Korporativni stručnjaci za rude i minerale saopštili su krajem 2008. procenu da rezerve olova u „Trepči“ iznose 425.000 tona olova, 415.000 tona cinka i 800 tona srebra; da su rezerve nikla 185.000 tona i kobalta 6.500 tona; da su u rudniku „Grebnik“, južno od Gline, dokazane rezerve 1,700.000 tona boksita.Četiri tone boksita sadrže dve tone glinice, iz kojih se dobija tona aluminijuma.
„Grebnik“ bi, dakle, mogao da proizvede 425.000 tona aluminijuma. Do sada utvrđene rezerve feronikla na Kosmetu su 15,000.000 tona, ali se procenjuje da su i mnogo veće.
Krajem 2007. Nil Klark je u „Nju stejtsmenu“ konstatovao da za Džordža Soroša i njegov Fond „Otvoreno društvo“ nije važno poštovanje ljudskih prava i osnovnih građanskih sloboda – neko društvo je „otvoreno“ ukoliko on i njegovi saradnici mogu da zarade veliki novac.
Klark je to ilustrovao Soroševim ulaganjem na Kosovu da bi „preuzeo kontrolu nad rudnikom ’Trepča’”, gde su „ogromne rezerve zlata, olova i drugih minerala“Kosovo ima i svoje osebne adute kada je reč o retkim metalima pre svega indij, kadmij, germanij, talij i galij.
Ti retki minerali koriste se u industriji visokih tehnologija, zbog čega mnogi smatraju da su ovi potencijali glavna meta moćnih vlada I kompanija pre svega SAD,Nemačke,Velike Britanije u odvajanju Srbije od Kosova i definisanju svojih geoekonomskih interesa .
Kosovo je dakle mnogo vrednije od statusa Srbije u EU do 2025 godine ako bi Srbija sve ili veći deo imovine,rudnih bogatstava prepustila vlastima u Prištini i njenim saveznicima.
