Zapad se pocepao i novi vojno-strategijski savez anglosaksonskih država na čelu sa SAD radi sučeljavanja s Kinom i očuvanja premoći na azijsko-pacifičkom području je pomerio težište ključnih interesa Amerike iz Evrope ka Dalekom istoku.
Jasna je i rešenost SAD, Velike Britanije i Australije, uz očekivanje da se nadgradi i savez s Novim Zelandom i Kanadom, zasad utemeljen na razmeni obaveštajnih podataka, da okosnica zapadne i svetske moći budu anglosaksonske države.
Mnogi ugledni analitičari i mediji u Evropskoj uniji tako vide lom koji je medju zapadnim saveznicima izazvala odluka Vašingtona da sa Velikom Britanijom i Australijom sklopi "Aukus" vojni pakt.
Tu se posebno vidi činjenica da je Australija raskinula ugovor s Francuskom o nabavci dizel podmornica i rešila da kupi američke podmornice na nuklearni pogon, s tim da prethodno ni Amerikanci ni Australijanci o toj "verolomnoj odluci", kako kažu ne samo Francuzi, nisu obavestili Pariz niti evropske saveznike.
"Puklo je poverenje" izmedju evropskih saveznika i američkog predsednika Džoa Bajdena, uzbudjeno su upozorili i Nemci, a podršku Parizu su dale i institucije i čelnici Evropske unije, uz dosad najsnažnije zahteve da se poradi na odbrambenoj i strategijskoj nezavisnosti EU.
Većina razočaranih i ljutih evropskih saveznika su to već istakli kao nužnost i zbog nedavne američke odluke da se bez savetovanja sa Evropljanima iz Avganistana povuku američke trupe.
Uporedo se postavlja i pitanje čemu sad služi NATO u Evropi, iako su baltičke zemlje, kao i Poljska, Rumunija i Švedska na poslednjem zasedanju šefova diplomatija EU stavile do znanja da ne žele slabljenje naročito odbrambenih veza s Amerikom.
Iako je Bajden u UN rekao da ne želi "hladni rat" s Kinom, malo ih je u Evropi koji ne veruju da je takav rat već krenuo, pa da EU kao ekonomski gorostas, a vojno-diplomatski slabašna sila. mora mnogo brže i jasnije sagledati kako da opstane činilac na svetskoj pozornici, gde je krenuo strategijski okršaj Amerike i Kine.
"Anglosaksonci" taj okršaj shvataju veoma ozbiljno. To je krenulo još u vreme američkog predsednika Baraka Obame, i američki i britanski analitičari kažu da je za Australiju zato od životne važnosti postalo da pribavi od francuskih dizel podmornica mnogo moćnije američke podmornice na nuklearni pogon, uz prenos američke tehnologije i zajamčenih rezervnih delova za slučaj ratnih okršaja, što bi Kanbera jako teško mogla očekivati da u ratnim okolnostima dobije od Francuza koji teže nagodbi s Pekingom u ekonomskim i svetskim odnosima.
Evropska unija u celini ima drugačije vidjenje strategije ekonomski jako važnih odnosa s Kinom, koju vidi kao "sistemskog suparnika", ali ne i neprijatelja i EU je, uprkos protivljenju Vašingtona, nedavno sklopila s Pekingom i sporazum o garantovanju investicija.
List francuskih poslovnih krugova "Lezeko" u uvodniku naglašava da "pre svega u medjunarodnim odnosima nikad nema prijatelja, već samo saveznika s kojima postoje zajednički interesi".
"Evropljani su se dugo uljuljkivali u samozavaranju da im Amerika, bratska država, želi samo dobro, a da Džo Bajden gaji posebnu ljubav prema zemlji svojih predaka (Evropljana)", dodaje francuski dnevnik.
List predočava da Bajden "koji je ubedio Kanberu da raskine ugovore s francuskim graditeljem podmornica, pokazuje da sledi samo jedan cilj, a to su ekonomski i trgovinski interesi Vašingtona".
"Lezeko", štaviše, smatra da je "Džo Bajden sa tog stanovišta opasniji i štetniji nego (bivši predsednik) Donald Tramp, jer je promišljeniji i delotvorniji".
Francuski privredni list s tim u vezi skreće pažnju i na, za Francuze nedavno bolno, iskustvo s Vašingtonom koji je švajcarsku ubedio da kupi američke lovce bombardere "F-35" umesto skoro naručenih desetine milijardi evra vrednih francuskih takodje veoma dobrih lovaca "Rafal".
Nemački sajt "Eurointelidžensi" smatra da su "Anglosaksonci kao u snuker bilijaru počistili Evropljane, koji su slabo pročitali Bajdena, a potcenili (britanskog premijera Borisa) Džonsona".
Sajt dodaje da će "Aukus nuklearni podmornički savez SAD, Australije i Velike Britanije imati trajne posledice po NATO, koji se neće raspasti, ali će igrati mnogo periferniju ulogu u budućnosti, jer se američka spoljna i bezbednosna politika premešta na područje indo-pacifika".
