cerait helping your business grow big

Najvažniji ekonomski događaji u Srbiji u 2019. godini

Toronto, 
26. Decembar 2019.
Novine Toronto, broj 
1589

1. KONAČNO ZAVRŠEN KORIDOR 10 - U Srbiji je tokom 2019. godine, prema podacima resornog ministarstva, otvoreno ukupno 350 kilometara autoputeva, a obnovljeno je i 500 kilometara pruga. Najznačajnija sobraćajnica koja je konačno završena, nakon 49 godina od početka gradnje i više prekida, koje su pratli pored ostalog probijanje rokova, uvećanje cene radova, raskid ugovora, jeste Koridor 10, koji spaja sever i jug Srbije i deo je panevropskog koridora. Za saobraćaj su ove godine otvorene deonice kroz Grdeličku klisuru, u dužini od 26,3 kilometra, na južnom kraku Korodora, koja je koštala oko 400 miliona evra, kao i kompletno završena deonica istočnog kraka od Niša do Dimitrovgrada u dužini od 87 kilometara, koja je koštala 485 miliona evra.

2. POSTAVLjENE CEVI ZA GASOVOD TURSKI TOK - Izgradnja gasovoda Turski tok kroz Srbiju počela je u maju ove godine, postavljanje cevi je završeno i očekuje se da će njim, ako Bugarska ubrza radove, gas poteći krajem sledeće godine. Taj gasovod obezbediće Srbiji gas iz još jednog pravca, iz Rusije, preko Turske i Bugarske, i veću energetsku sigurnost. Cevi u Srbiju ulaze kod Zaječara i u dužini od 403 kilometra protežu se do Kanjiže i kod Horgoša izlaze u Mađarsku. Za razliku od propalog projekta izgradnje gasovoda Južni tok, kojim je gas iz Rusije trebalo da se doprema preko Bugarske, gradnja Turskog toka kroz Srbiju odvijala se u skoro potpunoj tajnosti i pod pritiskom Energetske zajednice koja je Srbiji kao njenoj članici postavila uslov da se oko 30 odsto gasovoda na duži rok mora učiniti dostupnim i trećim snabdevačima, osim Rusima kako bi se obezbedila konkurencija i što povoljnije cene za potrošače. Srbija je ponudila trećim licima zakup oko 10 odsto kapaciteta i to na kratak rok jer Rusija kao vlasnik cevovoda i gasa ne želi konkurenciju. Pritiske Amerike na Bugarsku i Mađarsku da spreče gradnju gasovoda kako bi obezbedila veće tržište za njihov tečni gas, a sa obrazloženjem da Evropa ne treba da bude previše zavisna od Rusije, do sada su te dve zemlje uspešno odbijale.

3. RAST BDP IZNAD PLANA OD 3,5 ODSTO - Srbija bi ove godine mogla da premaši planirani rast domaćeg bruto proizvoda (BDP) od 3,5 odsto, zahvaljujući dobrim rezultatima u trećem kvartalu i rastu od 4,8 odsto. Državni zavničnici su podstaknuti tim rastom već dali prognoze da će BDP na kraju ove godine biti četiri odsto. Sa rastom od 4,8 odsto Srbija je u trećem kvartalu bila najbrže rastuća ekonomija u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE) posle Mađarske, ali je u prvoj polovini godine sa Albanijom i Bosnom i Hercegovinom bila najsporije rastuća ekonomija u CIE. Rast BDP u trećem kvartalu ubrzala je izgradnja gasovoda Turski toka koji je povukao i rast građevinarstva od 34,7 odsto, dok su svi drugi sektori rasli približno istim trendovima kao i u prvoj polovini godine. Naredne godine se očekuje niža stopa rasta građevinarstva i umereniji rast industrijske proizvodnje. U prvom kvartalu ove godine BDP je bio veći za 2,5 odsto u odnosu na isti period 2018. godin e, a u drugom kvartalu rast je iznosio nešto više, 2,9 odsto.

4. NEZAPOSLENOST NIKAD MANjA - Stopa nezaposlenosti u Srbiji prvi put je pala ispod 10 odsto, zahvaljujući odlasku ljudi iz zemlje, ali i otvaranju novih radnih mesta. U trećem kvartalu broj zaposlenih je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosio 2.938.700, a broj nezaposlenih oko 308.400, pa je stopa zaposlenosti u tom periodu iznosila 49,6 odsto, a stopa nezaposlenosti 9,5 odsto. Stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godina je, međutim, još visoka i iznosi 26 odsto. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) nezaposlenih je na kraju novembra bilo 500.780. Na pad zaposlenosti utiče i to što NSZ sa evidencije briše nezaposlene koji se nisu javili na redovne konsultacije toj službi, a promenjena je i metodologija na osnovu koje se meri broj zaposlenih, pa u tu kategoriju spadaju i oni koji rade nekoliko sati dnevno. Najveći uticaj na pad nezaposlenosti ipak ima masovno iseljavanje jer je samo prošle godine iz zemlje otišlo oko 50.000 ljudi. Prema podacima NSZ broj nezaposlenih 2017. bio je 650.573, a 2018. godine 583.099.

5. BOLjI KREDITNI REJTING ZEMLjE - Rejting agencija Standard and Poor’s povećala je sredinom decembra kreditni rejting Srbije na BB plus, što je jedan korak do investicionog rejtinga koji je od velikog značaja za povoljno zaduživanje zemlje na međunarodnom trđžištu. Dodela takvog retinga, i to sa pozitivnim izgledima za dalje povećanje, kako je obrazloženo, posledica je dobro vođenog deviznog kursa, stabilnog finansijskog sistema, smanjenja problematičnih kredita na nivo od 4,56 odsto, kontinuiranog priliva stranih direktnih investicija i njihovog sve efikasnijeg ulaganja. Agencija Standard and Poor’s istakla je da za procenu kreditnog rejtinga važno bila i političku stabilnost u Srbiji, kao i kvalitet radne snage, značajno smanjenje učešća javnog duga u BDP-u i rešenost nosilaca ekonomske politike da očuvaju stabilnost i da nastave sa sprovođenjem reformi.

6. SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI SRBIJE I EVROAZIJSKE UNIJE - Srbija je u oktobru, nakon tri godine pregovaranja, potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom i njenim državama članicama (Rusija, Kazahstan, Belorusija, Jermenija i Kirgistan). Srbiji je potpisivanjem tog sporazuma otvoren pristup tržištu od 183 miliona ljudi gde će moći da izvozi gotovo 100 odsto proizvoda bez plaćanja carina. Između ostalog, reč je o izvozu 2.000 tona cigareta, 400 tona kravljeg sira, neograničenom izvozu ovčjeg i kozjeg sira, kao i voćne rakije, 90.000 litara vinjaka. I pored svih insistiranja čelnika Srbije, carina je ostala na izvoz automobila iz Srbije. Prošle godine robna razmena Srbije sa ovih pet zemalja članica Evroazijske unije bila je 3,4 milijarde dolara, a deficit na strani Srbije bio je 1,2 milijarde dolara. Ipak, ne očekuju se značajniji efekti primene tog sporazuma na ukupni spoljnotrgovinski bilans Srbije.

7. UKIDANjE ZABRANE ZAPOŠLjAVANjA U JAVNOM SEKTORU - Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u javnoj upravi, prema odluci Vlade Srbije, od 1. januara 2020, nakon punih pet godina primene, biće stavljen "ad akta". Kontrola zapošljavanja će međutim i dalje postojati preko Vladine komisije koja će pratiti planiranu masu zarada svakog budžetskog korisnika u 2020, sa zahtevima za dodatno zapošljavanje. Vlada Srbije će napraviti interno tržište rada, odnosno elektronsku bazu podataka o slobodnim radnim mestima i kadrovskim potrebama državnih organa, kao i o neraspoređenim državnim službenicima i onima koji žele premeštaj na drugo radno mesto. To znači da će se i u narednoj godini do posla u državnoj službi dolaziti samo uz "zeleno svetlo" komisije. Zapošljavanje novih službenika biće moguće samo u skladu sa finansijskim mogućnostima, a tamo gde dolazi do prirodnog odliva ljudi, kao što je odlazak u penziju ili promena posla, novi kadar će se odobravati bez zastoja preko komisije. Od kraja 2013. godine, kada je uvedena zabrana zapošljavanja u javnom sektoru broj zaposlenih je smanjen za gotovo 49.000, tako da sada 6,4 odsto svih zaposlenih radi u državnoj administraciji, dok je u prosek EU 8,5 odsto. Stručnjaci su upozoravali da je zabrana zapošljavanja i neplansko smanjivanje broja zaposlenih ostavilo ozbiljne negativne posledice na rad i kvalitet usluge javnog sektora. Broj stalno zaposlenih se smanjivao, a deo odlazećih radnika je bio rešavan posrednim angažovanjem na određeno.

8. NOVI OBRAČUN PENZIJA - Izmenama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, koje je Skupština Srbije usvojila početkom decembra, uveden je nova, takozvana "švajcarska" forumala za obračun penzija. To znači da će od janura 2020. godine za 1,7 miliona penzionera njihove mesečne isplate biti uslađivane sa rastom prosečne zarade (50 odsto) i inflacijom (50 odsto). Taj model indeksacije penzija koristi najveći broj zemalja u regionu, a koji je imala i Srbija do 2006. godine kada je na zahtev Svetske banke promenjen. U 2019. godini Vlada je imala diskreciono pravo da odlučuju koliko će penzije biti uvećane. Primenom novog modela penzije će od januara biti veće za 5,4 odsto.

9. PRODAJA NAJVEĆE DRŽAVNE BANKE - U 2019. godini nije bilo značajnijih privatizacija državnih kompanija, ali je počela prodaja Komercijalne banke, najveće državne banke. Tenderska komisija za prodaju 83 odsto udela u Komercijalnoj banci izbrala je kao najbolju ponudu slovenačke Nove ljubljanske banke (NLB) sa kojom će se direktno pregovarati o kupoprodajnim uslovima. Ta banka je, prema nezvaničnim informacijama, ponudila cenu od 450 miliona evra, dok su slabije ponude dostavile austrijska Rajfajzen anka i AIK banka u vlasništvu domaćeg biznismena Miodraga Kostića. Moguće je i da se ne postigne dogovor sa NLB bankom i Vlada tender proglasi neuspešnim. Na početku postupka prodaje država je u Komercijalnoj banci imala udeo od 42,4 odsto, ali je kasnije otkupom akcija od fondova iz Nemačke i Švedske DEG i SVED od ukupno 6,8 odsto, a zatim i od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodne finansijske korporacije (IFC) od 34,5 odsto stekla vlasništvo od 83,2 odsto.

10. POČELI KOMERCIJALNI LETOVI SA AERODROMA KOD KRALjEVA - Aerodrom "Morava" kod Kraljeva je u junu zvanično otvoren za civilni saobraćaj, a prvi let Er Srbije je obavljen 17. decembru, do Beča. Taj aerodrom otvoren je 2012. godine, ali nije ispunjavao sve uslove za civilne letove, pre svega zbog dužine piste. Prvi komercijalni let ka glavnom gradu Austrije je bio najavljen za decembar, ali je odložen iz bezbednosnih razloga. Aerodrom "Morava" postao je, uz Beograd i Niš, treći matični aerodrom kompanije Er Srbije koja ja najavila da će sa tog aerodroma uvesti i redovne letove za Grčku. Nacionalna avio-kompanija leteće iz Kraljeva ka Beču i Solunu na osnovu rezultata tendera za obavljanje usluga redovnog vazdušnog prevoza na linijama od javnog interesa koji je raspisala Vlada Srbije.

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...

Preporuke