Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je juče da je plašenje idejom velike Srbije bila bajka, a da je velika Hrvatska bila stvarnost.
Povodom izjave hrvatskog admirala u penziji Davora Domazet-Loša da su hrvatska zemlja Srem, Bačka i delovi Banata, kao i cela BiH i Boka kotorska do Ulcinja, Dačić je rekao da je to "stara pretnja koja nije samo pretnja, nego i realnost".
"Pretnja i plašenje nekom velikom Srbijom je bila bajka, a velika Hrvatska je bila stvarnost, ona se prostirala do Zemuna. Glavna ulica u Zemunu zvala se Adolfa Hitlera za vreme Drugog svetskog rata, jer je to bila Nezavisna Država Hrvatska", kazao je Dačić na televiziji Studio B.
Dačić je naveo i da je pre hrvatske akcije Oluja iz 1995. godine bilo 560.000 Srba u Hrvatskoj, a da ih sada ima oko 150.000.
"Da je neki naš general rekao da Srbija treba da otvori određena nacionalna pitanja, kakva bi bila reakcija", upitao je Dačić.
On je naveo da zemlje u okruženju ne treba da se plaše politike Srbije "s aspekta njihovih interesa, očuvanja države i teritorijalnog integriteta" jer Beograd "nikome ne preti" i ocenio da odnos suseda prema Srbiji vuče korene iz teorije koja potiče iz 19. veka.
"Neke velike sile s kojima smo stalno imali sukob interesa gledale su na srpski narod kao na onaj koji buni druge narode da razbijaju države i uvek je bilo da Srbija treba da bude što slabija", rekao je Dačić.
On je kazao da bi Srbiji možda bolje bilo da je umesto stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine prihvatila plan tadašnjeg američkog predsednika Vudroa Vilsona koji je, kako je rekao, predviđao da Srbija bude nezavisna država s izlazom na more.
Dačić je rekao i da se izvinio Italiji zbog toga što su srpski vojnici u Prvom svetskom ratu oslobađali Split od Italijana i upitao "kakve to ima veze sa srpskim pitanjima".
"Tada je 20.000 Splićana došlo da pozdravi srpsku vojsku, a sad kad odete u Split bacaju vas u more i kažu da ste okupator. Ja sam se Italijanima izvinio za te naše greške, jer to nije naša stvar", kazao je šef srpske diplomatije.
