Vučić omogućio da NATO i Кina u Srbiji rade šta hoće
Predsednik Narodnog slobodarskog pokreta (NSP) Miroslav Parović ocenio je da "postoje indicije" da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "prilikom pregovora o uzimanju raznoraznih kredita od Кine svesno pristao na uslov da kineske kompanije imaju tretman takav da se na njih ne odnose zakoni države Srbije".
"Na ovaj način dolazimo u situaciju da nad čitavim oblastima države nemamo apsolutno nikakvu kontrolu, a da stvar bude gora, pitanje je gde će se to zaustaviti imajući u vidu bukvalno narkomansku potrebu vlasti za dodatnim zaduživanjem kako bi mogli da finasiraju svoju paradržavnu kriminalnu organizaciju kojim su okupirali Srbiju i od nje napravili koncentracioni logor", ocenio je Parović u pisanoj izjavi.
Prema njegovim rečima, "ovome treba dodati i ranije potpisane ugovore sa vojskom SAD, njihovim istražnim organima - FBI, DEA) - kao i sa NATO po kojem su i svi oni izuzeti iz našeg zakonodavstva".
Kako je dodao, "ujedno, američki istražni organi imaju ovlašćenja da ovde sprovode istrage u slučajevima koje oni proglase za pretnju njihovoj nacionalnoj bezbednosti".
"A šta će biti ako se na našoj teritoriji sukobe nacionalni interesi SAD i Кine? To ne bi bio prvi put jer svima su nam u svežem sećanju scene bombardovanja kineske ambasade u Beogradu", upitao je predsednik NSP.
Mladići i osoba koja je kazala da je iz BIA skinuli transparent sa zgrade LSV-a
Desetak mladića skinulo je transparent sa zgrade u kojoj je sedište Lige socijlademokrata Vojvodine (LSV), na kojem je pisalo "Ratko Mladić je ratni zločinac osuđen za genocid", a u toj akciji učestvovao je i stariji muškarac koji se predstavio kao pripadnik Bezbednosno-informativne agencije (BIA).
Kako javlja reporter Bete, desetak mladića se popelo na terasu susedne zgrade i odatle su otkačili veliki transparent, koji je potom pao na zemlju.
Najstariji od njih na licu je imao masku na kojoj piše "BIA" i tako se i predstavio reporteru Bete, kao i interventnoj jedinici policije koja je stigla na lice mesta.
Policija je potom transparent unela u zgradu LSV-a, a u toj stranci agenciji Beta rekli su da će ponovo okačiti transparent.
Transparent je bio okačen na krov dvospratnice i protezao se do prizemlja.Ispisan je velikim crnim slovima na beloj pozadini koja je delimično crvena, što aludira na fleke od krvi.
Ispod transparenta piše: "Uostalom, j..o mu ja mater, i njemu i kome je on heroj". Na kraju poruke su inicijali N.Č.
Predsednik LSV-a je Nenad Čanak.
Prethodnih dana prostorije LSV-a su u više navrata bile iškrabane grafitima podrške Ratku Mladiću i uvredljivim porukama.
Izmenom Zakona o eksproprijaciji zemljište se oduzima po hitnom postupku
Izmenama Zakona o eksproprijaciji koje je Vlada Srbije predložila predviđeno je da se zemljište, neophodno za smeštaj materijala, radnika i mašina pri izgradnji infrastrukturnih objekata od javnog interesa, može oduzeti po hitnom postupku.
"Zemljište koje treba da služi smeštaju materijala, radnika, mašina ili izvođenju radova u funkciji izgradnje objekata koji su od javnog interesa može se privremeno zauzeti, najduže do tri godine, ali se to privremeno zauzimanje može produžiti za još tri godine", predviđeno je izmenom Zakona o eksproprijaciji koji je u skupštinskoj proceduri.
Svi postupci u vezi sa eksproprijacijom zemljišta, kako je predviđeno, obavljaće se po hitnom postupku.
Zakupcu stana u društvenoj ili državnoj svojini, odnosno javnoj svojini na neodređeno vreme, odnosno nosiocu stanarskog prava u eksproprisanoj stambenoj zgradi ili stanu kao posebnom delu zgrade, korisnik eksproprijacije dužan je da pre rušenja zgrade obezbedi korišćenje drugog odgovarajućeg stana u javnoj svojini sa pravima zakupca na neodređeno vreme.
Kreće gradnja novog parkinga, građani potpisuju peticiju
Na prostoru između Osnovne škole "Sveti Sava" i Vizantijskog bulevara u Nišu počeli su pripremni radovi za izgradnju parkinga, a građani Niša su putem interneta pokrenuli peticiju protiv izgradnje.
Peticijom se traži da se na tom prostoru, na kojem su se do 2016. godine nalazili otvoreni i zatvoreni sportski tereni, izgradi park.
U pozivu za potpisivanje peticije navodi se da je gradnja parkinga sa preko 200 mesta planirana na samo 20 metara od učionica škole.
"Smatramo da je njegova izgradnja, zbog izduvnih gasova i buke, opasna po zdravlje naše dece, ali i svih nas. Kao da nije dovoljno što je Niš jedan od gradova sa najzagađenijim vazduhom", rečeno je u peticiji.
Navedno je takođe da prostor između Vizantijskog bulevara i Osnovne škole "Sveti Sava" treba da bude pretvoren u park, kako bi bio u skladu sa okružnjem.
"Ako ih ne sprečimo da izgrade ovaj objekat, parkić (kod crkve Svetog cara Konstantina) će izgubiti svoju osnovnu namenu, kao mesto za odmor i rekreaciju. Ovakva situacija u normalnom svetu je potpuno urbanistički neprihvatljiva", rečeno je u peticiji.
Građani su putem društvenih mreža negodovali i kada je prvi put, pre par meseci, najavljena izgradnja parkinga, a neki od komentara bili su da u tom delu grada nema nijednog stanovnika koji želi da taj prostor bude asfaltiran i izbetoniran.
Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski je na poslednjem zasedanju Skupštine grada odbacila mogućnost izgradnje parka na tom prostoru.
"Park će biti na jednom drugom mestu i to naši urbanisti rade. Tu će biti humanitarni parking. Novac koji će se naplaćivati neće ići u budžet grada ili 'Parking servisa' već za bolesnu decu", istakla je Sotirovski.
Ona je rekla da se radi o delu grada koji je vrlo gusto naseljen i u kome postoji problem sa parkiranjem.
Nove mere Prištine na konditorske proizvode iz Srbije su političke mere
Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Tatjana Matić rekla je večeras da su najavljene mere Prištine na uvoz konditorskih proizvoda iz Srbije, političke, a ne ekonomske ili trgovinske mere.
"Povodom ove najave iz Prištine, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija će se obratiti institucijama u Briselu, kao i Sekretarijatu CEFTA, takođe i ambasadama KVINTE", rekla je Matić, a saopštilo to ministarstvo.
Kosovska ministarka industrije, preduzetništva i trgovine Rozeta Hajdari najavila je "nove mere na neke proizvode koji se uvoze iz Srbije". Hajdari je rekla da je cilj da se zaštite kosovski proizvođači i dodala da je reč o konditorskim proizvodima čiji je uvoz enormno porastao.
Matić je rekla da je CEFTA najveći oblik trgovinske zajednice koji postoji, a da najava takvih odluka ne doprinosi ni razvoju trgovinskih odnosa, a ni političkom dijalogu na Zapadnom Balkanu, za šta se Srbija zalaže.
"Nadamo se da ipak neće doći do ove odluke, a ukoliko se ova najava sprovede u delo, ta trgovinska barijera bi bila još jedan u nizu primera kršenja Sporazuma CEFTA i obaveza preuzetih u Briselskom dijalogu", rekla je Matić.
Za 30 godine ćemo imati malo žena u reproduktivnom periodu
Ministar za brigu o porodici i demografiju Ratko Dmitrović izjavio je da podaci pokazuju da danas žene u Srbiji u proseku prvo dete rađaju sa 30 godina i da to znači da će zemlja za 30 godina "imati malo žena u reproduktivnom periodu".
"Nastave li se sadašnji negativni trendovi, realna je pretpostavka da će 2050. godine u Srbiji živeti nešto više od četiri miliona stanovnika", kazao je Dmitrović u Kragujevcu, a saopštilo je Ministarstvo.
Dmitrović je rekao da je uz sve mere populacione politike, za demografiju ključno pitanje promena svesti o važnosti očuvanja porodice i negovanju dece kao "najveće lične i društvene vrednosti".
"Mi smo ove godine usvajanjem Zakona o finansijskoj podršci porodici već povećali novčana izdvajanja na nivou Republike, dok se o budućim merama, posebno onim koje zavise od opterećenja budžeta Republike, još razgovara", dodao je on.
Govoreći o demografskom problemu u Srbiji, Dmitrović se osvrnuo na statističke podatke prema kojima je prosečna starost u Srbiji 44 godine, a svaki peti stanovnik, stariji od 65 godina.
"Za dvadeset godina može se očekivati da svaki treći stanovnik bude stariji od 65 godina, što znači da će taj stepen starosti nacije dovesti do velikog opterećenja za zdravstveni sistem i do nedostatka radne snage, s čim se već suočavamo", dodao je on.
Dmitrović je naveo da demografski problem ima cela Evropa, a da su mnoge zemlje uložile velika finansijska sredstva ali je dodao da je "primer sistema vrednosti savremenog čoveka" da između drugog detea ili lagodnijeg života bira životni standard.
