Kanadsko-američka granica ostaće zatvorena do 21. novembra
- Granica između Kanade i SAD ostaće zatvorena do 21. novembra za putovanja koja nisu preko potrebna u cilju sprečavanja širenja korona virusa, saopštilo je danas kanadsko Ministarstvo javne bezbednosti.
"Produžavamo ograničenje putovanja koja nisu preko potrebna sa SAD do 21. novembra. Naše odluke će i dalje biti zasnovane na najboljim dostupnim preporukama za javno zdravlje kako bi Kanađani bili bezbedni", naveo je na Tviteru kanadski ministar Bil Bler (Bill Blair).
Granice SAD sa dve zemlje partnera slobodne trgovine, Kanadom i Meksikom, zatvorene su od marta i od tada se svakog meseca produžava ta mera. Jedino je granica otvorena za trgovinu dobara i robe kao i za putovanja koja se smatraju neophodnim.
"Svi znaju da bismo voleli povratak u normalu i da bismo voleli da granice budu otvorene", rekao je kanadski premijer Džastin Trudo (Justin Trudeau).
U Kanadi je u poslednje vreme povećan broj zaraženih korona virusom. U toj zemlji je od početka epidemije umrlo oko 10.000 ljudi. Susedne SAD su u svetu najviše ugrožene korona virusom i približavaju se broju od 220.000 mrtvih.
Više od 40 miliona slučajeva zaraze korona virusom u svetu
- Više od 40 miliona slučajeva zaraze korona virusom je zvanično prijavljeno u svetu prema podacima agencije Frans pres na osnovu zvaničnih izvora do jutros.
Više od 2,5 miliona zaraženih prijavljeno je u poslednjih sedam dana što je najviši nedeljni bilans od početka pandemije.
Ukupno je do sada u svetu zabeleženo najmanje 40.000.234 zaraženih i 1.113.896 umrlih od korona virusa. Više od polovine tih slučajeva je u SAD, Indiji i Brazilu, tri najteže pogođene zemlje koje imaju 8.154.935 zaraženih (219.674 umrla), odnosno 7.550.273 zaražena (114.610 umrih) i 5.235.344 zaraženih i 153.905 umrlih.
Porast broja zaraženih može da se objasni delimično snažnim povećanjem broja testova u nekim zemljama. Uprkos tom povećanju testiranja veliki broj manje ozbiljnih ili asimptomatičnih slučajeva verovatno staje neregistrovano.
SAD optužile šest pripadnika ruske obaveštajne službe GRU za hakerske napade
- Ministarstvo pravde SAD optužilo je šest aktuelnih i bivših ruskih vojnih obaveštajaca da su hakerskim napadima nastojali da unesu pometnju u proces francuskih izbora, u Zimske olimpijske igre i američke bolnice i kompanije.
U danas otpečaćenoj optužnici navode se detalji hakerskih napada na brojne i različite političke, finansijske i sportske mete.
Navodi se da su bivši ili sadašnji pripadnici ruske vojne obaveštajne službe GRU optuženi, između ostalog, za napade na ukrajinsku elektroenergetsku mrežu, na stranku Republika u pokretu francuskog predsednika Emanuela Makrona uoči izbora 2017. godine, i za ometanje istrage trovanja bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja i njegove ćerke u velikoj Britaniji.
Oni nisu optuženi za napade na integritet izbora u SAD, iako su deo iste jedinice službe GRU, za koju američki tužioci tvrde da je nastojala da utiče na predsedničke izbore 2016. godine u toj zemlji, hakerskim napadima na mejlove zvaničnika Demokratske stranke.
U fokusu optužnice na 50 stranica nalaze se napadi čiji je cilj, prema tužiocima, bila promocija ruskih geopolitičkih interesa.
Među njima su hakerski napadi protiv Zimskih olimpijskih igara 2018. godine u južnokorejskom Pjongčangu, gde je ruskim sportistima bilo zabranjeno učešće zbog doping afere.
UNICEF hoće da nabavi preko milijradu špriceva za buduću vakcinu za Kovid-19
- UNICEF planira da nabavi milijardu špriceva do kraja 2021. godine da bi mogao brzo da pokrene masovne kampanje vakcinacije čim budu raspoložive vakcine protiv KOVIDA-19.
"Vakcinisati svet protiv KOVIDA-19 uskoro će biti jedna od najvećih zadataka u istoriji čovečanstva, i treba da možemo da delujemo onoliko brzo koliko se brzo budu proizvodile vakcine", rekla je danas Henrijeta For, generalna direktorka Dečjeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF) u saopštenju.
Da bi moglo da se radi brzo, treba već sada delovati brzo, i do kraja godine će Fond već imati pola milijardi špriceva raspoređenih na mestima gde mogu brzo da se podele i po najboljoj ceni.
Da bi dala ideju o veličini poduhvata rekla je da bi 520 miliona špriceva koje organizacija namerava da uskladišti do kraja ove godine, ako bi se poređali jedan do drugog, mogli opasati svet jedan i po put.
Još nije razvijena vakcina protiv KOVIDA-19 od kojeg je u svetu umrlo više od 1,1 milion ljudiod početka epidemije krajem 2019. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, blizu 200 vakcina je u raznim fazama razvoja i testova, a desetak u poslednjoj fazi procesa pre slanja na procenu i moguće odobrenje zdravstvenih vlasti.
Novac za špriceve i za pet miliona kutija da bi se bezbedno odbacili kada budu upotrebljeni, je iz Udruženja za vakcine Gavi, u saradnji sa državnim vlastima, fondacijama, međunarodnim organizacijama i firmama. UNICEF, najveći kupac vakcina na svetu, zadužen je za koordinisanje nabavke.
Kina se uspešno ekonomski oporavlja od posledica krize
- Kina se uspešno ekonomski oporavlja od posledica krize usled pandemije korona virusa, dok se ekonomske aktivnosti u SAD i Evropi smanjuju.Ekonomska aktivnost Kine porasla je na 4,9 odsto u odnosu na prethodni kvartal kada je bila 3,2 odsto, saopšteno je danas.
Državni zavod za statistiku u izveštaju je naveo da je Kina "nastavila sa stalnim oporavkom", ali da je "međunarodno okruženje i dalje komplikovano i ozbiljno".
Maloprodajna trgovina je porasla po prvi put otkad je počela pandemija, a porasla je i fabrička proizvodnja usled sve veće potražnje za maskama i drugom medicinskom opremom.
Kina je jedina velika ekonomija za koju se očekuje rast ove godine, dok se aktivnosti u SAD, Evropi i Japanu smanjuju.
Mnoga azijska tržišta porasla su na krilima kineskog rasta.
Kina, u kojoj je pandemija počela u decembru, prva je velika ekonomija koja beleži porast nakon što je vladajuća Komunistička partija u martu proglasila da je zaraza pod kontrolom i ponovno otvorila fabrike i radnje.
Kineska ekonomija je u prvom kvartalu bila opala za 6,8 odsto što je bio najgori učinak od1960-ih.
Međunarodni monetarni fond predviđa da će ekonomski rast Kine ove godine biti 1,8 odsto, dok se očekuje da će američka ekonomija pasti za 4,3 odsto. MMF očekuje smanjenje od 9,8 odstou Francuskoj, šestodsto u Nemačkoj i 5,3odsto u Japanu.
Novi direktor Britiš ervejza se založio za testove putnika na korona virus pre leta
- Novi generalni direktor aviokompanije Britiš ervejz (British Airnjays) Šon Dojl (Sean Doyle) založio se za testove putnika na korona virus pre leta uz ocenu da će to pomoći u prevazilaženju sanitarne krize.
"Ne verujemo da je karantin rešenje. Mislimo da je bolji način uvesti pouzdani i pristupačni test pre poletanja", rekao je Dojl na onlajn konferenciji o britanskom vazduhoplovnom sektoru.
Taj sektor se protivi se meri izolacije britanske vlade prema kojoj se od putnika koji dolaze iz nekih zemalja kao što suFrancuske i Španije traži dvonedeljni karantin.
Ta mera je navela aviokompanije da reprogramiju svoje letove za naredne mesece dok je postojala nada o nastavku avionskog saobraćaja koji je bio mesecima paralizovan.
"Čak i da se karantin smanji na nedelju dana, ljudi neće dolaziti ovde i Velika Britanija će zaostajati", rekao je Dojl.
Na istoj konferenciji se obratio britanski ministar za saobraćaj Grent Šaps (Grant Shapps) koji je rekao da vlada radi na pronalasku rešenja kojim bi se smanjio karantin na nedelju dana i uvelo testiranje na korona virus.
Izraelasko-američka delegacija otputovala u Bahrein
- Zajednička američko-izraelska delegacija otputovala je u Bahrein radi potpisivanja niza bilateralnih sporazuma posle normalizacije odnosa u septembru.
Ministar finansija SAD Stiven Mnučin i savetnik za nacionalnu bezbednost premijera Izraela Benjamina Netanjahua, Meir Ben Šabat, predvode delegaciju koja je otputovala sa međunarodnog aerodroma Ben Gurion kraj Tel Aviva.
Izraelski putnički avion El AL 973 (pozivni broj Bahreina) preleteće preko Saudijske Arabije na putu za Manamu gde će zvaničnici sve tri zemlje govoriti na ceremoniji dobrodošlice.
Ban Šabat je pred polazak izjavio da će poseta "pretvoriti planove u akcije i konkretne sporazume" potpisivanjem niza dogovora u oblasti finansija, investiranja, trgovine, turizma, komunikacija, tehnologije i poljoprivrede.
Drugi izraelski zvaničnik rekao je da poseta predstavlja zvanično uspostavljanje diplomatskih odnosa dve zemlje i očekuje se da će biti potpisano zajedničko saopštenje o tome.
Odluka o normalizaciji odnosa je izazvala gnev Palestinaca i palestinsko rukovdostvo je osudilo potez Bahreina kao i sličan sporazum s Ujedinjenim Arapskim Emiratima, označivši ga izdajom i podrivanjem arapskog stava da pre priznanja Izraela Palestinci moraju imati nezavisnu državu.
U sklopu normalizacije odnosa Izrael i dve arapske zemlje Zaliva će osnovati ambasade i razmeniti ambasadore.
Izrael je sa Emiratima već potpisao više poslovnih, bankarskih i međuvladinih sporazuma.
Obe zemlje Zaliva potpisale su sporazum o normalizaciji odnosa s Izraelom u Beloj kući 15. septembra.
Samo dve arapske zemlje Egipat 1979. i Jordan od 1994. godine su pre toga potpisale mirovne sporazume sa jevrejskom državom.
Moglo bi se očekivati da i druge države slede primer Bahreina i UAE, a pre svega Sudan, Oman i Maroko.
Kina zakonom ograničila izvoz robe povezane s nacionalnom bezbednošću i omogućila mere protiv SAD
- Kina je usvojila zakon koji ograničava izvoz robe povezane s nacionalnom bezbednošću, što će Pekingu omogućiti da uvede recipročne mere protiv SAD dok između dve strane rastu tenzije zbog trgovine i tehnologije.
Zakon koji obuhvata sve kompanije u Kini parlament je usvojio juče, a na snagu će stupiti 1. decembra.
Prema zakonu, Kina može da preduzima "recipročne mere" prema zemljama ili regionima koji zloupotrebljavaju kontrolu izvoza i ugrožavaju kinesku nacionalnu bezbednost i interese.
Novi pravni akt predviđa da će kontrola izvoza biti primenjivana na civilne, vojne i nuklearne proizvode, kao i na dobra, tehnologije i usluge povezane s nacionalnom bezbednošću.
Lista kontrolisanih proizvoda biće objavljena "u doglednom roku".
Novi zakon omogućava Pekingu da sprovodi kontra-mere protiv SAD koje su prethodnih meseci nastojale da blokiraju kineske tehnološke firme kao što je Huavej, ili aplikacije TikTok i Vičet (NjeĆat), kineskih kompanija Bajtdens i Tensent, pod izgovorom da predstavljaju pretnju po američku nacionalnu bezbednost.
Kompanije i pojedinci koji kršenjem novog kinesog zakona ugrožavaju nacionalnu bezbednost, uključujući one van Kine, mogli bi da dobiju krivične prijave.
Za kršenja zakona, kao što je izvoz proizvoda bez dozvole, oni bi mogli da budu kažnjeni do pet miliona juana (oko 637.000 evra) ili u vrednosti ilegalne transakcije uvećanoj do 20 puta.
Pompeo upozorio da će prodaja oružja Iranu dovesti do sankcija
-Šef američke diplomatije Majkl Pompeo (Mićael) upozorio je da će svaka prodaja oružja Iranu dovesti do sankcija, pošto su ranije danas iranske vlasti saopštile da od danas više ne važi embargo UN na prodaju oružja.
Pompeo je rekao da su SAD spremne da "uvedu sankcije svakom pojedincu ili entitetu koji materijalno doprinose snabdevanju, prodaji i prenosu konvencionalnog oružja u Iran"
"Sve zemlje koje žele mir i stabilnost na Bliskom istoku i podržavaju borbu protiv terorizma treba da se uzdrže od učešća u trgovini oružjem sa Iranom", rekao je američki ministar spoljnih poslova.
Prema međunarodnom sporazumu o iranskom nuklearnom oružju postignutim 2015. godine, embargo UN o prodaji oružja i teške vojne opreme Iranu treba da istekne 18. oktobra.
SAD, koje su se jednostrano povukle iz tog sporazuma, u avgustu su bezuspešno pokušale da se u Savetu bezbednosti UN produži taj embargo i ponovo uvedu međunarodne sankcije Iranu.
Iranske vlasti su ranije danas saopštile da je embargo UN na oružje danas prestao da važi pozivajući se na međunarodni sporazum.
Moskva je u septembru izrazila volju da sa Teheranom razvije vojnu saradnju kad bude ukinut embargo, dok Peking ne krije da ima nameru da Iranu prodaje oružje posle 18. oktobra.
Na izborima za predsednika turskog dela Kipra pobedio nacionalista kog podržava Turska
- Nacionalista Ersin Tatar kog podržava Turska je na izborima za predsednika turskog dela Kipra tesno pobedio socijaldemokratu Mustafu Akindžija.
Posle 100 odsto prebrojanih listića, Tatar je u drugom krugu izbora osvojio 51,74 odsto, a Akindži, aktuelni predsednik, 48,26 odsto glasova, objavila je televizija kiparskih Turaka BRT.
Tatar (60) se zalaže za još bliže veze s Ankarom nego do sada i potpunu usklađenost s njenim politikama, kao i za čvršći stav prema kiparskim Grcima u mirovnim pregovorima, navodi Asošiejted pres.
Za razliku od njega, Akindži (72) se protivio potpunoj dominaciji Turske na severu Kipra i zalagao za veću nezavisnost od Ankare.
Dok je Akindži za ponovno ujedinjenje Kipra u formi federacije, Tatar se zalaže da grčki, južni, i turski, severni deo Kipra, budu dve nezavisne države.
Tataru je očigledno u korist išla veća izlaznost u današnjem drugom krugu u odnosu na prvi krug izbora održan pre sedam dana, navodi Asošiejted pres.
U prvom krugu izbora za predsednika samoproglašene "Turske Republike Severni Kipar", koju priznaje jedino Ankara, Tatar je osvojio više od 32 odsto glasova, a Akindži nešto manje od 30 odsto.
Prema navodima agencije Frans pres, Akindži je važio za favorita uoči drugog kruga izbora, pošto ga je podržao predsednički kandidat Turfan Erhurman, takođe socijaldemokrata, koji je pre sedam dana dobio blizu 22 odsto glasova.
Pravo glasa imalo je oko 200.000 birača.
U Maroku zaplenjeno oko pet tona smole kanabisa
- Oko pet tona smole kanabisa koja služi za proizvodnju hašiša zaplenjeno je kod Kazablanke, saopštila je danas marokanska policija.
Muškarac koji je u kamionu prevozio 4,6 tona smole kanabisa uhapšen je, navela je policija i dodala da je u toku istraga kako bi se identifikovale sve osobe uključene u šverc droge.
Policija je navela da je u centralnom delu zemlje u drugoj operaciji uhapsila tri osobe zbog posedovanja psihotropnih droga i kokaina.
Vlasti su 8. oktobra saopštile da su zaplenile više od 11 tona smole kanabisa.
Prema podacima UN-a, Maroko je jedan od najvećih proizvođača i izvoznika hašiša.
Marokanska policija je prošle godine zaplenila 179 tona kanabisa i smole te biljke koja se koristi za proizvodnju hašiša.
Američki deficit dostigao rekordnih 3,1 hiljada milijardi dolara
-Zbog masovnog izdvajanja sredstava iz budžeta tokom pandemije korona virusa i slabije naplate poreza, deficit u SAD je ove godine dostigao rekordnih 3,1 hiljadu milijardi dolara, što je tri puta više nego u 2019, preneo je danas Glas Amerike (Voice of America - VoA).
Deficit je više nego duplo veći od onog tokom krize 2009, kada je iznosio 1,4 hiljade milijardi dolara.
Prema navodima agencije Asošiejted pres, ovogodišnji deficit čini 15,2 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), što je najveći procenat od Drugog svetskog rata.
Projekcija za ovogodišnji deficit bila je do hiljadu milijardi dolara, ali zbog virusa, zatvaranja ekonomije, velikih izdvajanja iz budžeta za pomoć građanima i pada poreskih prihoda, on je višestruko veći.
Tokom ove godine, prihodi su opali za 1,2 odsto, a trošenje iz budžeta povećano na čak 47,3 odsto, odnosno 6,55 hiljada milijardi dolara - od čega je najveći deo otišao na pomoć firmama i onima koji su ostali bez posla.
Oko 22 miliona Amerikanaca je izgubilo posao u martu i aprilu kada je ekonomija stala zbog pandemije. Milioni ljudi su i dalje u neizvesnoj situaciji i očekuju pomoć vlade.
Međutim, dogovor o isplati federalne pomoći nezaposlenima Kongresa i Bele kuće nije postitnut od kraja jula, kada je poslednja tranša pomoći isplaćena, dodao je VoA.
