Zapadni mediji poslednjih dana su pridali više pažnje protestima građana u Budimpešti i Beogradu, uz ocenu da čelnici tamošnjih "populističkih vlasti" Viktor Orban i Aleksandar Vučić ipak "čvrsto sede u sedlu", uprkos kritici da sve više guše demokratiju i slobodu izražavanja.
U Mađarskoj su protesti upereni, navode analitičari i izveštači, protiv korupcije i "demontaže demokratije", što sprovodi Orbanova "nacional-konzervativna" vlada, dok za Vučića učesnici protesta kažu da je zaveo autoritaran režim i atmosferu nasilja.
Nemački list Zidojče cajtung zamera vođama evropskih stranaka desnog centra, od kojih su mnogi na vlasti, da i dalje u svom udruženju, Evropskoj narodnoj partiji, drže Orbanovu stranku Fideš, dok Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) ima status posmatrača, "iako oni (Orban i Vučić) koriste vlast da stave medije pod nadzor, da podriju odvojenost ustanova vlasti i sprovode sistem povlašćenih".
Francuski dnevnik Figaro u izveštaju iz Beograda piše da "mobilizacija protiv predsednika Vučića poprima sve veće razmere" i da su građani "demonstrirali po peti put protiv autoritarne vlasti šefa države".
Pariski dnevnik navodi da je napad gvozdenim šipkama na jednog od vođa opozicije Borka Stefanovića pokrenuo protestni pokret, jer se smatra da "nasilje prevršilo svaku meru za građane ionako očajne zbog toga što je režim stavio pod svoje institucije, ekonomiju i medije".
Slovenački dnevnik Delo primećuje, poput ostalih analitičara, da iako je "Vučić i dalje čvrsto u sedlu" vlasti, "na plodno tle ne nailaze njegove, preko većine kontrolisanih medija iznešene tvrdnje da plate i penzije rastu, da se nezaposlenost smanjuje - da je Srbija na pragu zlatnog doba".
"Podaci govore da je Srbija jedna od najslabije razvijenih zemalja Evrope, s raširenom korupcijom i da zaostaje u odnosu na ostale zemlje Evrope po dohotku po stanovniku", navodi Delo.
Mariborski list Večer smatra da su na ulice Budimpešte i Beograda izašli "razočarani pripadnici srednje klase" i poredi situaciju u kojoj je Vučić s protestima "žutih prsluka" protiv francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Skoro svi španski listovi su izvestili o protestima građana i opozicije u Budimpešti i Beogradu, a katalonski dnevnik Vangvardija navodi da je novi mađarski zakon uzrok negodovanja desetina hiljada građana, pravi paradoks, jer treba da obezbedi nedostajuću radnu snagu, a Orbanova vlast je zabranila ulazak svim imigrantima.
Britanski Fajnenšel tajms prenosi intervju s Vučićem koji kaže da uopšte ne mari za protest protiv njegove vlasti, "pošto opozicija nema nikakav plan", a boljitak Srbiji i regionu može doneti samo pokrenuti ekonomski oporavak i postojano rešenje za odnose s Kosovom.
Londonski dnevnik dodaje da su "zapadne diplomate položile nade u Vučića, nekadašnjeg tvrdog nacionalista, kojeg smatraju ključnim za obuzdavanje (predsednika RS Milorada) Dodika i za postizanje pravno obavezujućeg dogovora sa Kosovom".
Fajnenšel tajms, međutim, upozorava da "2019. već obećava da će staviti na iskušenje Vučića i biti burna za Balkan" i zbog "secesionističkih snaga u Bosni, razdora među političkim frakcijama u Crnoj Gori i Makedoniji".
Britanski list takođe primećuje da "bruto domaći proizvod Srbije dostiže jedva 36 odsto proseka u Evropskoj uniji".
Mnogi italijanski mediji su preneli vest domaće agencije ANSA u kojoj se navodi da su demonstranti već petu subotu uzastopce izašli na ulice srpskih gradova, buneći se protiv vlasti koju sprovodi Vučić.
Kritičari Vučića optužuju, dodaje se u izveštaju, da je zaveo autokratsku vladavinu nadzorom nad medijima i raspirivanjem govora mržnje prema svima koji se ne slažu s njim.
Vučić, kako se navodi, to sve odbacuje i predočava da bi moglo doći do vanrednih izbora ove godine.
