Palestinka iz Gaze dizajnirala aparat za dezinfekciju ruku i merenje temperature
- Na ulazu u restoran u Gaza Sitiju postavljen je aparat za dezinfekciju ruku koji je dizajnirala jedna Palestinka u nastojanju da se zaustavi širenje zaraze korona virusom na toj gusto naseljenoj teritoriji pogođenoj pandemijom.Aparat visok dva metra ne samo da prska dezinficijens, već i meri temperaturu i ako je previše visoka pali se crveni svetlo, a u protivnom vrata restorana se otvaraju automatski i gost može da uđe.
Trideset sedmogodišnja Heba al Hindi, diplomirana matematičarka, kreatorka tog aparata, izjavila je za Frans pres da u Gazi postoje osnovne sprave uvezene in inostranstva za merenje temperature i da ima dezificijensa, a da je njena naprava kombinacija više tehnologija.
U pojasu Gaze koji je pod blokadom Izraela i Egipta od 2007. godine nije bilo zaraze novim virusom na početku pandemije u drugim delovima sveta.
Međutim, zbog loših ekonomskih uslova i već preopterećenog zdravstvenog sistema, te hroničnog nedostatka struje, uzrokovanih blokadom, pokazalo se da je Gaza posebno osetljivo područje.
Pojas Gaze je po blokadom otkako je islamski ekstremistički Hamas silom preuzeo kontrolu nad tom teritorijom na obali Sredozemnog mora od snaga lojalnih rivalskom, umerenijem Fatahu.
U Gazi je zabeleženo 5.440 slučajeva zaraze korona virusom, a 31 osoba je umrla.
Kompanija "Inovejšen mejkers" (Innovation Makers) kojom rukovodi Al Hindi napravila je osam takozvanih "AntiKOVID-proizvoda", između ostalog i plavo-žutog robota koji deci skreće pažnju na opasnost od zaraze.
Desetine aparata za merenje temperature i dezinfekciju ruku prodato je supermarketima, pekarama i restoranima po ceni od 500 do 1.500 dolara u zavisnosti koja tehnologija se koristi.
Incidenti tokom demonstracija protiv restrikcija u Italiji
- Hiljade ljudi ponovo je demonstriralo u Italiji protiv zatvaranja restorana i barova da bi se zaustavilo širenje korona virusa, a na protestnim skupovima u više gradova izbilo je nasilje.
Zatvaranje restorana i barova od 18 sati i svih pozorišta, bioskopa i sportskih sala na mesec dana izazvalo je bes i zabrinutost u zemlji koja je već teško pogođena dvomesečnim zatvaranjem ovog proleća i koja će ove godine zabeležiti najtežu recesiju od Drugog svetskog rata.
Posle burnih okupljanja ovog vikenda u više italijanskih gradova demonstracije su nastavljene juče praćene nasiljem na severu i jugu zemlje.
U centru Milana, glavnog grada Lombardije, regiona koji je zabeležio najveći broj zaraženih korona virusom, nekoliko stotina demonstranata sinoć se sukobilo sa interventnom policijom.
Tramvaji su oštećeni, kante za smeće zapaljene, bicikli srušeni i kamenje bačeno na nekoliko izloga, pokazuju snimci italijanskih medija.
Policija je suzavcem uzvratila na gađanje flašama, zapaljivim napravama i Molotovljevim koktelima.
Slični incidenti izbili su u Torinu gde je više demonstranata uhapšeno, prema navodima policije.
U Napulju, velikom gradu na jugu zemlje više hiljada ljudi tražilo je ostavku predsednika regiona Kamapnje pre nego što su se razišli. Sporadični sukobi mladih maskiranih demonstranata i policje nastavljeni su tokom večeri.
U malom lučkom gradu Pezaru nedaleko od San Marina na istoku policija je intervenisala u restoranu čiji vlasnik je pozvao 90 ljudi na večeru da pokaže da odbija da zatvori u 18 časova. "Možete me uhapsiti, neću više zatvarati", rekao je on.
Grčka i Izrael se dogovorili o bližoj saradnji usred napetosti u Sredozemlju
- Vlada Grčke je danas rekla da želi da proširi vojno, te partnerstvo u oblasti trgovine i energetike s Izraelom i drugim zemljama u regionu kako bi se suprotstavila onome što smatra neprijateljskom politikom susedne Turske.
Između Turske s jedne strane i Grčke, Izraela i Kipra s druge postoji nesporazum oko energetskih granica u Istočno Sredozemlje.
Grčka, Izrael i Kipar se redovno sastaju da promovišu saradnju u oblasti odbrane i energetike.
Te zemlje su danas obećale da će ojačati saradnju.
"Naš region neće ići nazad u 19. vek", rekao je ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Dendias posle sastanaka u Atini sa svojim kolegama iz Izraela i Kipra Gabijem Aškenazaijem i Nikosom Kristodulidesom.
Projekti saradnje uključuju planirano povezivanje električne mreže između Izraela Kipra i grčkog ostrva Krit podžemnim kablom do 2023. godine.
U Vijetnamu u udaru tajfuna stradalo najmanje 35 osoba, 59 nestalo
- Najmanje 35 osoba je poginulo, 59 se vodi kao nestalo u centralnom Vijetnamu posle udara tajfuna Molave, jednog od najjačih u tom regionu koji je pokrenuo je klizišta a jak vetar i kiša odneli su krovove i prekinuli struju u regionu od 1,7 miliona stanovnika, javili su državni mediji .
Broj žrtava bi mogao da bude veći jer još uvek nema detalja iz drugih regionima pogođenim tajfunom.
Vijetnamski zvaničnici kažu da je to najgori tajfun koji je pogodio zemlju u poslednjih 20 godina.
Spasioci su pronašli osmoro poginulih jutros u selu Tra Van na jugu centralne provincije Kvang Nam, gde se brdo srušila na kuće, javila je vijetnamska novinska agencija.
Vlasti su kasnije saopštile da je pronađeno 15 tela, a još 38 nestalih u dva sela u teško pogođenoj provinciji Kvang Nam u priobalnom regionu koji se još oporavlja od poplava u kojima je ranije ovog meseca stradalo 136 osoba i uništene stotine kuća.
Vijetnamska vlast je angažovala stotine vojnika i teške mehanizacije u potrazi za preživelima.
Kako je prenela državna televizija, danas su pronađena tela 12 ribara čiji su čamci potonuli pokušavajući se vrate na obalu dva dana ranije.
Tajfun je odneo krovove sa oko 56.000 kuća i izazvao prekid struje u provinciji Kvang Nga.
Najmanje 40.000 ljudi evakuisano je u skloništa za hitne slučajeve, a vlasti su zatvorile kancelarije, fabrike i škole kako bi sprečile žrtve.
Ekson-Mobil ukida hiljade radnih mesta jer potražnja za naftom opada
- Američka multinacionalna kompanija za naftu i gas "Ekson-Mobil" je najavila ukidanje 1.900 radnih mesta u SAD jer pandemija i dalje smanjuje potražnju za gorivom.
Ta kompanija koja je na kraju 2019. imala 75.000 zaposlenih širom sveta, nedavno je najavila da će ukinuti 1.600 radnih mesta u Evropi i počela je program dobrovoljnog odlaska zaposlenih u Australiji, a razmatra smanjenje broja radnih mesta i u Kanadi.
Naftni gigant iz Irvinga u Teksasu rekao je da će smanjenje broja zaposlenih u SAD biti "dobrovoljno i nedobrovoljno", uglavnom u upravi u Hjustonu.
Naftna industrija bori se cele ove godine za opstanak jer su cene goriva pale znatno ispod onoga što proizvođačima nadoknađuje troškove.
Kako je pandemija zahvatala američku ekonomiju i potražnja za gorivom naglo opadala, "Ekson-Mobil" je već u martu najavio da će smanjiti rashode za 30 odsto.
Na sastanku sa zaposlenima prošle nedelje izvršni direktor Daren Vous je rekao da kompanija premašuje smanjenje rashoda koje je najavila u martu, odlažući više od 10 milijardi dolara kapitalnih ulaganja i smanjujući operativne troškove za još 15 odsto.
BBC pooštrava pravila za postove svojih novinare na društvenim mrežama
- BBC je danas predstavio nova pooštrena pravila nepristrasnosti svojih zaposlenih na društvenim mrežama, nastojeći da vrati kredibilitet doveden u pitanje javnim komentarima nekih njegovih novinara.
Zaposlenima i saradnicima tog moćnog britanskog javnog servisa preti otkaz ako budu "teško" kršili te preporuke, najavio je BBC.
BBC je redovno na meti optužbi za pristrasnost, i sa levice i sa desnice, posebno u kontekstu Bregzita, izglasanog referendumom 2016. godine, a koji je na snazi od 31. januara.
"Nepristrasnost je osnova na kojoj pravimo relevantne, uverljive i najsavremenije reportaže", napisao je u poruci zaposlenima novi generalni direktor Tim Dejvi i dodao da će nove preporuke pomoći da se nastavi sa tim i da se ojača poverenje javnosti.
Jedna od zvezda, bivši profesionalni fudbaler Gari Lineker koji je najviše plaćeni voditelj BBC, ne ustručava se da iznosi svoja politička mišljenja na Tviteru, posebno protiv Bregzita.
Gari Lineker i drugi zaposlenici BBC-a nedavno su podržali kampanju fudbalera Mančester junajteda Markusa Rašforda da vlada tokom pandemije nastavi da najugroženijoj deci obezbeđuje besplatne obroke izvan škole.
Prema izveštajima medija, izvršni direktor takođe namerava da ukine neke "levičarske" humorističke emisije koje konzervativci optužuju za pristrasnost u pitanjima kakvo je Bregzit.
Španski parlament odobrio produženje vanrednog stanja za šest meseci
- Španski poslanici odobrili su na zahtev vlade da se produži za šest meseci vanredno stanje uvedeno zbog zdravstvene krize, da bi se zaustavila galopirajući rast epidemije Kovida-19.
Vanredno stanje proglašeno u nedelju na 15 dana će biti na snazi do 9. maja.
Te mere dozvolile su levičarskoj vladi Pedra Sančesa da uvede policijski čas u skoro celoj zemlji i da dozvoli regionima, koji imaju ovlašćenja po pitanju zdravlja i upravljanje epidemijom da zatvore svoju teritoriju da bi ograničili kretanje građana.
U Španiji štrajk lekara uz kritiku državnih mera
- Velika većina lekara u Španiji juče je prvi put za 25 godina štrajkovala tražeći više priznanja za svoj iscrpljujući rad tokom šest meseci borbe protiv korona virusa.
Po navodima sindikata CESM, u štrajku je učestvovalo 85 odsto od 267.000 zapsolenih u zdravstvu.
Zbog sanitarnih mera i radi održavanje minimuma rada, na sindikalnom protestu ispred Parlamenta u Madridu je bilo svega pedesetak lekara.
Gastroenterolog Serhio Kasabona rekao je na tom skupu da je "poslednja kap koja je prelila čašu" ukaz o premeštanju lekara shodno potrebi, bez obzira na specijalnost, što je Ministarstvo zdravlja opravdalo epidemijom, a sindikat CESM smatra da se time ugrožava zdravstvo.
Za Pabla Seresedu, digestivnog hirurga, taj "dekret otkriva nesposobnost (vlasti) da se suoči s pandemijom", a Kasabona je kritikovao i donošenje političkih odluka tokom epidemije "bez konsultacija s profesionalcima".
On je posebno kritikovao ekspresno izgrađenu KOVID-bolnicu "Isabel Zendal" u Madridu rekavši da "to nije bolnica, već zgrada, bez osoblja" kojeg ni drugde nema dovoljno.
Vlada je danas najavila da će budžet za javno zdravstvo biti povećan za čak 151 odsto, odnosno za tri milijardi evra, od čega 2,4 milijarde iz EU, za kupovinu vakcina i jačanje javne mreže lekara opšte prakse.
Prva dva slučaja zaraze korona virusom na Maršalskim ostrvima
- Maršalska ostrva, jedna od poslednjih zemalja pošteđenih pandemijom, zvanično su registrovala prva dva slučaja korona virusa, saopštila je vlada tog arhipelaga u Pacifiku.
Dve osobe zaposlene u američkom garnizonu testirane su pozitivno na korona virus nakon što su u utorak došle sa Havaja.
Vlasti Maršalskih ostrva su istakle da dvoje zaraženih, 35-godišnja žena i 46-godišnji muškarac, nisu imali kontakte sa lokalnim stanovništvom.
"Možemo da pružimo uveravanja stanovništvu da je reč o uvezenim slučajevima koji su otkriveni dok su bili u karantinu, a tamo su i dalje", saopštila je glavna sekretarka vlade Kino Kabua.
Merkelova upozorava na laži i dezinformacije o korona virusu
- Nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila je na "laži i dezinformacije" koje kruže vezano za pandemiju korona virusa, ocenjujući da je reč o "neodgovornom" populizmu dok je u Nemačkoj sve više protesta zbog nošenja zaštitnih maski.
"Laži i dezinformacije, zavera i mržnja ne menjaju samo debatu već i borbu protiv virusa", rekla je nemačka kancelarka u obraćanju poslanicima dan nakon što je od ponedeljka najavljeno zatvaranje restorana i objekata za zabavu kako bi se zaustavio drugi talas pandemije.
U Nemačkoj je potvrđeno 16.774 novih slučajeva zaraze korona virusom, čime se njihov broj povećao na 481.013, pokazuju danas podaci Instituta "Robert Koh".
Erdogan osudio ruske napade u Siriji
- Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan osudio je ruske napade u Siriji i optužio Moskvu da ne želi "trajni mir" u toj ratom razorenoj zemlji.
"Činjenica da je Rusija napala centar za obuku sirijske nacionalne vojske u regionu Idlib jeste znak da (Rusija) ne želi trajni mir i stabilnost", rekao je Erdogan u Ankari.Skoro 80 sirijskih pobunjenika koje podržava Turska poginulo je u vazdušnim napadima pripisanim Rusiji.
Sirijske vlasti su uz pomoć ruskih i iranskih saveznika povratile kontrolu nad više od 70 odsto teritorije.
Neka područja, kao što je provinciji Idlib, i dalje su u rukama pobunjenika i džihadista.
Najmanje 384.000 ljudi poginulo je u Siriji od početka rata u martu 2011. godine.
Počela druga runda pregovora Libana i Izraela o pomorskoj granici
- Izrael i Liban započeli su drugu rundu pregovora o pomorskoj granici pod pokroviteljstvom SAD i UN kako bi se omogućilo istraživanje izvora energije u Sredozemnom moru.
Pregovori koji se vode u štabu mirovnih snaga UN u Libanu (UNIFIL) u pograničnom libanskom gradu Nakuri, oko koga su postavljene vojne barikade i koji nadleću helikopteri UN, trajaće, kako se očekuje, dva dana, preneo je Frans pres.
Liban i Izrael su još uvek tehnički u ratu i nemaju diplomatske veze ali su ovog meseca pristali da pregovaraju o granici posle čitavih godina šatl diplomatije SAD.
Prva runda pregovora održana je 14.oktobra i SAD i UN su je u zajedničkom saopštenju označile produktivnom.
Liban insistira da su pregovori čisto tehnički i da ne uključuju nikakvu političku normalizaciju odnosa s Izraelom s kojim je 2006. godine libanski ekstremistički Hezbolah ratovao mesec dana.
Ta zemlja prolazi kroz najgoru ekonomsku krizu od građanskog rata vođenog od 1975. do 1990. godine i teži da odredi pomorsku granicu kako bi istraživala rezerve nafte i gasa.
I Izrael i Liban polažu pravo na područje od 860 kvadratnih kilometara.
Između dve zemlje postoji spor i oko kopnene granice, ali su pregovori u Nakuri podstakli nade da bi napetost mogla da popusti.
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu izjavio je da bi pregovori mogli na kraju dovesti do mirovnog sporazuma između dve zemlje.
Izraelski ministar odbrane Beni Ganc rekao je u utorak da "čuje pozitivne glasove koji dolaze iz Libana, a koji čak govore i o miru s Izraelom".
Poslednji komercijalni let legendarnog Tupoljeva Tu-154
- Legendarni Tupoljev Tu-154, vodeći avion sovjetske civilne avijacije, juče je obavio poslednji komercijalni let posle karijere duge skoro 50 godina, saopštila je aviokompanija Alroza.
"Nažalost, najavljujemo kraj rada jedinog Tu-154 koji je bio deo ruske civilne avijacije", navodi se u saopštenju Alroze koja je u vlasništvu istoimene rudarske kompanije.
Poslednji komercijalni let Tu-154, sa 140 putnika, obavljen je između grada Mirni (Daleki istok), poznatog kao "dijamantska prestonica", i Novosibirska u zapadnom delu Sibira, navodi aviokompanija.
"Čitava jedna epoha nacionalne proizvodnje aviona odlazi sa ovom legendarnom letelicom", dodaje Alroza, koja je na društvenoj mreži VK objavila snimak poslednjeg sletanja aviona uz poruku "Hvala Tu-154...".
Avionom Tu-154, prepoznatljivom po repu u obliku slova T, i dalje će koristiti Ministarstvo odbrane i Ministarstvo za vanredne situacije.
Dizajniran u sovjetsko vreme, Tu-154 je prvi let izveo 1968, a koristi se od 1972. godine. Dugo je bio glavni avion ruske nacionalne kompanije Aeroflot, bilo je više od 1.000 letelica, ali je zbog prevelike potrošnje goriva postepeno napušten početkom 2000-ih.
Proizvodnja ovog aviona je postepeno smanjivana sredinom 1990-ih godina, a potpuno obustavljena 2013. godine.
Tupoljev Tu-154 je imao veliki broj nesreća - 73, u kojima je poginulo 2.911 osoba, podaci su udruženja specijalizovanog za avionske nesreće ASN (Aviation Safety Netnjork).
Boing povećava otpuštanje jer pandemija smanjuje putovanja
- Boing će broj radnih mesta smanjiti više nego što je najavljivao jer nastavlja da gubi novac tokom pandemije koja je oborila mogućnosti putovanja i ugušila potražnju za novim avionima.
Ta kompanija je rekla da očekuje da će do kraja sledeće godine smanjiti svoju radnu snagu na oko 130.000 ljudi što će biti 30.000 manje nego što ih je bilo početkom ove godine. Pre samo tri meseca je bilo najavljeno smanjenje radnih mesta za 19.000.
Ta kompanija iz Čikaga koja ima pogone za sklapanje aviona u blizini Sijetla i u Južnoj Karolini, planira da radnu snagu smanji tako što neće angažovati nikoga umesto ljudi koji se penzionišu i što će sledeće godine uz otpremnine otpustiti još 7.000.
Boing je danas za treći kvartal prijavio gubitak od 449 miliona dolara, što je 1,17 milijardi dolara manje nego što je zaradio u istom periodu prošle godine. Prihod je opao za čak 29 odsto, na 14,14 milijardi dolara.
Boingu prihod opada još od kako je njegov vodeći model "737 Madž" prizemljen u martu 2019. godine zbog dva smrtonosna udesa, a zatim je pandemije drastično oborila avionski prevoz, te aviokompanije imaju više aviona nego što im je potrebno.
U prvih devet meseci godine, Boeing je isporučio samo 98 komercijalnih putničkih aviona, a 2019. godine 301.
Francuska će se založiti za sankcije EU protiv Turske
- Francuska će se založiti za sankcije na evropskom nivou protiv Turske u svetlu tenzija između Evropske unije (EU) i Ankare zbog nekoliko spornih pitanja, izjavio je danas francuski državni sekretar zadužen za evropske poslove Kleman Bon (Clement Beaune).
"Založićemo se za jaku evropsku reakciju i mere, među kojima su sankcije kao moguće oruđe", rekao je Bon u obraćanju gornjem domu francuskog parlamenta.
Prema njegovim rečima, poslednja u nizu reakcija predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana koji je vređao francuskog kolegu Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) predstavlja deo celokupne strategije koju Turska koristi za sveopšte provokacije.
Erdogan je u ponedeljak pozvao na bojkot francuskih proizvoda, nekoliko dana pošto je Pariz vratio svog ambasadora u Ankari jer je turski predsednik izrazio sumnju "u mentalno zdravlje Makrona".
Turska zamera Makronu što je podržao slobodu objavljivanja karikatura o muslimanskom proroku Muhamedu na komemoraciji Samuelu Patiju (Paty), nastavniku istorije, kojeg je 16. oktobra ubio islamista jer je na času o slobodi izražavanja svojim đacima pokazao karikature Muhameda.
Turska je pored tenzija sa Francuskom u sporu sa Grčkom i Kiprom, članicama EU, zbog eksploatacije gasa u istočnom delu Sredozemnog mora.
Nemačka na mesec dana zatvara restorane, kulturne i sportske ustanove
- Nemačka u ponedeljak za narednih mesec dana zatvara barove, restorane, kulturne i sportske ustanove u okviru novih drastičnih restriktivnih mera protiv epidemije korona virusa, izjavila je večeras kancelarka Angela Merkel.
Te stroge mere važe za celu zemlju i trebalo bi da se ograniče kontakti što je moguće više u cilju sprečavanja širenja korona virusa, rekla je kancelarka i dodala da će škole i obdaništa ostati otvorena.
Prema njenim rečima, sportska profesionalna takmičenja će biti održana u zatvorenom dok će biti zabranjena amaterska takmičenja, takođe tokom novembra.
Merkelova je rekla da će vlada sprovesti novi program hitne pomoći do deset milijardi evra kako bi pomogla sektorima ekonomije koji su najviše pogođeni restriktivnim merama.
Ejmi Koni Beret položila zakletvu kao sudija Vrhovnog suda
- Senat SAD, duboko podeljen po partijskoj liniji, potvrdio je Ejmi Koni Beret za sudiju Vrhovnog suda sa 52 glasa za i 48 protiv.
Beret je treći sudija u devetočlanom sudu koju je nominovao predsednik Donald Tramp i značajno pomera ideološki balans prema konzervativnoj većini tog tela od 6 prema 3, prenosi Glas Amerike.
Republikanska senatorka Suzan Kolins iz Mejna jedina se pridružila svim demokratama u Senatu glasajući protiv nominacije sudije Beret. Kolins je izjavila da ne može da glasa za potvrdu Beret, imajući u vidu koliko su blizu sledeći predsednički izbori.
U proteklih 150 godina nijedan drugi sudija Vrhovnog suda do sada nije potvrđen a da nije osvojio nijedan glas manjinske stranke, navodi agencija Asošiejted pres.
Trampova kandidatkinja koja je popunila mesto upražnjeno smrću liberalne ikone Rut Bejder Ginzberg potencijalno otvara novu eru presuda o abortusu, Zakonu o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti (poznatiji kao Obamaker), pa čak i izborima.
Beret je posle potvrde u Senatu položila zakletvu pred sudijom Vrhovnog suda Klarensom Tomasom na ceremoniji u Beloj kući.
"Ovo je dan od ogromnog značaja za Ameriku", izjavio je Tramp na ceremoniji polaganja zakletve, kojoj je prisustvovalo oko 200 zvanica.
Beret će moći da učestvuje u radu suda pošto položi i pravnu zakletvu pred predsedavajućim sudijom Džonom Robertsom u sudu.
Ona je okupljenima rekla da je kroz "rigorozni proces potvrde" naučila da je "posao sudije da se odupre svojim političkim preferencama". Obećala je da će raditi posao "bez straha i bez pristrasnosti".
Demokrate su tvrdile da je odluka o novom sudiji Vrhovnog suda trebalo da se prepusti kandidatu koji pobedi na predsedničkim izborima 3. novembra, što je stav koji su republikanci zastupali kada je mesto u sudu upražnjeno početkom 2016. koja je bila izborna godina.
Republikanci u Senatu tada su odbili i da stave na razmatranje nominaciju sudije Merika Garlanda, koga je predsednik Barak Obama predložio za sudiju Vrhovnog suda.
