Lideri Bahreina i Saudijske Arabije neće veze s Izraelom
Zet predsednika SAD i njegov "visoki savetnik", Džared Kušner, prenose izraelski mediji, nije uspeo da izdejstvuje da Saudijska Arabija i Bahrein prihvate nastojanje Sjedinjenih Država da uspostave diplomatske odnose s Izraelom.
Kušner je u ponedeljak posetio Ujedinjene Arapske Emirate (UAE) jer su nedavno uz američko posredovanje odlučili da uspostave diplomatske odnose s Izraelom, što je Kušner dan kasnije - u utorak pokušao da izdejstvuje i u Bahreinu i Saudijskoj Arabiji.
U Bahreinu je kralj Hamad bin Isa al Kalifa rekao Kušneru da se stabilnost regiona zasniva na Saudijskoj Arabiji, te da neće biti sporazuma Bahreina s Izraelom dok to ne učini Rijad, prenela je zvanična bahreinska novinska agencija.
To je ranije u Bahreinu rečeno prilikom nedavne posete američkog državnog sekretara Majka Pompea koji je takođe pokušao da izdejstvuje uspostavljanje odnosa te zemlje s Izraelom.
Saudijska Arabija je rekla da neće uspostaviti odnose s Izraelom dok on ne pristane na stvaranje nezavisne palestinske države, što je skladu sa stalnim stavom većine arapskih država.
Palestinci su osudili sporazum Emirata s Izraelom kao arapski "nož u leđa".
Saudijska Arabija dozvolila Emiratima korišćenje svog vazdušnog prostora
Saudijska Arabija je otvorila svoj vazdušni prostor Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) za sve letove, saopštila je danas Generalna uprava za civilno vazduhoplovstvo, dva dana nakon prvog direktnog komerijalnog leta između Izraela i UAE.
Danas saopštena odluka će, kako se navodi u saopštenju, omogućiti korišćenje vazdušnog prostora kraljevine za letove iz svih zemalja ka UAE i iz Emirata ka svim destinacijama, prenosi zvanična saudijska novinska agencija SPA.
Američko-izraelska delegacija otputovala u ponedeljak Abu Dabi prvim direktnim komercijalnim letom između Izraela i UAE, nekoliko nedelja nakon normalizacije odnosa dve zemlje.
Avion izraelske kompanije El Al je tada nadleteo saudijsku teritoriju iako Rijad nije uspostavio diplomatske odnose sa Izraelom.
Saudijske vlasti su u više navrata insistirale na neophodnosti rešavanja izraelsko-palestinskog sukoba pre bilo kakve normalizacije odnosa sa Izraelom.
Izgradnji brane u Libanu odraz duboke krize
Posle razorne eksplozija koja je potresla Bejrut pre nepunih mesec dana, ubivši više od 190 i povredivši hiljade ljudi izbila je na videlo endemska korupcija u Libanu.Eksplozija je podstakla pozive da se istraže veliki infrastrukturni projekti koje su predložili političari.
Njih javnost krivi za korupciju i nemar koji su doveli do katastrofe.
Godinama se aktivisti i lokalni stanovnici protive izgradnji kontroverzne brane koju finansira Svetska banka u plodnoj dolini Bisri.
Izgradnjom te ogromne brane potopiće se kolevke civilizacija koje potiču iz bronzanog doba, borovi, stabla limuna i drevne ruševine, i zato protivnici projekta godinama upozoravaju da je to kriminal i odraz lošeg upravljanja.
Izgradnju brane Bisri odobrili su Vlada i parlament Libana 2015. godine i finansira se zajmom od 474 miliona dolara od Svetske banke, a ukupno staje 617 miliona dolara.
Aktivisti takođe upozoravaju da je dolina Bisri na liniji seizmičkog raseda i geolozi tvrde da neće kumulirati onoliko vode koliko se očekuje jer su stene vrlo porozne.
Druge nedavno podignute brane u Libanu nisu uspele iz istih razloga.
Ekološki ekspert Pol Rabi Rašid rekao je da će projekat uništiti više od šest miliona kvadratnih metara zelene površine.
Takođe preti istorijskoj crkvi Mar Musa i rimskim i grčkim ruševinama iako Svetska banka tvrdi da će biti sačuvane ili premeštene.
Svetska banka je odbila molbu da da intervjuu AP o projektu.
Nastavak nuklearnih aktivnosti Pjongjanga izaziva zbrinutost
- Nastavak nuklearnih aktivnosti Severne Koreje izaziva "ozbiljnu zabrinutost", saopštila je danas Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA)."Nastavak nuklearnog programa Severne Koreje predstavlja flagrantno kršenje rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i izaziva duboko žaljenje", navodi se u godišnjem izveštaju IAEA.
U periodu od prethodnog izveštaja u avgustu 2019, IAEA je primetila "znake koje sa psu u vezi sa proizvodnjom obogaćenog uranijuma" u nuklearnom postrojenju Jongbjon.
Agencija je pozvala Severnu Koreju da se "u potpunosti pridržava" međunarodnih obaveza.
Lukašenko postavio nove šefove KGB-a i Saveta bezbednosti
- Beloruski pedsednik Aleksandar Lukašenko imenovao je danas novog šefa Komiteta državne bezbednosti (KGB) i državnog sekretara Saveta bezbednosti.Lukašenko je Valerija Vakulčika koji je do sada bio šef KGB-a unapredio u državnog sekretara Saveta bezbednosti.
Na Vakulčikovo mesto je kao šef KGB-a došao Ivan Tertel, koji je ranije bio šef Komiteta državne kontrole.
Smatra se da ovim Lukašenko želi da pojača kotrolu i učvrsti svoju moć usled antivladinih demonstracija.
Nakon predsedničkih izbora koje je beloruska opozicija nazvala nameštenim, izbile su velike demonstracije u Belorusiji na kojima je uhapšeno skoro 7.000 ljudi, a više stotina je pretučeno.
Moskva intenzivira podršku Lukašenku
- Rusija je najavila da će se u naredne dve nedelje sastati ruski predsednik Vladimir Putin i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, kao i da će sutra u Belorusiju otputovati premijer Mihail Mišustin.
Najavljeni susreti su znak podrške Lukašenku u jeku protesta u Minsku. Poseta Mišustna će biti prva poseta ruskog zvaničnika visokog ranga Belorusiji od početka političke krize koja je zemlju potresa skoro mesec dana.
Susret "u naredne dve sedmice" Putina i Lukašenka najavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, na sastanku sa ministrom spoljnih poslova Belorusije Vladimirom Makejem.Lukašenko (66) koji je na čelu zemlje 26 godina, suočava sa skoro svakodnevnim protestima od predsedničkih izbora 9. avgusta na kojima tvrdi da je osvojio oko 80 odsto glasova.
Nedelja je od izbora postao dan okupljanja pristalica opozicije, sa skupovima i u drugim gradovima Belorusije.
Libanska vojska našla još amonijum-nitrata u Bejrutu
- Libanska vojska je našla više od četiri tone amonijum-nitrata kraj bejrutske luke, nepunih mesec dana nakon razorne eksplozije te hemikalije u kojoj je poginula 191 osoba, a luka i deo grada su razoreni.
Vojni eksperti su tokom inspekcije našli 4,35 tona te hemikalije koja se koristi i kao đubrivo i kao sastojak eksploziva, u četiri kontejnera kraj luke, ali nije obelodanjeno odakle potiče, ni ko je vlasnik.
U vojnom saopštenju je navedeno da su carinski zvaničnici pozvali vojsku u inspekciju kontejnera u objektu kraj luke, te je nađeno 4,35 tona amonijum-nitrata.
Nekoliko dana posle eksplozije u avgustu, francuski i italijanski hemijski eksperti koji su radili u ruševinama luke su našli više od 20 kontejnera s opasnim materijalom. Vojska je kasnije rekla da su ti kontejneri premešteni na bezbedna mesta daleko od luke.
Do sada je pritvoreno 25 ljudi zbog odgovornosti za eksploziju, većinom lučkih i carinsih zvaničnika.
Sanofi i Glaksosmitklajn testiraju vakcine za korona virus na 440 odraslih osoba
- Farmaceutske kompanije Sanofi i Glaksosmitklajn saopštile su da počinju probe potencijalne vakcine za Kovid-19 na odraslim osobama posle pozitivnih rezultata na predkliničkom testiranju.
Kompanije su navele da planiraju da testiraju vakcinu na 440 odraslih osoba u 11 gradova SAD, a prvi rezultati očekuju se početkom decembra.
Ukoliko ti testovi budu uspešni kompanije planiraju da počnu testiranje na veliko kasnije istog meseca. Kako navode planiraju da traže regulatorna odobrenja za vakcinu početkom 2021. ako to podrže podaci sa testiranja.
Dve kompanije su u julu najavile planove da sarađuju sa američkom vladom za proizvodnju 100 miliona doza vakcina, uz opciju da vlada nabavi do 500 miliona dodatnih doza u budućnosti.
Britanska vlada se dogovorila da će kupiti do 60 miliona doza vakcina.
Sirijska protivvazdušna odbrana presrela izraelske rakete ispaljene na vojnu bazu
- Sirijska protivvazdušna odbrana presrela je rakete koje je ispalio jedan izraelski avion na vazduhoplovnu bazu u centralnoj Siriji, javila je u sredu kasno uveče zvanična sirijska novinska agencija SANA.To je drugi izraelski napad ove nedelje.
"Avion koji pripada izraelskom neprijatelju ispalio je više raketa ove večeri na vazduhoplovnu bazu T4 i naša protivvazdušna odbrana je presrela većinu njih", navela je SANA, citirajući vojni izvor.
Sirijska opservatorija za ljudska prava, nevladina organizacija sa sedištem u Velikoj Britaniji, potvrdila je napad za koji je rekla da se dogodio u provinciji Homs i da ga je "verovatno" izveo Izrael.
Sličan napad se dogodio u ponedeljak kada su izraelske rakete ubile jednog civila, trojicu izraelskih vojnika i sedam stranih boraca, saveznika režima sirijskog predsednika Bašara al Asada, navela je Opservatorija.
Meta napada u ponedeljak bile su pozicije sirijske vojske južno od Damaska, te paravojne pozicije snaga koje podržava Iran u južnoj provinciji Dara.
Izrael je izveo stotine napada na Siriju od početka građanskog rata 2011. godine, ciljajući sirijsku vojsku kao i iranske i snage libanskog Hezbolaha.
Izraelska vojska retko daje informacije o svojim operacijma u Siriji, ali je potvrdila napad 3. avgusta borbenim avionima i helikopterima vojnih pozicija na jugu Sirije.
Zbog pogibije borca Hezbolaha u izraelskom napadu 20. jula, vođa te organizacije Hasan Nasralah je upozorio u nedelju da će njegova organizacija ubiti po jednog izraelskog vojnika za svakog borca koga ubije jevrejska država.
Skup podrške uhapšenim novinarima u Belorusiji
- Više desetina novinara okupilo se danas ispred policijske stanice u Minsku u znak protesta zbog hapšenja njihovih kolega koji su izveštavali sa demonstracija protiv predsednika Aleksandra Lukašenka.
Policija je juče privela nekoliko novinara iz beloruskih novinskih kuća pod optužbom da su učestvovali u demonstracijama.
Ukoliko budu osuđeni mogli bi da dobiju novčane kazne ili do 15 dana zatvora.
"Svedoci smo bezakonitog delovanja institucija za sprovođenje zakona, koji žele da ućutkaju novinare ne mareći za načine na koji će to učiniti", rekla je novinarka beloruskog portala tut.by, Olga Lojko.
Policija je danas privela njenog kolegu sa portala, fotoreportera Vadima Zamirovskog.
On je za AP rekao da su ga policajci ubacili u kombi, pretukli i proverili ličnu kartu i novinsku akreditaciju nakon čega je pušten.
Beloruske vlasti su u pokušaju da uguše demonstracije i svaku vrstu kritike oduzeli akreditacije nekim beloruskim novinarima, a neke strane novinare su deportovali.
Američki državni sekretar Majk Pompeo naveo je danas da američki i evropski zvaničnici razmatraju sankcije koje će biti uvedene "svima koji su uključeni u kršenje ljudskih prava i opresiju".
"Belorusi zaslužuju pravo da sami biraju svoje lidere kroz zaista slobodne i poštene izbore sa nezavisnim posmatračima. Zahtevamo okončanje nasilja nad njima i puštanje svih koji su nepravedno lišeni slobode", rekao je Pompeo novinarima u Vašingtonu.
Zvaničnici Evropske unije i SAD su osudili napade na novinare u Belorusiji.
Nakon predsedničkih izbora koje je beloruska opozicija nazvala nameštenim, izbile su velike demonstracije u Belorusiji na kojima je uhapšeno skoro 7.000 ljudi, a više stotina je pretučeno.
Španija oduzima Frankovu letnju rezidenciju
- Španski sud je danas naložio naslednicima generala Fransiska Franka da državi predaju palatu iz 19. veka koju je pokojni diktator koristio kao letnju rezidenciju.Španska vlada podnela je tužbu protiv naslednika diktatora Franka tvrdeći da je palatu Paso de Meiras u Galiciji nelegalno stekao tokom građanskog rata u zemlji.
Sudija Marta Kanales je danas rekla da imanje 1938. godine nije prevedeno na Franka kao građanina već je posedovao palatu u svojstvu šefa države.
Naknadni pokušaj da se prodaja legalizuje 1941. godine bio je "ništavan", rekla je Kanales.
U presudi se navodi da Franko nije platio palatu, te da "ništa nije kupio".
Španska vlada je pozdravila presudu.
Advokat Frankovih unuka, Luis Felipe Utrera, rekao je za AP da će se porodica žaliti na presudu.
Fransisko Franko je gvozdenom rukom vladao Španijom od pobede u građanskom ratu 1939. do smrti 1975. godine.
