Ministri spoljnih poslova EU nisu uspeli da se dogovore o uvođenju sankcija beloruskim zvaničnicima osumnjičenim za izbornu prevaru ili za ulogu u grubom suzbijanju demonstranata, uprkos pozivima glavne protivnice predsednika Aleksandra Lukašenka da preduzmu hrabru akciju protiv njegovog režima.
U sedmoj nedelji prodemokratskih skupova u Belorusiji, ministri EU su razmatrali da li da uvedu zamrzavanje imovine i zabranu putovanja za oko 40 ljudi povezanih sa neregularnostima na predsedničkim izborima 9. avgusta na kojima je Lukašenko, prema zvaničnim podacima, osvojio šesti predsednički mandat, i sa brutalnim policijskim suzbijanjem demonstranata koje je usledilo.
Nekoliko zemalja hoće da Lukašenko bude na spisku sankcija ali drugi više vole da postepeno povećavaju pritisak na njega dodajući imena, uključujući i njegovo, ako odbije da krene u dijalog sa opzicijom, umesto da kazne sve ođednom.
Konkretno Kipar je nastavio da blokira sankcije dok se slične mere ne primene na Tursku zbog njenog spornog istraživanja nalazišta nafte u istočnom Sredozemlju.
Sada se očekuje da vođe EU pokušaju da izađu iz te blokade kada se sastanu u Briselu u četvrtak.
"Iako postoji jasna voljda da se usvoje te sankcije nije bilo moguće da se to uradi jer nije postignuta potrebna jednoglasnost", rekao je šef evropske diplomatije Žozep Borel novinarima posle predsedavanja sastanku ministara. On je dodao da je Kipar uskratio svoj glas.
Borel je rekao da sposobnost EU da ima zajedničku spoljnu politiku među 27 zemalja u pitanju oko ovih sankcija.
"Ako nismo sposobni to da uradimo onda savršeno razumem da je naš kredibilitet doveden u pitanje", rekao je Borel.
Čak i pre početka sastanka kiparski ministar spoljnih poslova Nikos Hristodulides rekao je da reakcija EU na bilo kakvo kršenje suštniskih vrednosti i principa Unije ne može biti "a la carte", da je potrebno da bude dosledna.
Borel je rekao međutim da su ministri ujedinjeni u odbacivanju rezultata izbora u Belorusiji od 9. avgusta na kojima je Lukašenko ponovo izabran posle 26 godina na vlasti, i da žele da se održe novi izbori pod nadzorom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
