Analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je juče da je najveći uspeh Vlade premijerke Ane Brnabić u prvoj godini rada to što je "na miran način, dostojanstveno uspela da preda sve ono što su njeni ustavni prerogativi u ruke nekoga ko po Ustavu nema pravo da vrši te prerogative", odnosno predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Milivojević je agenciji Beta rekao da je aktuelna Vlada Srbije "jedina vlada u svetu koja se dobrovoljno odrekla onoga što je njena ustavna nadležnost".
"Svaka vlada u svetu vodi politiku, ona je izvršni organ a jedino naša je odlučila da nije izvršni organ već da je to predsednik Republike koji je po našem Ustavu ceremonijalni organ", ocenio je Milivojević.
Po njegovim rečima, Vlada Ane Brnabić ne zavisi od izborne volje građana, autonomnih stavova 250 narodnih poslanika ili konstelacije snaga unutar sebe "već od volje jednog čoveka koji je istovremeno i predsednik Republike i najjače vladajuće partije".
"On je u praksi kancelar jer u jednoj političkoj ličnosti obnaša i funkciju premijera i predsednika Republike, u pravom smislu je vođa. Po našem Ustavu, vlada nije kancelarska već vlada jednakih glasova u kojoj je predsednik vlade samo prvi ministar, dakle jedan od njih", kazao je Milivojević.
On je kazao da se uspesima aktuelne Vlade Srbije mogu smatrati i život u miru, neka vrsta relativne stabilnosti u zemlji kao i najavljeno vraćanje penzija na nivo pre smanjenja, što kako je rekao, nije krivica sadašnje vlade.
"Imate relativno stabilan kurs dinara što je za građane neka vrsta psihološke sigurnosti. Postoje neke vidljive akcije na terenu poput pokušaja da se oživi selo i pasivni krajevi Srbije, mada i tu često ima saplitanja o sopstvene noge kao u slučaju malinarstva koje je tek zaživelo u Srbiji i počelo neku vrstu ekspanzije a onda se ođednom država ponaša kao lobi grupa hladnjačara što je nepojmljivo u nekoj normalnoj zemlji", rekao je Milivojević.
Kako je ocenio, ključni neuspeh je vezan za digitalizaciju Srbije koju je Ana Brnabić najavila kao prioritet u svom ekspozeu.
"Ne razumem se puno u digitalizaciju ali koliko sam primetio u prethodnih godinu dana, jedino što je zaživelo od digitalizacije je mogućnost da porodilje iz bolničke sobe upišu ime deteta u matične knjige. Ako građanin mora da plati porez ili prekršajnu kaznu za saobraćajni prekršaj, ne samo da mora da plati nego dokaz o plaćanju u papirnom obliku mora da odnese u Poresku upravu ili na neko drugo nadležno mesto, sve vreme čekajući u istim redovima koji su postojali i pre digitalizacije Srbije", naveo je Milivojević.
On je ocenio da na spoljno-političkom planu pomaka nema, kao i da zabrinjava što je pitanje Kosova i Metohije i definitivno locirano kao spoljno-politička tema u Srbiji.
"Tom temom se bave ministar spoljnih poslova tako što sprečava ili ubeđuje neke da treba da vrate priznanje ili šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić tako što ide u Brisel da se bavi Kosovom ili predsednik Republike koji navodno pregovara sa najmoćnijim svetskim silama o Kosovu. Koliko ja razumem naš Ustav i ono što je manje više aklamativan stav svih stranaka, uključujući i one iz vladajuće koalicije, Kosovo je deo Srbije, kako onda da je to glavna spoljno-politička tema u Srbiji", upitao je Milivojević.
Glasovima 157 poslanika, Narodna skupština izbarala je 28. juna prošle godine novu Vladu Srbije na čijem je čelu Ana Brnabić.
Za izbor vlade su bili poslanici koalicije oko Srpske napredne stranke, poslanici Socijlističke partije Srbije, Saveza vojvođanskih Mađara, Partije za demokratsko delovanje i opozicioni poslanik iz Zelene stranke Goran Čabradi.
Protiv izbora Vlade glasali su poslanici vladajuće Jedinstvene Srbije, kao i opozicionih partija Dosta je bilo, Demokratske stranke, Socijaldemokratske stranke, Srpske radiklane stranke, Demokratske stranke Srbije, Pokreta Dveri, Liberalno demokratske partije, Lige socijaldemokrata Vojvodine, poslanici iz poslaničke grupe "Nova Srbija-Pokret za spas Srbije", poslanici SDA Sandžaka i Nove stranke.
Dušan Vujović, koji je obavljao funkciju ministra finansija u Vladi Ane Brnabić, podneo je nedavno ostavku a zamenio ga je doskorašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali.
