Usluge u Srbiji sada stvaraju više od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) a industrija oko 31 odsto, dok je prosečna stopa rasta izvoza tog sektora u prethodne tri godine bila 11,7 odsto a robnog izvoza 10,1 odsto, objavio je časopis "Biznis i finansije".
"Uspeh srpskog sektora usluga često se meri u odnosu na izvoz malina, verovatno najpoznatijeg domaćeg poljoprivrednog proizvoda", navodi časopis i podseća da je od 2012. veća zarada od izvoza softvera nego od malina.
Ekonomista Ivan Nikolić je rekao da je sektor usluga sve konkurentniji i da mala, tehnološki zaostala zemlja poput Srbije lakše može da "uhvati kopču" sa razvijenijim privredama preko usluga nego preko proizvodnje roba, iako se u tom "robnom delu" privrede nalaze sektori koji se stalno izdvajaju kao razvojne šanse, poput poljoprivrede i prehrambene industrije.
Na dobre rezultate sektora usluga presudno utiču dve oblasti telekomunikacije, kompjuterske i informacione usluge, odnosno IKT sektor i takozvane "ostale poslovne usluge", u koje, između ostalih, spadaju istraživanje i razvoj, kao i profesionalno i menadžersko savetovanje.
Na pitanje šta o ishodu dugogodišnjih raprava i poziva na reindustrijalizacije zemlje govori podatak da usluge u ovom trenutku stvaraju više od 60 odsto BDP-a, a industrija oko 31 odsto, Nikolić je rekao da je, svakako, Srbiji potrebno i jedno i drugo, ali da se često zaboravlja da je udeo industrije u domaćoj privredi već daleko iznad evropskog proseka.
"Može se raditi na povećanju vrednosti koju stvara domaća industrija, ali teško da možemo da povećamo udeo industrije u BDP. S druge strane, gledano iz ugla brzine rasta, sektor usluga beleži bolje rezultate sa manje angažovanih resursa", objasnio je Nikolić i podsetio da se i struktura proizvodnje na globalnom nivou drastično promenila u odnosu na doba kada je Srbija imala veće proizvodne kapacitete.
Danas se, kako je dodao, insistira na masovnoj i jeftinoj proizvodnji, što znači da se prostor za postizanje konkurentnosti smanjio, a Srbija, za razliku od recimo Italije, nije izgradila imidž proizvođača ekskluzivne, brendirane robe.
Usluge su, kako navodi "Biznis i finansije", sektor gde konkurentnost domaćih igrača raste, o čemu svedoči i činjenica da se već dve godine Srbija nalazi pri evropskom vrhu prema učešću izvoza IKT usluga u odnosu na ukupan izvoz.
Očigledan je i uspon "ostalih poslovnih usluga", u okviru kojih ""profesionalno i menadžersko savetovanje" u poslednje tri godine beleži prosečni godišnji rast suficita od čak 41,6 odsto, a samo tokom 2017. ta grupa aktivnosti zabeležila je suficit od 193 miliona evra.
"To znači da se povećava broj dobro plaćenih domaćih menadžera, a raste i broj uspešnih stranih kompanija koje posluju u našoj zemlji. One su u većoj meri nego domaće firme spremne da angažuju kvalitetne, a to znači i bolje plaćene rukovodioce", objasnio je Nikolić.
