Mala je verovatnoća da će Srbija otvoriti "Klaster 3" u pristupnim pregovorima s Evropskom unijom, posebno posle septemabraskog napada grupe naoružanioh Srba na policiju Kosova u Banjskoj - ocenio je zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek.
Srbija je već dve godine tehnički spremna za otvaranje tog klastera koji obuhvata konkurentnost i inkluzivni rast, a Evropska komisija je u najnovijem izveštaju ponovo dala preporuku za njegovo otvaranje, ali, po mišljenju Eleka, to se ne može očekivati.
"Po informacijama iz Brisela i evropskih prestonica, zbog situacije s Banjskom ne izgleda izvesno da će se to desiti", rekao je Elek na predstavljanju novog polugodišnjeg Alarm izveštaja koalicije prEUgovor.
Elek je dodao da se na samitu EU u decembru ne očekuje pomak ni u pristupnim pregovorima drugih zemalja Zapadnog Balkana.
Imajući u vidu da će lideri EU verovatno odobriti početak pregovora Ukrajini i Moldaviji, Elek je rekao da je moguće da će biti nekog podsticaja da se pokaže da je politika proširenja živa i na Zapadnom Balkanu, ali da će sigurno biti zemalja koje će biti protiv toga zbog sitaucije na Kosovu ili neusklađivanja sa spoljnom politikom EU.
Elek je istakao da je napad u Banjskoj potpuno preokrenuo poziciju Srbije u pregovorima s Kosovom i da je od toga da je bila konstruktivnija strana u dijalogu, sada vraćena na to da mora da dokazuje da ne sponzoriše terorizam, i dodao da će na međunarodnom planu biti potrebno mnogo napora da povrati poverenje.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić je, govoreći o predstojećim izborima, ocenio da izborni uslovi nisu poboljšani u odnosu na prethodne izbore.
"Ako uporedimo šta se dešavalo pre izbora 2020. ili 2022. vidimo neke ogromne razlike. Tada je postojao pokušaj da se organizuje, ili fingira dijalog, snažnije angažovanje predstavnika Evropskog parlamenta, a sad se dijalog oko izbornih uslova nije ni vodio", rekao je Nenadić.
On je ukazao da nije bilo nijednog pokušaja da se pokrenu neka bitna pitajna, na primer o finansiranju predizborne kampanje, sprečavanju zloupotrebe javnih resursa ili funkcionerske kampanje.
"Jedini izuzetak da je nešto rađeno je ono što je urađeno u Zakonu o elektronskim medijima što možemo slobodno nazvati sprdnjom", rekao je Nenadić. Objasnio je da je uvedena zabrana da neki mediji, televizije i radio stanice prenose informacije o nekim aktivnostima nekih funkcionera, samo onih koji su kandidati na izborima, i samo u nekom periodu. Sada je ta "kvazi zabrana" proširena sa 10 na 30 dana, iako je preporuka ODIHR-a da se proširi na celu predizbornu kampanju.
Nenadić je dodao da se ta zabrana neće uopšte odnositi na predsednika Republike jer on nije kandidat na izborima, kao ni na predsednike beogradskih opština ako nisu kandidati za gradskog odbornika.
"Nemojte to nazivati zabranom funkcionerske kampanje. Ništa nije zabranjeno, zabranjeno je samo nekim medijima da izveštavaju o nekim aktivnostima nekih fukcionera", kazao je Nenadić.
Koordinatorka za javne politike organizacije "Astra" Jasmina Krunić istakla je na konferenciji da postoji volja predstavnika institucija da se unapredi borba protiv trgovine ljudima, ali da za to nema dovoljno novca i da organizacije civilnog društva rade veliki deo posla države.
Krunić je rekla da je neophodno da se sredstva za nevladine organizacije rapoređuju na transparentan i pravedan način.
