako je važan i poziv za unapređenje pravila o finansiranju predizborne kampanje i podsećanje na neispunjene preporuke OEBS što se navodi u drugom izveštaju, Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o junskim izborima, objavljenom juče.
"Izričito je ukazano na 'nejasno razgraničenje između obavljanja javne funkcije i predizborne promocije' u slučaju predsednika Republike na proteklim izborima", navodi TS i dodaje da se ta ocena jednako može dati i za brojne druge funkcionere jer nije bilo spremnosti da se problem vodenja "funkcionerske kampanje" reši adekvatnim zakonskim normama.
Kada je reč o gonjenju korupcije na visokom nivou, Transparentnost Srbija navodi da je važno što EK ponavlja ocene o nedovoljnom broju osuda, i na potrebu proaktivnog postupanja javnih tužilaštava.
"EK izričito ukazuje na potrebu zaštite uzbunjivača u takvim slučajevima, pominjući poimence 'Krušik'. Treba istaći da to nipošto nije jedini slučaj u kojem su u medijima iznete argumentovane sumnje o mogućoj korupciji, a što tužilaštvo nije ispitivalo", navodi se u saopštenju TS.
TS nodi da je važno to što je EK istakla neke od problema u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja upravo u delu izveštaja koji se odnosi na borbu protiv korupcije, kao i to što se u ovom izveštaju prvi put osvrće na Zakon o ispitivanju porekla imovine i posebnom porezu.
"Opšte ocene o 'ograničenom napretku' u borbi protiv korupcije zasnovane su pre svega na činjenici da su izvršene neke pripreme za sprovođenje Zakona o sprečavanju korupcije (zapošljavanja u Agenciji), iako je i tu očigledno da uslovi za primenu zakona nisu obezbeđeni - članovi Veća Agencije je trebalo da budu izabrani do 1. septembra 2020, a do tada postupak nije ni započet", navodi TS.
Transparentnost Srbija ocenjuje i da se u izveštaju Evropske komisije konstatuje da su izvršene pripremne radnje (podžakonski akti, obuke lobista) za primenu Zakona o lobiranju, ali da je propušteno da se ukaže da ovaj zakon u prvih godinu dana primene nije uticao na to da javnost sazna nešto više o tome ko sve utiče na proces pripreme zakona i drugih propisa.
