Danska istrebljuje vizone zbog mutiranog korona virusa koji se prenosi na ljude
- Danska će istrebiti svoju populaciju vizona (nerca) pošto je kod tih životinja nađen mutirani korona virus koji se proširio na ljude.
Vlasti u Danskoj koja je najveći svetski proizvođač krzna od nerca, i ima 15 do 17 miliona tih životinja iz porodice kuna, saopštile su da je na farmama nađeno pet slučajeva novog soja virusa kod tih životinja i 12 kod ljudi.
Premijerka Mete Frederiksen je u sredu izjavila da su zdravstvene vlasti kod ljudi i vizona našle novi soj virusa našle novi soj virusa koji smanjuje sposobnost stvaranja antitela, što bi moglo da umanji efikasnost buduće vakcine protiv korona virusa.
"Imamo veliku odgovornost prema našem stanovništvu, ali s mutacijom koja je sada nađena, imamo još veću odgovornost i prema svetu", rekla je Frederiksen, prenosi briselski portal EURACTIV.com.
Nalazi su zasnovani na laboratorijskim testovima koje je sproveo Državni institut za serum koji se bavi infektivnim bolestima. Podaci su dostavljeni Svetskoj zdravstevnoj organizaciji (SZO) i Evropskom centru za sprečavanje i kontrolu bolesti.
"Najgori scenario je nova pandemija koja bi ponovo krenula iz Danske", izjavio je direktor Državnog instituta za serum Kare Molbak.
Direktor programa SZO za vanredne situacije, Majk Rajan, tražio je naučno istraživanje pitanja prenošenja virusa sa ljudi na vizone s kojis se virus prenosi ponovo na ljude.
"Danska nas je obavestila o slučajevima da su ljudi zaraženi korona virusom od vizona, sa nekim genetskim promenama u virusu. Danske vlasti ispituju epidemiološki i virološki značaj tih nalaza", navodi se u saopštenju SZO poslatom Rojtersu.
Na farmama nerca u Danskoj i dalje su žarišta epidemije, iako su od juna ubijane zaražene životinje, a u tome će sada učestvovati i policija i vojska.
U područjima na severu Danske, gde je veliki broj farmi nerca, biće pooštrene mere za suzbijanje pandemije i pojačano praćenje širenja zaraze.
Vizoni su zbog širenja zaraze istrebljivani i u Holandiji i Španiji.
Moskva: Predsednički izbori u SAD pokazuju propuste sistema
- Predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije je ocenila da tenzije oko predsedničkih izbora u SAD pokazuju "očigledne propuste" američkog izbornog sistema i izrazila nadu da ta kriza neće dovesti do masovnih nereda.
"Očigledni propusti američkog izbornog sistema su vidljivi, što su više puta istakli međunarodni posmatrači, uključujući OEBS i priznati stručnjaci u toj oblasti", rekla je Marija Zaharova novinarima.
Američki izborni sistem, ocenila je ona, pati od "arhaične prirode" zakona i nedostatka propisa o "jednom broju osnovnih pitanja".
Zaharova je ipak izrazila nadu da će "postojeći pravni mehanizmi omogućiti da se odredi budući šef države u punoj saglasnosti sa američkim Ustavom".
Ona je takođe rekla da "američki građani zaslužuju da im se glasovi ispravno prebroje".
"Što se tiče rusko-američkih odnosa, Moskva je spremna na konstruktivnu saradnju sa američkim predsednikom, ko god to bio posle izbora", dodala je ona.
Odnosi Moskve i Vašingtona prolaze kroz najgoru krizu od Hladnog rata zbog ekonomskih sankcija, neslaganja oko međunarodnih pitanja kao što su Ukrajina i Sirija, optužbe za mešanje Rusije u američke izbore i za špijunažu.
Stano: EU prati razvoj na Kosovu posle podizanja optužnica
- Evropska unija prati razvoj na Kosovu i "primila je na znanje" odluku Specijalnog suda za zločine na Kosovu da podigne optužnice protiv deset vodećih ličnosti u Prištini, izjavio je u Briselu portparol u Evropskoj komisiji Peter Stano."Mi nikad ne komentarišemo sudske odluke za pojedinačne slučajeve, pa ni ove operacije i postupke Specijalnog tužioca", naveo je Stano, ali je dodao da će EU naknadno reagovati kad dobije "bitne informacije" o tome.
Stano, portparol visokog predstavnika EU Žozepa Borela, time je odgovorio na pitanje novinara da li EU smatra da podizanje optužnice protiv predsednika Kosova Hašima Tačija, koji je podneo ostavku, i još nekoliko važnih ličnosti u Prištini može imati upliva na dijalog Beograd-Priština.
Većina Rusa sumnja u rusku vakcinu protiv korona virusa
- Većina Rusa i dalje nije spremna da primi domaću vakcinu protiv Kovid-19, zbog sumnje u njenu sigurnost, pokazala je anketa nevladinog "Levada centra".
Nepoverenje prema ruskoj vakcini stalno raste, saopštio je taj centar, navodeći da je spremnost na dobrovoljnu i besplatnu vakcinaciju izrazilo samo 36 odsto anketiranih, dok je protiv bilo 59 odsto.
U avgustu je nepoverenje prema vakcinaciji izrazilo 53,8 odsto Rusa.
Poverenje prema ruskoj vakcini protiv Kovid-19 najviše je opalo među građanima Moskve i građanima sa visokim obrazovanjem, pokazala je anketa.
Prema rečima zamenika direktora "Levada centra" Denisa Volkova, rezultati istraživanja govore o nesposobnosti vlasti da pobedi nepoverenje građana jer se vakcina koa je izrađena "na brzinu" građanima čini "nedovršenom", bez obzira na njeno reklamiranje.
Volkov smatra da će se odnos prema ruskoj vakcini promeniti tek kada se obave testove i ispitivanja.
Levada centar je naveo da je istraživanje sprovedeno od 22. do 28. oktobra na reprezentativnom uzorku.
London ne treba da čeka izborne rezultate za pregovore sa EU
- Velika Britanija ne bi trebalo da čeka rezultate predsedničkih izbora u SAD za nastavak pregovora o trgovinskim odnosima sa Evropskoj unijom (EU) posle Bregzita, ocenio je danas u Dablinu američki izaslanik za Severnu Irsku Mik Malveni (Mick Mulvaney).
Nekoliko britanskih medija prenelo je da je London usporio tok pregovora sa Briselom u očekivanju izbornih rezultata u SAD, odnosno da li će Džozef Bajden (Joseph Biden) i Donald Tramp pobediti.
Mediji su naveli da bi Tramp bolje prihvatio Bregzit bez dogovora sa EU nego Bajden, jer bi mu to otvorilo put za povoljniji dogovor sa Londonom.
"Savetujem britansku vladu da ne čeka izborne rezultate", rekao je Malveni i dodao da se još ne zna kada će biti saopšteni konačni rezultati predsedničkih izbora u SAD.
Evropski pregovarač za Bregzit Mišel Barnije (Mićel Barnier) izjavio je u sredu da i dalje postoje "veoma velike razlike" između Londona i Brisela o pregovorima o odnosima dve strane posle istupanja Velike Britanije iz članstva u EU.
"EU je spremna za sve scenarije", dodao je evropski pregovarač, dok su se dve strane založile da do sredine novembra postignu dogovor o budućim odnosima.
Velika Britanija je 31. januara napustila EU. Dve strane imaju rok do kraja godine da se dogovore o budućim odnosima i trgovinskoj razmeni.
Brisel i London treba da se dogovore između ostalog o pitanjima trgovine, bezbednosti, energetike, ribolova i saobraćaja.
Kina obustavlja ulazak iz Britanije zbog porasta broja zaraženih
- Kina obustavlja ulazak većini nosilaca stranih pasoša koji borave u Britaniji zbog porasta broja zaraženih u toj zemlji, javila je danas agencija AP.Odluka se odnosi na sve koji poseduju vize ili dozvole boravka izdate pre 3. novembra, sa izuzetkom za diplomate i neke druge kategorije.
Strani državljani koji žele da posete Kinu za hitne potrebe mogu da zatraže posebne vize.
Kineska ambasada u Londonu saopštila je da će suspenzija biti "procenjena u skladu sa razvojem situacije".
Kina je uglavnom zaustavila širenje korona virusa u zemlji, ali i dalje beleži uvezene slučajeve, uključujući novih 20 koji su danas prijavljeni.
Kineski zvaničnici zahtevaju od svih ljudi koji stižu u Kinu da prođu dvonedeljni karantin.
Grčka se od subote ponovo zatvara zbog korona virusa
- Grčka se od subote ponovo zatvara na tri sedmice, saopštio je premijer Kiriakos Micotakis i istakao da je potrebno zaustaviti drugi talas pandemije korona virusa.
"Bila je to teška odluka", ali "mere su morale da budu preduzete na tri nedelje kako bi se pobedio drugi talas" korona virusa, rekao je premijer i precizirao da će Grci moći da izlaze napolje tek pošto dobiju dozvolu putem sms.
Karantin počinje u subotu u šest časova, a ostaju otvorene samo prodavnice sa neophodnim proizvodima poput supermarketa i apoteke.
Da bi se izašlo napolje potrebno je poslati sms sa navedenim razlogom izlaska i vremenskim intervalom boravka napolju i sačekati odobrenje vlasti koje takođe stiže putem poruke na mobilni telefon.
Micotakis je, međutim, rekao da ovog puta škole ostaju otvorene za razliku od karantina proletos, dok je nastava na daljinu preporučena srednjim školama i fakultetima.
Karantin se uvodi u trenutku kada je sve više zaraženih i umrlih, pa je tako juče registrovano 2.646 novozaraženih i 18 umrlih.
U Grčkoj su do sada umrle 673 osobe, a gotovo 47.000 se zarazilo koronom.
Vlasti su zabrinute brojem hospitalizovanih na odeljenjima intenzivne nege zbog nedovoljnih kapaciteta. Broj intubiranih pacijenata je udvostručen za mesec dana, sa 82 koliko ih je bilo 4. oktobra, na 169 jučeo.
Evropski rabini traže kontrolu džamija posle pucnjave u Beču
- Evropski rabini uputili su neuobičajen apel za veću "kontrolu i transparentnost" onoga što se događa u džamijama posle napada u Beču u kome je poginulo pet osoba, uključujući napadača.
"Važno je znati šta se propoveda u džamijama i drugim bogomoljama, ko ih finansira, koji strani uticaji promovišu ta stravična dela i kako društvene mreže služe kao podrška tome", napisao je rabin Pinhas Goldšmit, predsednik Konferencije evropskih rabina.
On je takođe izrazio šok i žalost zbog kako je rekao " tog kukavičkog akta terora", prenosi Jevrejska telegrafska agencija (JTA).
Apel je upućen u vreme kada policija u Austriji traga za mogućim saučesnicima 20-godišnjeg muškarca za koga vlasti kažu da je možda bio deo sinhronizovanog terorističkog napada u ponedeljak uveče na šest mesta u centru Beča.
Policija je na poprištu napada ubila tog mladića koji je navodno uzviknuo "Alah" dok je pucao.
On je imao dvojno državljanstvo, austrijsko i Severne Makedonije.
Četvoro ljudi je preminulo,a 22 osobe su ranjene u napadu.
Goldšmit je naveo da " religijski lideri moraju biti obučavani" u Evropi i "moraju da pokažu lojalnost zakonima koji ovde važe, i da budu posvećeni miru i toleranciji".
U početnim izveštajima je navedeno da se pucalo na sinagogu ali su policija u Beču i lider jevrejske zajednice rekli da za to nema jasnih indicija.
I mada se glavne jevrejske organizacije protive radikalnom islamskom terorizmu one retko pozivaju javno na intervenciju u bogomoljama i navode kako bi evropske vlade trebalo da nadgledaju sveštenstvo.
London do marta produžio sistem nadoknade zarada zbog pandemije
- Britanski ministar finansija Riši Sunak saopštio je da će do marta biti produžen sistem nadoknada zarada kako bi se sačuvala radna mesta ugrožena pandemijom korona virusa.
Ministar je priznao da je zdravstvena situacija u Velikoj Britaniji primorala vladu da ponovo uvede karantin koji danas počinje u Engleskoj, nakon mera izolacije koje su većna snazi u ostatku zemlje.
Britanska vlada će zato u narednih pet meseci obezbeđivati do 80 odsto i do 2.500 funti mesečno plate zaposlenima u kompanijama koje su prisiljene da budu zatvore zbog karantina.
Iranski vrhovni vođa ismeva američke izbore
- Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei nazvao je američke predsedničke izbore predstavom u kojoj aktuelni predsednik Donald Tramp pokrenuo pravnu bitku čak i pre završetka prebrojavanja glasova.
"Kakva predstava! Jedan kaže da su ovo najnepravilniji izbori u istoriji SAD. A ko to kaže? Predsednik koji je trenutno na toj funkciji. Njegov rival (Džozef Bajden) kaže da Tramp namerava da namesti izbore. To su američki izbori i demokratija u SAD", navodi se u poruci koja je noćas objavljena na Tviteru Hamneija.
Neprijatelji više od 40 godina, Islamska Republika i SAD su dva puta bile na ivici rata od juna 2019. godine zbog tenzija u Zalivu i zbog međunarodnog sporazuma o iranskom nuklearnom programu iz 2015. godine.
Povodom parlamentarnih izbora u Iranu, SAD su u februaru najavile suštinski simbolične sankcije grupi od pet iranskih zvaničnika nakon što je onemogućeno učešće hiljadama reformskih ili umerenih kandidata na izborima.
Desetak dana pre izbora u SAD koji su održani 3. novembra, direktor američke obaveštajne službe je optužio Iran za slanje mejlova u cilju "zastrašivanja birača, podsticanja socijalnih nemira i nanošenja štete predsedniku Trampu".
Apel EU Izraelu da zaustavi rušenje palestinskih kuća
- Evropska unija je pozvala Izrael da prestane da ruši palestinske kuće na Zapadnoj obali i odustane od pretnje da će srušiti palestinske škole, označivši to "preprekom ka rešenju (sukoba po modelu) dve države".
Saopštenje je izdao portparol visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepa Borela dva dana posle rušenja beduinskog sela kraj Tubasa u dolini Jordan.
Skoro 80 stanovnika tog sela je sada bez krova nad glavom, javljaju izraelski mediji.
Izraelska vojska tvrdi da su beduinski domovi podignuti nelegalno u području koje se koristi za vojnu obuku, preneo je Frans pres.
U saopštenju EU se navodi da posle rušenja sela deca čine polovinu beskućnika.
"To obimno rušenje potvrđuje ponovo trend konfiskacija i rušenja od početka godine što je za žaljenje", ocenjuje se u saopštenju i dodaje da je Izrael takođe pretio da će srušiti 52 palestinske škole, uključujući jednu u Ral al Tinu na Zapadnoj obali, koji su zajedno finansirali EU i članice tog bloka zemalja.
EU je ponovila "poziv Izraelu da u potpunosti zaustavi takvo rušenje, uključujući građevine koje je finansirala EU, pogotovo u svetlu humanitarnih posledica trenutne pandemije korona virusa".
Pogoršano zdravstveno stanje napadača u crkvi u Nici, koji se nalazi u bolnici
- Zdravstveno stanje počinioca napada nožem u crkvi u Nici, kada je ubijeno troje ljudi, se pogoršalo i odlaže njegovo saslužanje, javili su izvori bliski istrazi.
Pet ljudi je i dalje je u pritvoru u vezi sa ovim slučajem.
Zdravstveno stanje 21-godišnjeg Brahima Isauija, koji je testiran pozitivno na korona virus, se pogoršalo i dalje je životno ugrožen, rekao je danas za Frans pres izvor blizak istrazi.
isaui je teško ranjen mecima kada je pretio policajcima u crkvi posle napada, i prebačen je u bolnicu u Nici gde mu je stanje bilo takvo da istražitelji nisu mogli da ga ispitaju.
Pet osoba je i dalje u pritvoru, među kojima i jedan 29-godišnji Tunižanin, koji je priveden juče ujutro u predgrađu Pariza, Sarsel, rekao je sudski izvor. On je osumnjičen da je imao više razmena sa napadačem dok je putovao kao migrant.
Takođe su u pritvoru tri muškarca iz iste porodice starih od 23 do 45 godina, koji su smestili prvog osumnjičenog i koji su takođe uhapšeni u utorak, kao i državljanin Tunisa star 29 godina koji je u subotu priveden u Grasu,nedaleko od Nice.
Taj čovek, Ahmed B-A, osumnjičen je da je putovao sa Brahimom Isauijem na brodu koji je krajem septembra stigao do italijanskog grada Lampeduze, i zatim da je sa njim došao do Francuske.
Usled pandemije recesija u Indoneziji prvi put posle više od dve decenije
- Ekonomija Indonezije je u recesiji prvi put od azijske finansijske krize pre više od dve decenije, dok se zemlja bori da kontroliše pandemiju korona virusa.
Prema podacima agencija za statistiku, najveća ekonomija Jugoistočne Azije za period jul-septembar beleži pad od 3,49 odsto.
U Indoneziji je skoro 422.000 potvrđenih slučajeva Kovid-19, najviše u Jugoistočnoj Aziji.
Vlada u Džakarti je u junu odobrila paket pomoći vredan 47,9 milijardi dolara kako bi oživela ekonomiju.
Broj mrtvih u zemljortresu u Turskoj i Grčkoj porastao na 116
- Broj mrtvih u zemljotresu u Egejskom moru koji je krajem prošle nedelje pogodio Tursku i grčko ostrvo Samos, porastao je na 116, dok se spasioci u turskom gradu Izmiru danas usmeravaju na raščišćavanje poslednje dve srušene zgrade.
Svi nastradali osim dvoje poginuli su u Izmiru, trećem po veličini turskom gradu. Dva tinejdžera poginula su na grčkom ostrvu Samosu koje se nalazi južno od epicentra zemljotresa koji je pogodio te oblasti u petak.
Turska agencija za upravljanje nesrećama i vanrednim situacijama, AFAD, saopštila je da su operacije potrage završene u 15 od 17 zgrada srušenih u potresu.
Od 1.035 povređenih 137 je i dalje u bolnici, navela je agencija. Više od 100 ljudi izvučeno je iz ruševina srušenih stambenih zgrada.
Posle sinoćnje sednice vlade predsednik Redžep Tajip Erdogan obećao je da neće odustati dok poslednja osoba nije izvučena. Raspoloženje spasilaca podiglo se juče kada su iz ruševina izvukli trogodišnju devojčicu 91 sati od zemljotresa.
Prema Američkom geološkom institutu potres je izmeren da je bio magnitude 7.0 dok su druge agencije zabeležile da je malo slabiji.
Potresi su se osetili širom zapadne Turske, uključujući u Istanbulu kao i u glavnom gradu Grčke Atini. Usledilo je oko 1.700 naknadnih šokova a prema AFAD-u 45 je bilo magnitude iznad 4.0.
U Izmiru od potresa su zgrade pretvorene u šut a spratovi se naslagali jedan na drugi. Vlasti su uhapsile devet ljudi uključujući izvođače zbog rušenja šest od tih zgrada.
