Više od polovine demokratskih zemalja u svetu je nazadovalo u protekloj deceniji, a Srbija je jedna od 10 država u kojima je zabeležen najveći pad demokratije, navodi se u objavljenom izveštaju Međunardnog instituta za demokratiju i izbornu podršku (IDEA).
Već pet godina za redom broj zemalja koje se kreću ka autoritarizmu je otprilike tri puta veći od onih koje idu u demokratskom pravcu. Apsolutni broj demokratija se smanjuje, a od 2020. godine ni Srbija, Mali i Obala Slonovače nisu više demokratije, navodi se u izveštaju "Stanje demokratije u svetu 2021".
"Ovaj izveštaj naglašava demokratski slom u Srbiji, jer se posle ozbiljnih problema sa izborima 2020. ne može više smatrati demokratijom. To dovodi u pitanje buduće članstvo Srbije u Evropskoj uniji", naveo je u predgovoru izveštaja o Evropi Adam Bodnar, dekan Pravnog fakulteta poljskog Univerziteta društvenih i humanističkih nauka.
U izveštaju se podseća da Srbija prvi put posle 20 godina nije više u kategoriji demokratija nego hibridnih režima.
"Srbija, koja nazaduje od 2013, konačno je postala hibridni režim 2020. Tokom tog perioda, vladajuća Srpska napredna stranka je ograničila i diskreditovala civilno društvo i uvela ograničenja slobode medija" navodi se u izveštaju.
IDEA u dokumentu o demokratiji u Evropi navodi da je kvalitet demokratija stagnirao ili opao za protekle dve godine, ne malim delom zbog pandemijske krize.
"Na Zapadnom Balkanu i drugim zemljama istočne Evrope, dugotrajne slabosti u tim novim demokratijma dodatno su pojačane pandemijom", navodi se u izveštaju i dodaje da je legitimitet mnogih vladajućih elita u tom regionu narušen zbog njihovog nastojanja da dobiju nejednaku izbornu prednost tokom pandemije, zastrašivanja političke opozicije i nastojanja da dodatno oslabe integritet medija.
Pandemija je u zemljama Zapadnog Balkana, istočne Evrope i Kavkaza, dodaje se, uništila gradivne blokove demokratije, uključujući pravedne izbore, slobodu udruživanja i izražavanja i kontrolu vlade.
Sloboda izražavanja i medija bila je ugrožena i pre pandemije, a tokom pandemije je dodatno nazadovala, i to ne samo u autoritarnim režimima. "Opasne prakse" kretale su se od nekooperativnog odnosa državnih zvaničnika prema novinarima do uzmenimaravanja i pretnji medijima.
Nekoliko zemalja, uključujući Srbiju, iskoristile su navodnu opasnost od dezinformacija o pandemiji za dalje gušenje slobode govora.
Vlasti u Srbiji su takođe pokušavale da ograniče pristup informacijama i kontakte novianra sa zdravstvenim radnicima, kao i da ućutkaju kritičare i spreče izveštavanje u pandemiji.
"Pandemija nas uči da nam je potrebna ne samo vakcina protiv kovida-19, nego da nam je očajno potrebna vakcinacija protiv nedemokratskih tendencija u nekim delovima Evrope, jer se virus autoritarizma može lako proširiti", navodi se u izveštaju.
