Evropska unija je u izveštaju o ljudskim pravima istakla da situacija na severu Kosova ostaje izazovna, posebno u vezi sa suđenjem za korupciju, organizovani kriminal i uslove za slobodu izražavanja, uključujući napade na medijske profesionalce, dok je i delu o radu institucija naglasila da su na rad skupštine i dalje negativno uticali polarizovana politička atmosfera i nedostatak kvoruma za donošenje odluka.
U izveštaju se navodi da je masovno istupanje kosovskih Srba iz javnih institucija i naknadno uspostavljanje kontrolnih punktova negativno uticalo na bezbednost i da pravosudni sistem i policija funkcionišu u znatno smanjenom kapacitetu.
"Kosovo je 2022. godine uživalo političku stabilnost, gde je vlada imala solidnu većinu u skupštini. Ovo političko okruženje je bilo povoljno za Kosovo da poveća svoje napore na jačanju demokratije i vladavine prava. Međutim, na rad skupštine i dalje su negativno uticali polarizovana politička atmosfera i nedostatak kvoruma za donošenje odluka", navodi se u izveštaju.
Ocenjuje se takođe da su ponovljene krize u odnosima Kosova i Srbije 2022. godine i navodi da je situacija na terenu i dalje krhka.
"Međutim, 2022. godine, strane su usvojile Mapu puta za implementaciju energetskih sporazuma, pristale su da putuju samo sa ličnom kartom i postigle dogovor da se uzdrže od daljih radnji na registarskim tablicama kako bi se omogućilo da se dijalog fokusira na konačni predlog EU za normalizaciju odnosa", navodi se u izveštaju.
U izveštaju se naglašava da Kosovo mora više da radi na primeni zakona o osnovnim ljudskim pravima, iako, kako se dalje konstatuje, pravni okvir o ljudskim pravima Kosova garantuje zaštitu osnovnih prava i u skladu je sa evropskim standardima.
"Kapacitet vlade da unapredi i nadgleda politiku i zakone o osnovnim pravima zahteva poboljšanje, uključujući koordinaciju mehanizama za zaštitu ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i nevećinskih zajednica, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou", navodi se dalje u izveštaju.
Pitanja osnovnih prava moraju biti više na političkom dnevnom redu. Svest javnosti o pravima LGBTI osoba je i dalje niska. Potrebno je učiniti više da se garantuje rodna ravnopravnost i zaštita dece u praksi.
"Potrebni su dalji napori da se efikasno garantuju prava pripadnika manjina, uključujući Rome, Aškalije i Egipćane, osoba sa invaliditetom i raseljenih lica", konstatuje se dalje u izveštaju EU.
