Profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Tanasije Marinković ocenio je da najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će lično podnositi krivične prijave i pomilovati aktere u slučaju “Generalštab” predstavlja grubo kršenje Ustava, zloupotrebu funkcije i ponižavanje institucije predsednika države.
On dodaje i kako je Ustavni sud “sluškinja vlasti”, te da bi za njega bilo “apsolutno ponižavajuće” da se nađe na listi kandidata za sudije tog suda.
Predsednik Srbiji Aleksandar Vučić izjavio je da će lično podneti prijave protiv svih koji su doprineli da do projekta “Generalštab” ne dođe, nakon što je firma Džerada Kušnera Affinity Partners objavila da se “u ovom trenutku povlači” iz planiranog projekta.
Profesor Tanasije Marinković za takvu izjavu kaže kako je “ponižavanje institucije predsednika države”, ali i svih građana Srbije.
“Ne iznenađuje me on svakim svojim javnim nastupom zapravo unižava tu instituciju koju vrši, instituciju predsednika Srbije, ponižava Republiku Srbiju koju predstavlja po Ustavu, ponižava sve građane koji su za njega glasali, ali i sve građane jer on treba da izražava državno jedinstvo”, kaže Marinković.
Dodaje i kako je predsednik Vučić poslednjih dana “demonstrirao osionost”, te da su krivične prijave postale “tema za njegove medije i biračko telo kojem se on obraća”.
Napominje da ga zabrinjava najava da će pomilovati sve one koji su sada deo optužnog predloga TOK-a u slučaju “Generalštab”.
“To je samo po sebi jako zabrinjavajuće, ta činjenica da predsednik daje sebi za pravo da najavi, bez formalnog predloga ministra pravde, pošto po zakonu ministar pravde mora to da predloži. Ja se pitam kako predsednik zna da će ministar to da predloži”, pita se sagovornik N1.
Ove ovakve najave predsednika naziva povredom Ustava i zloupotrebom službenog položaja.
“On je u svojevrsnoj interesnoj zajednici kada je reč o tom ministru, ne samo zbog iste političke stranke, već i zbog onog što je Anketna komisija rekla, u vezi sa padom nadstrešnice, da je u pitanju delovanje organizovane kriminalne grupe na čelu sa predsednikom Republike, koja je dovela do pada nadstrešnice. Stiče se utisak da u svim ovim situacijama, pogotovo sada to demonstrira na izvestan način, on obznanjuje da će osloboditi te ljude čime ih zapravo štiti”, smatra profesor Pravnog fakulteta.
Marinković smatra i da se Vučić upliće u vršenje poslova drugih državnih organa, konkretno pravosuđa, i dodaje kako predsednik to ne bi mogao da radi ukoliko bi postojalo izuzeće zbog sukoba interesa.
“On po Ustavu i nema pravo da vrši pomilovanje u tom segmentu, po zakonu ima to pravo, ali zakon je donet 1995. godine, dakle pre nego što je Ustav promenjen. Ustav predviđa pomilovanje samo u pogledu oslobođenje od izvršenja kazne, što bi značilo da bi neko lice moralo da bude prvo osuđeno”, objašnjava profesor i napominje da to nije oslobođenje od vođenja krivičnog postupka.
Profesor kaže i kako predsednik Vučić koristi pomilovanje kao vrstu “batine”.
“Vi ste crnokapuljaš, možete da batinate i ako počinite krivično delo, nikakav problem, predsednik će vas pomilovati. Vi možete biti ministar koji će kršiti zakon, nikakav problem, protiv vas se neće ni voditi krivični postupak, ja ću vas pomilovati”, kaže sagovornik N1.
Profesor Pravnog fakulteta i član Anketne komisije Tanasije Marinković izjavio je za N1 da će u ponedeljak 22. decembra Anketna komisija organizovati konferenciju za medije na kojoj će tema biti slučaj “Generalštab”.
"Ustavni sud se nije probudio"
Komentarišući raspravu u Skupštini u vezi sa izborom sudija Ustavnog suda Marinković ocenjuje da se ne može očekivati promena redovima ovog suda.
“Sa velikom žaljenjem to moram da kažem, bez velikih očekivanja da se ovako nastavi popunjavanje Ustavnog suda. Mi smo videli kršenje ustavnih odredaba člana 172 Ustava kada je reč o određivanju kandidata, pa potom izbori ili imenovanju tih kandidata za sudije Ustavnog suda i ranije”, objašnjava sagovornik N1.
On napominje i kako Ustav propisuje da sudije Ustavnog suda moraju biti istaknuti pravnici ili poznati “makar pravničkoj javnosti” ako ne i celoj Srbiji, što kako kaže, ovoga puta nije slučaj.
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić za kandidate je predložio Dobrosava Milovanovića, Ivanu Stevanović, Maju Popović, Olgu Tešović, Aleksandra Gajića, Mihajla Rabrenovića, Biljanu Pavlović, Milana Rapajića, Bojana Tubića i Draganu Kolarić. Kandidati za sudije Ustavnog suda koje je predložila predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić su Zoran Lončar, Snežana Marković, Atila Dudaš, Nikola Banjac, Ranka Vujović, Jelena Deretić, Slobodanka Gutović, Tatjana Đurkić, Mihailo Pavlović i Jelena Vučković.
Kaže i kako se deo imena predloženih kandidata prethodnih godina našao na listi podrške SNS, te da sumnja kako ih je to možda sada preporučilo da budu kandidati za vršenje funkcije sudija Ustavnog suda.
“Sudija Ustavnog suda mora da bude u stanju da tumači Ustav, da mora da bude u stanju da tumači međunarodne ugovore, da zna praksu evropskog suda za ljudska prava, da ima određenu pravnu širinu, da ne bude vezan samo da najuže moguće jezičko tumačenje norme”, objasnio je profesor.
On dodaje kako se poslovnikom podrazumeva i da predlagač kandidata mora dostaviti objašnjenje zašto smatra da su kandidati pogodni za objavljenje funkcija, što u ovom slučaju, kako kaže, nije u potpunosti ispunjeno.
“Ono što sam ja video u predlogu predsednika Republike Srbije je bukvalno jedna rečenica koja kaže da ova lica ispunjavaju uslov jer su istaknuti pravnici. To je čista tautologija, to je pravno nedozvoljeno”, tvrdi profesor i dodaje da ovaj pravni akt nije zadovoljavajući i da može biti predmet tumačenje Upravnog suda, te da se može osporavati u upravnom sporu.
Marinković kaže i kako je Ustavni sud “sluškinja vlasti” i dodaje da bi za njega bilo “apsolutno ponižavajuće” da se nađe na jednoj takvoj listi.
“Sudije trebaju biti vlast za sebe, podrazumeva se da će biti odvojeni od izvršne vlasti, da ne budu sluge kao što predsednik tretira ministre, kao svoje sluge, već da oni obavljaju funkciju na osnovu Ustava i zakonskih akata”, zaključuje Marinković.
