Ujedinjene nacije zatražile su od vlasti na Kosovu jasnu strategiju u cilju sprečavanja da se potencijalni borci pridruže islamskim ekstremistima u Siriji i Iraku, ali i da ponude više mogućnosti za zaposlenje i obrazovanje.
U nezavisnom izveštaju koji su zatražile UN, a u koji je agencija AP imala uvid, analiziran je povratak stranih boraca i razlozi zbog kojih se ljudi sa Kosova pridružuju ekstremističkim grupama.
U izveštaju se pozivaju Kosovo i međunarodna tela da pojačaju napore u cilju sprečavanja nasilnog ekstremizma.
Prema podacima kosovske policije, od 2012. godine 335 građana je putovalo ili je uhvaćeno na ruti ka konfliktnim zonama u Siriji i Iraku, što Kosovo čini jednom od najvećih "izvoznika" stranih boraca u Evropi po glavi stanovnika. Među njima je 253 muškaraca, 55 žena i 27 dece.
Osobe koje su nameravale da se pridruže islamističkim borcima uglavnom su putovale kroz Tursku ka Siriji, gde su postale članovi Islamske države, Džabat el Nusre, Ahrar el Pam i drugih terorističkih organizacija.
Glavni faktori koji ih navode da se pridruže ekstremističkim grupama su, kako je navedeno, percepcija antiislamskih osećanja u svetu, loše obrazovanje i nedostatak zaposlenja.
"Ulaganje u poboljšanje mogućnosti za zaposlenje kosovske radne snage boljim obrazovanjem koje omogućava veštine koje su tražene na tržištu rada moglo bi da bude i mera za prevenciju nasilnog ekstremizma i pomaganje u osobađanju i reintegraciji onih koji su se ranije pridružili ekstremističkim grupama", navedeno je u izveštaju.
