Najvažniji događaji u Srbiji 2020. godine

Toronto, 
29. Decembar 2020.
Novine Toronto, broj 
1647

Emitujemo listu deset najvažnijih događaja u Srbiji u 2020. godini, po izboru Novinske agencije Beta:

KORONA - Pandemija virusa korona izazvala je zdravstvene, ekonomske i političke potrese na globalnom nivou a u Srbiji je dobila i specifičnu dimenziju u kojoj su nadležni najpre minimizirali opasnost nove infekcije, a potom uvodili neke od najoštrijih mera zatvaranja, uključujući vanredno stanje koje je trajalo 53 dana. U Srbiji je prvi slučaj infekcije potvrđen 6. marta a istog dana je predsednik Aleksandar Vučić izjavio, pozivajući se na tada aktuelna tumačenja, da "svakog dana 25 puta više ljudi umre od ujeda komarca". "Neću da kažem da je to pitanje beznačajno ali nema potrebe za panikom", naveo je Vučić tada.

Opasnost od novog virusa na početku je minimizirao i ministar zdravlja Zlatibor Lončar koji je tvrdio da je virus korona "dosta slabiji" od sezonskog gripa, kao i pojedini članovi novoformiranog Kriznog štaba za suzbijanje epidemije koji su pozivali građana da idu "u šoping" u Milano u trenutku kada se u tom italijanskom gradu infekcija razbu ktavala. Samo nekoliko dana kasnije odlučeno je da na teritoriji cele Srbije bude proglašeno vanredno stanje zbog pogoršanja epidemiološke situacije. Usledilo je dodatno pooštravanje mera u vidu zabrane kretanja za starije od 65 godina a potom i policijskog časa od 17 do pet časova ujutro uz izlazak naoružanih pripadnika Vojske Srbije na ulice. Taj period obeležilo je i gotovo svakodnevno pojavljivanje Aleksandra Vučića u medijima, uglavnom kako bi prikazao respiratore i drugu medicinsku opremu nabavljenu za potrebe borbe protiv epidemije.

Vanredno stanje ukinuto je 6. maja što je, po ocenama pojedinih analitičara, bilo uslovljeno potrebom održavanja parlamentarnih izbora 21. juna. Od tada do danas epidemiološke mere su periodično pooštravane u zavisnosti od broja novoinficiranih i popunjenosti bolničkih kapaciteta. Poslednji i do sada najjači talas epidemije u Srbiji počeo je sredinom oktobra a brojevi novozaraženih i preminulih su od tad konstantno ras li da bi sredinom decembra dostigli cifre od skoro 8.000 novoinficiranih, odnosno 69 preminulih dnevno.

Po zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje u Srbiji je do kraja decembra virus bio potvrđen kod više od 320.000 a umrlo je više od 3.000 ljudi. Pojedini članovi Kriznog štaba poput Predraga Kona priznali da je bilo više smrtnih slučajeva nego što je zvanično objavljeno, i to zbog "problema u informacionom sistemu".

VAŠINGTONSKI SPORAZUM - Politički lideri Beograda i Prištine obavezali su se 4. septembra u Beloj kući na normalizaciju ekonomskih odnosa, uz posredstvo SAD. U prisustvu američkog lidera Donalda Trampa, predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je jednu, a premijer Kosova Avdulah Hoti drugu verziju dokumenta "Ekonomska normalizacija" koje se razlikuju u poslednjoj od 16 tačaka. Vučić se odmah našao na udaru kritika pošto se više tačaka ne tiče ekonomskih odnosa Beograda i Prištine. Između ostalog, dve strane su pristale na studiju izvodljivosti deljenja jezera Gazivode, da diverzifikuju snabdevanje energijom, da zabrane upotrebu 5G opreme od nepouzdanih dobavljača i da proiranski Hezbolah označe kao terorističku organizaciju.

Najveće kontroverze izazvala je poslednja tačka kojom se Beograd obavezao da ambasadu u Izraelu premesti iz Tel Aviva u Jerusalim, čemu se oštro protivi EU. Na osnovu vašingtonskog dogovora, u Beogradu je 22. septembra otvorena regionalna kancelarija Finansijske korporacije SAD za međunarodni razvoj koja treba da omogući realizaciju dogovorenih projekata, poput izgradnje "autoputa mira" i železničke veze Niš-Priština, ali i da doprinese razvoju regiona. Strane su se u Beloj kući obavezale i da primene sporazume iz februara 2020. o autoputu i obnovi železničke linije Beograd-Priština.

IZBORI I VLADA OROČENOG TRAJANjA - Plan da se parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori održe 26. aprila poremetila je pandemija i uvođenje vanrednog stanja, pa su izbori bili odloženi za 21. jun. Održavanje iz drugog pokušaja obeležila je agresivna kampanja liste koalicije oko Srpske napredne stranke, kao i poziv na bojkot dela opozicije zbog loših izbornih uslova. Na izborima je učestvovala 21 izborna lista ali je i pored sniženog cenzusa na tri odsto poslanike dobilo svega sedam lista, pri čemu je lista oko SNS osvojila dvotrećinsku većinu, odnosno 188 poslaničkih mesta.

Ocena stranih posmatrača bila je da su izbori u Srbiji "ispunili minimalne demokratske standarde uz neregularnosti koje su uticale na rezultat" a obeležila ih je i niska izlaznost od 48,9 odsto birača. Republička izborna komisija odbila je više hiljada prigovora na regularnost lista koje nisu ušle u parlament, od čega je samo Pokret "Dosta je bilo" podneo 2.700 žalbi. Uprkos ubedlji voj nadmoći SNS, na novu Vladu Srbija je čekala do 28. oktobra, a funkciju premijerke ponovo je preuzela Ana Brnabić. Rezultate parlamentarnih izbora održanih pod senkom sumnje zbog neregularnosti, epidemije i bojkota nisu uspele da ospore opozicione stranke, ali će Vlada proistekla iz njih ipak biti "oročenog trajanja", po odluci predsednika Aleksandra Vučića, koji je to najavio čak i pre njenog formiranja. Tako će prevremeni izbori biti održani najverovatnije zajedno sa predsedničkim i beogradskim, najkasnije 3. aprila 2022. godine.

PROTESTI - Stanje izazvano epidemijom korona virusa bilo je razlog za održavanje više spontanih i organizovanih demonstracija protiv vlasti širom zemlje. Demonstracije su obeležene uličnim neredima i nasiljem nad građanima. Za vreme policijskog časa zbog pandemije, inicijativa "Ne davimo Beograd" je 26. aprila pozvala građane da pet minuta nakon aplauza podrške lekarima, sa prozora ili balkona stvaranjem buke pokažu "da nisu podanici u diktaturi".

Odziv građana širom Srbije bio je velik i doveo je do reakcija vlasti kroz organizovanje bakljada na krovovima zgrada i puštanja sa razglasa skandiranja protiv opozicionih lidera. U organizaciji je učestvovao poslanik SNS Vladimir Đukanović. Nakon što su epidemiološke mere ublažene pred održavanje izbora 21. juna, predsednik Aleksandar Vučić najavio je 2. jula da će zbog pogoršane epidemiološke situacije svi studentski domovi biti zatvoreni. Tokom iste večeri studenti u beogradskim domovima protestovali su, a zatim i organizovali protestnu šetnju do Skupštine Srbije gde se okupilo više stotina ljudi.

Mediji bliski vlastima tokom noći javili su da će vlast popustiti, a sutradan je potvrđeno da studenti ostaju u domovima. Spontano okupljanje građana ispred Skupštine Srbije 7. jula, nakon najave Vučića da će policijski čas biti vraćen za naredni vikend, bilo je uvod u seriju nasilnih demonstracija koje će u drugim oblicima i sa slabijim intenzitetom trajati do početka avgusta. Veliki broj građana okupio se 7. jula uveče ispred zgrade Skupštine a nakon pokušaja jedne desničarske grupe da uđe u zgradu, reagovala je policija koja je bacala suzavce i sukobila se sa okupljenima.

Tokom intervencija pretučen je veliki broj demonstranata, povređeni su policajci a vlast je sutradan odustala od policijskog časa. U narednim danima demonstracije u sličnom obliku proširile su se na najveće gradove, a policija, koja je tada bila pripremljena, prema ocenama vlasti rea govala je "profesionalno" i samo onda "kada je morala". Snimci brutalnih prebijanja građana pojavili su nedugo zatim na društvenim mrežama. Prema podacima nadležnih, tokom demonstracija povređeno je više od 100 policajca a isto toliko demonstranata je uhapšeno.

Policija je u intervencijama tukla nediskriminatorno sve okupljene - demonstrante i novinare. Udruženje novinara Srbije objavio je da je od 7. do 11. jula napadnuto i ometano u radu od policije i demonstranata 28 predstavnika medija koji su izveštavali sa demonstracija u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Njih 14 je zadobilo povrede od kojih je šest zahtevalo hitnu lekarsku pomoć.

PREMINUO PATRIJARH SPC - Srpska pravoslavna crkva (SPC) ostala je ove godine bez svoja dva najuticajnija velikodostojnika - patrijarha Irineja i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija. Sinod je, u skladu sa Ustavom SPC, preuzeo dužnost patrijarha, a tim telom do izbora novog poglavara predsedava mitropolit dabrobosanski Hrizostom. Izbor novog poglavara trebalo bi da se obavi na Saboru SPC u roku od tri meseca, ali je trenutak njegovog održavanje neizvestan zbog epidemije korone, od koje su preminuli Irinej i Amfilohije.

Mitropolit Amfilohije predvodio je višemesečne litije u Crnoj Gori kao odgovor na zakon o verskim zajednicama, za koji je SPC tvrdila da je uvod u otimanje njenih hramova. Ovi protesti su ključno doprineli da na izborima vladajuća partija ode u opoziciju. Crkveni vrh prisustvovao je sahrani mitropolita u Podgorici, kada se verovatno i patrijarh Irinej zarazio.

Vest o njegovoj smrti prvi je objavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je drža o i oproštajni govor u Hramu svetog Save na Vračaru, grobnom mestu patrijarha Irineja i budućih patrijaraha. Od korone je preminuo i episkop valjevski Milutin i nekadašni episkop raško prizrenski Artemije. Koronu je preležalo nekoliko vladika.

RASPAD BOJKOT OPOZICIJE - Opoziciona koalicija Savez za Srbiju (SzS) i njena postizborna transformacija pod nazivom Udružena opozicija Srbije nisu izdržali test vremena. Prvo su posle izbora iz SzS istupile Dveri, koje su bile nezadovoljne navodnim gubitkom političkog identiteta u ideološki šarenolikoj koaliciji. Nakon toga do izražaja su došle unutrašnje tenzije koje su postojale između lidera Stranke slobode i pravde i Narodne stranke.

Posle izbora pokušalo se sa formiranjem Udružene opozicije Srbije, ali je već tada Narodna stranka najavila da će u narednom periodu raditi na jačanju stranačke infrastrukture i prepoznatljivosti kod birača. Krhko opoziciono jedinstvu dodatno je uzdrmano pri izradi platforme za dijalog o izbornom uslovima. Tada je SSP u taj proces uključila Pokret slobodnih građana, što je naišlo na neslaganje Narodne stranke, koja se čvrsto drži ranije proklamovane odluke da ne može biti saradnje sa strankama koje su učestvovale na pr ethodnim izborima i koje su prekršile takozvani "Sporazum sa narodom".

NOVE AFERE I ĆUTANjE TUŽITELjKE - Većina afera iz prethodnog perioda u 2020. godini nije dobila epilog dok pojava nekih novih nije bila dovoljno jak motiv za glavnu tužiteljku Zagorku Dolovac da se oglasi po tom pitanju. Ona je to učinila tek nakon što joj je predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović prigovorio da se ponaša kao da je Srbija skandinavska zemlja blagostanja u kojoj cveta cveće.

 U retkom obraćanju provladinim medijima Dolovac je odgovorila da je u medijima ima taman koliko je potrebno a da su optužbe na njen račun posledica negativne političke kampanje protiv tužilaštva. Tokom godine afere su uglavnom pokretale opozicione stranke i preostali nezavisni mediji. Posebno su se istakle afera Krušik sa izvozom naoružanja, afera Jovanjica sa uzgajanjem velike količine marihuane kao i afera Aseko, u kojoj je premijerka optužena da je koristila svoj položaj da obezbedi unosne državne poslove firmi u kojoj je njen brat jedan od direktora . Opozicija je takođe optuživala vlast da državnu kompaniju Telekom koristi kao "kasicu-prasicu" putem koje kupuje medije i kontroliše javno informisanje.

EVROPSKA UNIJA - Godina na izmaku ostaće upamćena kao najlošija za evropski put Srbije. Srbija prvi put od januara 2014, kada je započela pristupne pregovore, nije otvoriti nijedno pregovaračko poglavlje tokom godinu dana. Protiv otvaranja novih poglavlja bilo je najmanje šest država članica među kojima su Nemačka, Švedska, Holandija i Bugarska. Da će do toga doći bilo je jasno još 6. oktobra kada su ključne ocene Evropske komisije u izveštaju o napretku Srbije ka EU bile nepostojanje "održive" opozicije što "ne pogoduje političkom pluralizmu u zemlji", nepostojanje napretka u reformi pravosuđa i zabrinjavajući nedostatak transparentnosti u izboru direktora u javnom sektoru.

Zameren je i ograničen napredak u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, nastavak pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, nepostojanje napretka u pregovorima s Kosovom, pojačana saradnja s Kinom tokom pandemije i uočena prokineska, a evroskeptična retorika. Mi nistarka za evrointegracije Jadranka Joksimović je ovu odluku ocenila kao "političku". Iz opozicije su ocenili da je za zastoj u pregovorima odgovoran predsednik Aleksandar Vučić i njegova vlast. Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici je na kraju godine ocenio da je 2020. bila "duga i veoma komplikovana" i da se u Srbiji "malo toga desilo po pitanju vladavine prava" a da je važno da su integracije nastavljene, iako nije otvoreno nijedno poglavlje.

TAČI I BIVŠI ZAPOVEDNICI OVK ČEKAJU SUĐENjE U HAGU - Početkom novembra sudu za zločine OVK u Hagu, čiji je zvaničan naziv Specijalizovana veća Kosova, predali su se, nakon što im je rečeno da će u suprotnom biti uhapšeni, bivši zapovednici OVK Hašim Tači, Kadri Veselji i Redžep Seljimi, optuženi za ratne zločine nad Albancima, Srbima i Romima u pritvorima OVK na Kosovu i u Albaniji, 1998-99. Tači je prethodno podneo ostavku na dužnost predsednika Kosova.

Četvrtoopuženog Jakupa Krasnićija istovremeno su uhapsile snage Euleksa. U prvom pojavljivanju pred sudijom u Hagu, svi su izjavili da nisu krivi. Sud im je odredio pritvor zbog opasnosti da bi mogli uticati na svedoke, ometati sprovođenje pravde, pobeći ili ponoviti krivično delo. Tužioci su najavili da će za suđenje Tačiju i saoptuženima biti spremni u septembru 2021, a odbrana tvrdi da proces ne može početi pre leta 2022. U pritvoru u Sheveningenu je i bivši oficir OVK Saljih Mustafa, koj i je krajem septembra, uhapšen po optužbi za zločine nad zarobljenicima OVK u aprilu 1999. Mustafa je pred sudom izjavio da nije kriv.

Po optužbi za zastrašivanje svedoka i ometanje pravosuđa, pred istim sudom našli su se i vođe Udruženja veterana OVK Hisni Gucati i Nasim Haradinaj. Gucati i Haradinaj uhapšeni suu Prištini, krajem septembra, nakon što su na tri konferencije za novinare objavili poverljive dokumente suda i tužilaštva za zločine OVK, uključujući i imena potencijalnih svedoka. Gucati je pred sudijom u Hagu izjavio da nije kriv, a Haradinaj će se o krivici izjasniti 8. januara 2021.

NASTAVLjA SE TRKA U NAORUŽANjU - Srbija je i u 2020. godini nastavila sa procesom nabavke novog naoružanja i povećanjem troškova za odbranu. U toku godine u VS je stigla prva baterija artiljerijsko-raketnog sistema PVO Pancir S-1E iz Rusije, zatim prva od tri čete doniranih tenkova T-72B1 MS i šest borbenih izviđačkih bespilotnih letelica iz Kine Ć-92A. Iz domaćih fabrika isporučen je prvi kontigent oklopnih borbenih vozila M-16 "Miloš", kao i daljinski upravljiva besposadna platforma "Mali Miloš". Od neborbenih vozila nabavljeno je 60-ak terenskih vozila UAZ "Patriot" za Vojnu policiju, cisterne za gorivo za Ratno vazduhoplovstvo i motocikli BMNj za jedinicu Garde. Srbija je, i pored rebalansa budžeta i krize zbog pandemije, nastavila da izdvaja najviše sredstava za odbranu od svih bivših republika SFRJ.

U 2020. godini ta izdvajanja su bila nešto veća od milijardu dolara a rebalansom budžeta vojska je bila jedna od retkih korisnika koji je dobio povećanje od 83 miliona evra, uglavnom za nabavke naoružanja i opreme. Vojni deo budžeta za 2021. godinu projektovan je na sličnom nivou.

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...

Preporuke