Rio Tinto želi nove razgovore sa Vladom Srbije
Kompanija Rio Tinto želi ponovo da otvori pregovore sa Vladom Srbije o svom projektu Jadar litijum, vrednom 2,4 milijarde dolara, koji je blokiran posle masovnih protesta, a uoči izbora, izjavio je izvršni direktor i predsednik kompanije Sajmon Tomson, objavio je N1.
Kako je sajt N1 preneo pisanje agencije Rojters, Tomson je kazao da je Vlada Srbije oduzela dozvole za projekat Jadar u januaru ove godine, nakon masovnih protesta izazvanih zabrinutošću za životnu sredinu zbog planiranog rudnika.
"Nadamo se da ćemo moći da razgovaramo o svim opcijama sa Vladom Srbije sada kada izbori nisu na putu", rekao je Sajmon Tomson akcionarima na godišnjem sastanku kompanije u Australiji, u prvim javnim komentarima Rio Tinta posle izbora.
Rojters podseća da je "predsednik Srbije Aleksandar Vučić velikom većinom pobedio na reizboru u aprilu, ali njegova stranka nije uspela da sama formira vladu".
"Projekat Jadar, koji bi mogao da zadovolji 90 odsto trenutnih evropskih potreba za litijumom, bio je veoma važan za Srbiju jer bi mogao da podstakne ekonomski učinak zemlje i otvori mogućnosti za razvoj nizvodnog poslovanja za snabdevanje zelenom tehnologijom evropskog automobilskog tržišta", rekao je Tomson.
Izvršni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm kazao je da ta globalna rudarska kompanija i dalje napreduje sa planovima da postane proizvodjač litijuma, pokušavajući da ubrza projekat Rincon koji je kupila u Argentini u decembru.
"Ali sigurno nismo odustali od Jadra, jer, iskreno, to je savršen projekat", rekao je Stausholm novinarima posle godišnjeg sastanka i naglasio da projekat ima "besprekorne" ekološke, društvene i upravljačke akreditive.
Rojters navodi da kompanija nije mogla da objavi svoju reviziju uticaja projekta na životnu sredinu i društvo pre nego što dobije odobrenje Vlade Srbije, što je, prema rečima Tomsona, dovelo do dezinformacija o projektu koje su kružile uoči izbora u Srbiji.
"Svakako razumemo zabrinutost lokalne zajednice, ali verujemo da su zapravo te brige u velikoj meri rešene procenama životne sredine i uticaja koje smo izvršili", rekao je Tomson.
Samo Albanija lošije plasirana od Srbije
Napredak Srbije na listi Indeksa slobode medija delom je posledica upotrebe drugačije metodologije ali i pada na listi zemalja poput Grčke, Albanije ili Kipra, pri čemu je u pojedinim aspektima medijskih sloboda udeo napretka veoma mali, ocenio je šef Odeljenja Reportera bez granica (RSF) za EU i Balkan, Pavol Salai.
Komentarišući nedavno objavljenu listu na kojoj Srbija zauzima 79. mesto od 180 rangiranih zemalja, što je napredak za 14 pozicija u odnosu na 2021. godinu, Salai je naveo da Srbija i pored toga ostaje u kategoriji "problematičnih" zemalja kao i da je u regionu lošije rangirana od nje samo Albanija dok su sve zemlje bivše Jugoslavije bolje plasirane.
"Problemi su brojni, najpre politička klima, posebno važna za verbalne napade na novinare. Tu je i ekonomski konktekst, finansiranje medija je praćeno neefikasnom regulativom i kao treće, nedostatak pravde za pojedine zločine počinjene prema novinarima", naveo je Salai.
Srbija mora biti bez stranih investitora
Direktor kampanja "Kreni - Promeni" Savo Manojlović izjavio je da u Srbiji više ne sme da se dešava da strani investitori dolaze sa idejom da će sa političarima dogovarati kako da krše zakone.
"Investicije su dobrodošle, ali zakone i ekološke standarde koje poštuju u svojim zemljama investitori će morati da nauče da poštuju i u Srbiji", naveo je Manojlović u saopštenju povodom izjave direktora kompanije Rio Tinto o reaktiviranju projekta Jadar u Srbiji.
On je istakao da Vlada Srbije i predsednik države umesto da zastupaju interese Srbije postaju saučesnici kompanije koja želi da krši Ustav.
"Srbija se nalazi na raskrsnici - ili će se poštovati elementarna pravna načela ili će doći do pobune. Mi smo koristili pravni mehanizam narodne inicijative, predložili pravno relevantno rešenje. Želimo stručnu raspravu i da se uvaži reč eksperta koji kažu nema rudnika. Preko 60 akademika, profesora i naučnika je stalo iza naučnih argumenata", naveo je Manojlović.Dodao je da "ako institucije ne budu rešavale problem rešavaće ih ulica".
"Odgovorni za bilo kakvu tenziju i incidente biće predstavnici vlasti koji ne poštuju sopstvenu reč i zakone sopstvene zemlje. Tamo 'gde ne bude bilo pravde za narod, neće biti ni mira za vlast'. I to nije pitanje pretnje već društvenih zakona", istakao je Manojlović.
Ranije izvršni direktor i predsednik kompanije Sajmon Tomson rekao je da Rio Tinto želi da ponovo otvori pregovore sa Vladom Srbije o svom projektu Jadar litijum, vredan 2,4 milijarde dolara, koji je blokiran posle masovnih protesta, a uoči izbora.
"Nadamo se da ćemo moći da razgovaramo o svim opcijama sa Vladom Srbije sada kada izbori nisu na putu", rekao je Sajmon Tomson akcionarima na godišnjem sastanku kompanije u Australiji, u prvim javnim komentarima Rio Tinta posle izbora.
Prema njegovim rečima, projekat Jadar, bi mogao da zadovolji 90 odsto trenutnih evropskih potreba za litijumom.
Izvršni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm kazao je da ta globalna rudarska kompanija i dalje napreduje sa planovima da postane proizvodjač litijuma, pokušavajući da ubrza projekat Rincon koji je kupila u Argentini u decembru.
"Ali sigurno nismo odustali od Jadra, jer, iskreno, to je savršen projekat", rekao je Stausholm i naglasio da projekat ima "besprekorne ekološke, društvene i upravljačke akreditive".
Za sada nema dogovora o prodaji Politike
Biznismen Miroslav Bogićević demantovao je navode pojedinih medija da je prodao udeo u kompaniji Politika novine i magazini, vlasniku Novosti Bobanu Rajiću.
Bogićević je za današnju Politiku potvrdio da je o prodaji svog udela u Politici razgovarao sa "braćom Rajić" ali i dodao da je pregovore na tu temu vodio i sa drugim potencijalnim kupcima.
"Ima i zvučnih imena, ali ne mogu da otkrivam o kome je reč. Politika novine i magazini treba da ostane svetski list", naveo je vlasnik koncerna Farmakom MB.
Uručene nagrade 'Dejan Anastasijević' za istraživačko novinarstvo
Nagrada "Dejan Anastasijević" za istraživačko novinarstvo uručena je novinaru televizije N1 Mladenu Savatoviću, novinarima Vojvodjanskog istrazivačkog centra (VOICE) Sladjani Gluščević i Milošu Katiću i novinarki nedeljnika Vreme Jovani Gligorijević.Nagrada u kategoriji za elektronske medije uručena je novinaru televizije N1 Mladenu Savatoviću za dokumentarni film "Ispod površine - kraljevi asfalta".
"Čast je dobiti nagradu koja nosi Dejanovo ime. Hvala svim kolegama koji su učestvovali u pravljenju ovog filma", rekao je Savatović u Dorćol platzu.
Nagrada u kategoriji za onlajn medije uručena je novinarima Vojvodjanskog istrazivačkog centra (VOICE) Sladjani Gluščević i Milošu Katiću za tekst "Država imovinu od 1,8 milijardi evra, prodala gubitašu ABL soloventu za 51 milion evra".
Nagrada za štampani mediji uručena je novinarki nedeljnika Vreme Jovani Gligorijević za tekst "Seksualno nasilje u Istraživačkoj stanici Petnica - Zavera ćutanja koja je dugo trajala".
"Ovo nagrada je na ledjima svih žena koje su pristupile i odgovorile o seksualnom nasilju", rekla je ona.
Specijalna plaketa za doprinos u odredjenoj oblasti i temama od interesa za javnost uručena je Ruži Helać i timu iz Vojvodjanske zelene inicijative za prilog "Futog mnogo gladan čovek".
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić kazao je da novinarima ostaje borba, jer je ovo vreme u kojem ne treba ćutati i sakrivati se, jer će to biti najbolji odgovor "uzurpatorima vlasti i rušiocima demokratije".
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil kazao je da je istraživačko novinarstvo težak posao u kojem možda nema velikog novca, ali ima istine.
"Svaka godina je teška za novinarstvo, a posebno ova zbog ruske invazije na Ukrajinu. Mnogo novinara je izgubilo živote u Ukrajini jer je tragalo za istinom i njih ne smemo da zaboravimo", rekao je Hil.
Nezavisno udruženje novinara Srbije sedamnaestu godinu za redom dodeljuje nagradu za istraživačko novinarstvo "Dejan Anastasijević", uz podršku Ambasade SAD u Beogradu.
Nagrada se dodeljuje u tri kategorije i to za: elektronske medije (radio i televizija), štampane i online medije.Pobednici u sve tri kategorije biće nagradjeni sa po 100.000 dinara.
Nagrada se dodeljuje za istraživačke novinarske radove, koji se bave temama od izuzetne važnosti za gradjane teritorije na kojoj se medij distribuira, emituje ili koristi, otkrivaju i dokazuju nepoznate činjenice do kojih su novinari došli sopstvenim radom.
Pobednike je izabrao žiri koji su činili glavni i odgovorni urednik nedeljnika "Vreme" Filip Švarm, novinar Dinko Gruhonjić, urednica portala "JUGpress" Ljiljana Stojanović i novinarka Mirjana Jevtović.
NUNS-ova nagrada za izuzetnost u istaživačkom novinarstvu se dodeljuje svake godine povodom Svetskog dana slobode medija, 3. maja.
Nagrada od prošle godine nosi ime preminulog novinara "Vremena" Dejana Anastasijevića.
