Politika nesvrstavanja ne odgovara današnjem svetu

Toronto, 
21. Jul 2017.
Novine Toronto, broj 
1516

Američki stručnjak za Balkan, bivši diplomata Džejms Huper ocenio je da je cilj nedavne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića SAD bio da "pokaže srpskim građanima da nastoji da održi ravnotežu između Istoka i Zapada" i da "izniveliše odnose sa Zapadom" ali i dodao da "politika ravnoteže između Istoka i Zapada, nalik na nesvrstanu politiku iz vremena bivše Jugoslavije ne odgovara današnjem globalizovanom svetu".

"Ako je cilj ulazak u EU, priključivanje transatlantskim institucijama, pa i veće strane investicije, spoljna politika zemlje treba da bude usklađena sa takvim tokovima", rekao je Huper za radio Glas Amerike.

Prema njegovim rečima, "trebalo bi, na primer, da Vučić ponovo dođe u SAD i potraži investicije i ekonomske partnere, koji postoje na raznim mestima u Americi". "Još je bivši premijer Zoran Đinđić uspostavio dobre veze sa Majkrosftom, postoje i druge fondacije i biznisi koji bi bili spremni da posluju i pomažu Srbiju", dodao je Huper.

Huper takođe predlaže aktivniju ulogu Srbije u rešavanju žarišta nestabilnosti u regionu kao što je slučaj Bosne i Hercegovine, koju smatra propalom državom.

"Ako bi Srbija prihvatila da sarađuje sa Amerikom i Evropom na izradi sporazuma o konačnom statusu za Bosnu i Hercegovinu to bi moglo da preokrene situaciju u toj zemlji", rekao je.

Prema njegovim rečima, "potrebno je prevazići Dejtonski sporazum, koji se pokazao neusepšnim" a "jedno od prihvatljivih rešenja bilo bi usvajanje novog ustava za BiH nalik na Ustav Srbije".

"To bi takođe u velikoj meri uklonilo neka nepovoljna mišljenja koja još uvek vladaju o Srbiji zbog rata u Bosni i Hercegovini. Unapredilo bi kako reputaciju tako i saradnju Srbije ne samo sa Bosnom i Hercegovinom već i sa ostalim susedima", rekao je Huper.

Huper je ukazao i na značajno geostrateško pomeranje na području Zapadnog Balkana navodeći da ne samo da su Slovenija i Hrvatska članice EU, već zajedno sa Crnom Gorom i punopravne članice NATO.

"Ne kažem da Srbija treba da postane članica NATO u roku sledećih šest meseci, ali ako bi predsednik Vučić bar otvorio vrata ka NATO i učinio prihvatljim članstvo u toj transatlantskoj instititucij, i Evropa i u SAD bi svakako još povoljnije gledali na Srbiju", rekao je Huper, dodajući da bi Srbija trebalo da uskladi svoju politiku u odnosu na svoje izmenjeno bezbednosno okruženje.