BLIC VESTI

Toronto, 
20. November 2020.
Novine Toronto, broj 
1640

Rusija izglasava zakon o doživotnom krivičnom imunitetu bivših šefova države

 -  Ruski poslanici usvojili su u prvom čitanju zakon kojim se garantuje imunitet bivšim predsednicima, što će, kako se smatra, koristiti aktuelnom šefu države Vladimiru Putinu.

Prema tom dokumentu, koji je usvojen u prvom čitanju i čije se konačno usvajanje ne dovodi u pitanje, osoba koja je jednom bila na funkciji predsednika "ne može biti predmet krivičnog ili upravnog postupka, niti hapšena, pretresana ili saslušavana".

Taj imunitet, koji će uživati i članovi porodice bivših ruskih predsednika, odnosiće se i na njegovu imovinu, prevozna sredstva i komunikaciju, kao i na dokumenta koja mu pripadaju.

Imunitet može biti ukinut samo ako je bivši predsednik optužen za izdaju ili drugo teško krivično delo i ako te optužbe potvrde Vrhovni sud i Ustavni sud, kao i dve trećine poslanika Državne Dume i isti broj gornjeg doma ruskog parlamenta Saveta federacije.

Taj dokument se ne odnosi na bivšeg predsednika Sovjetskog Saveza Mihaila Gorbačova, precizirao je jedan od autora teksta Pavel Kračenjinikov, javlja agencija RIA Novosti.

Ta inicijativa je pokrenula glasine u Rusiji o mogućem odlasku Vladimira Putina (68), ali ih je Kremlj odbacio, uveravajući da je predsednik dobrog zdravlja.

Za sada je, pored Putina, samo jedan bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev koji je vodio zemlju od 2008. do 2012. godine.

Medvedev koji je sada potpredsednik Saveta za nacionalnu bezbednost, bio je predmet nekoliko antikorupcijskih istraga opozicionara Alekseja Navaljnog, koji ga optužuje da je primao mito od oligarha i da je na čelu carstva nekretnina.

 

Pariz poziva Moskvu da ukloni nejasnoće o primirju u Nagorno-Karabahu i ulozi Turske

- Šef francuske diplomatije Žan-Iv Le Drian pozvao jeĆ Rusiju da ukloni nejasnoće vezane za primirje u Nagorno-Karabahu, posebno o ulozi Turske i stranih boraca.

Prekid vatre je bio "od suštinske važnosti za spasavanje hiljada života... ali postoje nejasnoće", rekao je on u skupštini, misleći na sporazum Azerbejdžana i Jermenije pod okriljem Rusije.

"Potrebno je ukloniti nejasnoće o izbeglicama, razgraničenju prekida vatre, prisustvu Turske, povratku (stranih) boraca, početku pregovora o statusu Nagorno-Karabaha", dodao je Le Drian, precizirajući da će o tome biti reči  u Moskvi na sastanku kopredsedavajućih grupe Minsk (Francuska, Rusija, SAD).

Azerbejdžan i Jermenija potpisali su prošle nedelje sporazum pod pokroviteljstvom Rusije kojim su okončani višenedeljni sukobi u Nagorno-Karabahu, otcepljenom regionu Azerbejdžana sa većinskim jermenskim stanovništvom.

U cilju nadgledanja poštovanja primirja, Moskva je poslednjih dana počela da raspoređuje svoje "mirovnjake".

Iako se Turska ne pominje u sporazumu, Ankara je odmah najavila da će njeni vojnici učestvovali u koordinacionom centru.

Ankaru optužuju da je podržala Baku slanjem proturskih islamističkih pobunjenika iz Sirije. Šef francuske diplomatije zato smatra da je odlazak stranih boraca "osnovni element za stabilnost regiona".

Le Drian je rekao i da će Francuska u okviru grupe Minsk nastaviti da učestvuje u mirovnom procesu i definisanju budućeg statusa Nagorno Karabaha, dodajući da su "ti razgovori već počeli".

 

SZO: Blago usporavanje slučajeva korona virusa u Evropi

- Direktor Svetske zdravstene organizacije za Evropu rekao je da ima "mali znak" usporavanja slučajeva zaraze korona virusom u tom regionu.

"Treba da vidimo svetlost na kraju tunela ali će to biti teških šest meseci", rekao je doktor Hans Kluge.

Kluge je rekao da bi ljudi mogli da izbegnu strože restriktivne mere kada bi bili spremniji da se drže preporučenih mera.

Da se maske nose 95 odsto, zatvaranja ne bi bila potrebna, rekao je on dodajući da je sa trenutnim stepenom nošenja maske od 60 odsto teško izbeći zatvaranja.

On je rekao da eksponencijalni skok slučajeva korona virusa širom evropskog kontineta opravdava preduzimanje restriktivnih mera, i dodao da su te mere "apsolutno neophodne" da bi se zaustavila pandemija. Kluge je upozorio da bi još drastičniji koraci možda mogli biti potrebni u ovim "vremenima bez presedana".

Kluge je upozorio da bi ukidanje izolacije suviše brzo bez zadržavanja drugih mera moglo da dovede do ponovnog skoka zaraze korona virusa. Pozvao je na sistem u stepenima koji bi mogao da ukaže na jasne mere u zavisnosti od prenosa zaraze u zajednici.

 

SZO: Protiv drugog talasa epidemije korona virusa treba se boriti bez vakcine

 Vakcine neće stići na vreme za borbu protiv drugog talasa pandemije korona virusa, i mnoge zemlje će nastaviti da se bore bez vakcine, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Predstavnik SZO Majkl Rajan (Mićael Ryan) izjavio da će proći najmanje četiri do šest meseci pre nego što bilo gde bude bilo dovoljno vakcina.

Upozorio je da na vakcine ne treba gledati kao na "čarobnu stvar".

"Još nismo stigli do vakcina", rekao je Rajan uprkos nedavnim najavama obećavajućih vakcina za koje se navodi da su efikasne 90 odsto i više.

 

Rusija odbacuje optužbe o sajber napadima na farmaceutske laboratorije

- Rusija je odbacila optužbe Majkrosofta o sajber napadima ruskih i severnokorejskih "državnih ili paradržavnih" grupa na farmaceutske kuće koje razvijaju vakcinu protiv korona virusa.Te optužbe su "većpostale životna norma, vrsta političkog modaliteta kojem se, između ostalih, povinuju kompanije za informacione tehnologije u SAD", izjavio je agenciji RIA Novosti zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

Potpredsednik Majkrosofta zadužen za bezbednost Tom Bart naveo je u petak u svom blogu da je ta američka grupa poslednjih meseci otkrila "sajber napade tri državne ili paradržavne grupe usmerene na sedam vodećih kompanija direktno uključenih u istraživanja vakcina i tretmana za kovid-19".

Barton je precizirao da iza tih napada stoje "Stroncijum, grupa iz Rusije, i dve grupe iz Severne Koreje".

Rusija je na meti mnogo više informatičkih napada od "onih za koje pokušavaju da nas optuže", rekao je Rjabkov.

Majkrosoft je rusku grupu Stroncijum ranije optužio za napad na više od 200 organizacija uključenih u američke predsedničke izbore 2020. godine.

 

Trampov tim dao tri miliona dolara za ponovno brojanje glasova u Viskonsinu

 - Predizborni tim američkog presednika Donalda Trampa dao je tri miliona dolara za ponovno brojanje glasova u dva okruga u saveznoj državi Viskonsin gde tvrdi da su zabeležene "najgore nepravilnosti", mada tamošnje vlasti navode da nemaju dokaze o tome.

Tramp je platio za ponovno brojanje glasova u okrugu Milvoki i Dejn i planira da danas preda potrebnu dokumentaciju za pokretanje procedure prebrojavanja.

U ta dva okruga više glasova je dobio Trampov protivnik, demokrata Džozef Bajden (Joseph Biden). Prema podacima koje su dostavile lokalne vlasti, Bajden je u ta dva okruga osvojio 577.455 glasova, a Tramp 213.157. Bajden je inače pobedio u celoj državi Viskonsin.

Ponovno brojanje bi moglo sutra da počne ukoliko se odobri procedura.

Iako Tramp i drugi republikanci tvrde da je bilo nepravilnosti, izborna komisija Viskonsina i lokalni zvaničnici tvrde da nije bilo izveštaja o nekim velikim problemima ili prekršajima.

 

Pompeo prvi šef diplomatije SAD u poseti jevrejskom naselju na Zapadnoj obali

- Državni sekretar SAD Majk Pompeo posetio je  jedno jevrejsko naselje na okupiranoj Zapadnoj obali i tako postao prvi najviši američki diplomata koji je to učinio.

Jedan neimenovani zvaničnik Stejt departmenta potvrdio je tu posetu novinarima koji prate oproštajnu posetu Pompea Izraelu, a kojima nije dozvoljeno da idu s njim u obilazak vinarije u jevrejskom naselju Psagot kraj Jerusalima.

Pompeo je najavio da će ići i na Golansku visoravan koju je Izrael osvojio od Sirije u ratu 1967. godine kada je osvojena i Zašadna obala i istočni Jerusalim.

Izrael je kasnije anektirao Golansku visoravan i taj deo Jerusalima što međunarodna zajednica nikada nije priznala.

Predsednik SAD Donald Tramp je priznao ceo Jerusalim kao samo izraelski i ambasada te zemlje je premeštana u taj grad iz Tel Aviva 2018. godine.

Tramp je takođe priznao i suverenitet Izraela nad Golanom, a Pompeo je prošle godine izjavio da SAD ne smatraju više jevrejska naselja na okupiranim teritorijama nelegitimnim.

Vlasnik vinarije koja nosi ime naselja je  u znak zahvalnosti za taj potez nazvao jednu vrstu vina po Pompeu.

Palestinci želeda osnuju svoju državu na Zapadnoj obali s istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom.

Ta država bi obuhvatila i pojas Gaze.

Palestinci su sredu protestovali zbog očekivane posete Pompea na brdu kraj naselja Psagot za koje tvrde da je podignuto na njihovoj zemlji.

 

Si na samitu APEC govorio o otvorenosti kineske privrede

 - Kineski predsednik Si Đinping predstavio je Kinu kao motor svetske trgovine, obećao da će "još više otvoriti vrata" kineske ekonomije i upozorio na protekcionizam.Dva dana posle potpisivanja 201 dokumenta o saradnji u okviru Inicijative "Pojas i put" sa 138 zemalja i 31 međunarodnom organizacijom, Si je rekao da je azijsko-pacifički region "u prvom planu" svetskog rasta, u trenutku brojnih izazova, uključujući pandemiju koorna virusa.

U onlajn govoru povodom otvaranja samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC), čiji je domaćin Malezija, Si je rekao da će Kina biti šampion u otvorenosti svetske privrede.

"Otvorenost je ono što zemlji omogućava da ide napred, dok je izolacija sputava", rekao je Si u svom obraćanju iz Pekinga.

Samit APEC održava se ove godine onlajn zbog pandemije koronavirusa.

Okuplja 21 zemlju, uključujući dve vodeće svetske ekonomije, SAD i Kinu. Ove države zajedno čine oko 60 odsto svetskog BDP-a.

Agencija Frans pres navodi da nije poznato da li će Donald Tramp, zauzet osporavanjem rezultata predsedničkih izbora, učestvovati na samitu niti da li će ga predstavljati neki zvaničnik američke administracije.

 

Stejt department: Proizvodi iz jevrejskih naselja mogu nositi etiketu Made in Israel

-  Stejt department SAD je danas saopštio da proizvodi iz jevrejskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali mogu imati etiketu na kojoj piše da su proizvedeni u Izraelu (Made in Israel), čime se odstupilo od dugogodišnje politike.

Ta odluka je objavljena ubrzo posle posete državnog sekretara SAD Majka Pompea jednom jevrejskom naselju na Zapadnoj obali.

Bliskoistočni plan predsednika SAD Donalda Trampa koji uveliko favorizuje Izrael, a koji Palestinci odbacili, predviđa izraelsku aneksiju trećine Zapadne obale, uključujući sva jevrejska naselja.

Stejt department je najavio da je politika etiketiranja u skladu sa pristupom spoljnoj politici zasnovanoj na realnosti.

Palestinci i veći deo međunarodne zajednice smatraju jevrejska naselja kršnjem međunarodnog prava i preprekom za mir.

Evropska unija zahteva da zemlje članice obeležvaju proizvode koje potiču iz jevrejskih naselja.

Izrael je osvojio Zapadnu obalu u Šestodnevnom ratu 1967 godine i tamo podigao desetine naselja za Jevreje.

Širenje jevrejskih naselja je ubrzano proteklih godina otkako su na vlasti premijer Izraela Benjamin Netanjahu i njegov saveznik u Vašingtonu Donald Tramp.

Pompeo je prvi najviši diplomata SAD koji je posetio jevrejsko naselje.

 

EU treba da omogući migrantima pristup vakcini protiv korona virusa

- Međunarodna organizacija za migracije (IOM) pozvala je  Evropsku uniju (EU) da garantuje pristup budućim vakcinama protiv korona virusa migrantima koji se nalaze na njenom tlu.

"Izazov sa kojim se suočavaju države članice EU je da obezbede pristup vakcini svim ljudima na svojoj teritoriji, ne samo građanima, veći svim izbeglicama, raseljenim licima i migrantima koji su u Evropi", izjavio je generalni direktor IOM-a Antonio Vitorino.

Prema njegovim rečima, ne treba samo žaštititi ljudska prava migranata već garantovati i njihovu zdravstvenu bezbednost.

Vitorino je takođe pozvao EU da uspostavi održiv sistem spasavanja migranata na moru i njihovo iskrcavanje. Dodao je da Libija, u kojoj vlada haotična situacija od 2011. i čiju obalsku stražu obučava EU, "nije sigurna luka za iskrcavanje migranata".

"Migranti u Libiji žive u uslovima koji su znatno ispod minimalnih humanitarnih zahteva", rekao je Vitorino.

 

EU će uvesti sankcije preduzećima bliskim vlastima Belorusije

- Evropska unija (EU) će pripremiti sankcije protiv šefova preduzeća i kompanija bliskih vlastima u Belorusiji u cilju zaustavljanja represije u toj zemlji, izjavio je  visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednosti Žozep Borel (Josep Borrell).

"Odlučili smo da nastavimo sa novom serijom sankcija kao odgovor na brutalnost vlasti i one će uticati na pojedince, ali i na institucije, poslovne lidere i kompanije", rekao je Borel posle video sastanka šefova diplomatija EU.

Borel je dodao da će sankcije uticati na ekonomske aktivnosti Belorusije.

Zemlja EU sada treba da razmotre te sankcije i prikupe dovoljno dokaza za stavljanje imena pojedinaca i kompanija na crni spisak EU, naveo je Borel.

Naredni sastanak šefova diplomatija EU predviđen je 7. decembra i potrebno je da se sve zemlje EU slože sa uvođenjem dodatnih sankcija Belorusiji.

EU je već uvela sankcije predsedniku Aleksandru Lukašenku, njegovom sinu i članovima njegovog okruženja. Njima je zabranjen boravak u EU gde im je imovina zamrznuta.

 

Pregovori o odnosima posle Bregzita prekinuti zbog jednog slučaja zaraze korona virusom

 - Pregovori o budućim odnosima između Evropske unije (EU) i Velike Britanije posle Bregzita prekinuti su jer je jedan od članova evropskog tima zaražen korona virusom, izjavio je  evropski pregovarač Mišel Barnije (Mićel Barnier).

"Jedan od pregovarača iz mog tima zaražen je korona virusom. (Britanski pregovarač) Dejvid Frost (David) i ja smo odlučili da nakratko obustavimo pregovore", naveo je Barnije na Tviteru.

Prema njegovim rečima, deo tima obe strane će nastaviti rad uz poštovanje propisa.

Frost je takođe na Tviteru naveo da je zdravlje članova tima najvažnije.

Taj privremeni prekid, iako se odnosi na same pregovarače i njihove pratnje, mogao bi da dodatno uspori pregovore koji već uveliko kasne u odnosu na prvobitne planove.

Dve strane su se ranije založile da dogovor bude postignut najkasnije do polovine novembra, kako bi ostalo vremena da ga odobre parlamenti.

Velika Britanija je 31. januara napustila EU. Dve strane imaju rok do kraja godine da se dogovore o budućim odnosima i trgovinskoj razmeni.

Brisel i London treba da se dogovore između ostalog o pitanjima trgovine, bezbednosti, energetike, ribolova i saobraćaja.

 

Sanitarne vlasti u SAD pozivaju Amerikance da ne putuju za praznik Dan zahvalnosti

- Američki centar za prevenciju i kontrolu bolesti (CDC) pozvao je danas Amerikance da zbog epidemije korona virusa iduće nedelje ne putuju za praznik Dan zahvalnosti koji se redovno pretvara u produženi vikend.

Savezna vlada SAD predsednika Donalda Trampa nije uvodila karantin ili neko ograničenje kretanja, već je odluka o tome prepuštena saveznim državama.

Dan zahvalnosti koji se posebno pripremljenim svečanim ručkom slavi poslednjeg četvrtka u novembru - ove godine 26. novembra, u SAD je najveći porodični praznik, kada mnogi Amerikanci putuju rođacima u goste.

CDC navodi da je ove godine najbolje da se praznik proslavi u svom domu sa članovima domaćinstva.

"Ako ljudi nisu živeli s vama 14 dana uoči praznika, oni se neće smatrati članovima vašeg domaćinstva, tako bi trebalo da preduzmete dodatne mere predostrožnosti, uključujući nošenje maske u svom domu", navele su sanitarne vlasti i dodale da se to posebno odnosi na studente koji putuju kući za praznik.

 

Izraelska vojska gađala iranske i sirijske ciljeve u Siriji

 - Izraelska vojska saopštila je jutros da je gađala iranske i sirijske ciljeve u Siriji kao odgovor na postavljen eksploziv duž linije Alfa na severu, dok je sirijska agencija Sana javila da su trojica vojnika ubijeni u napadima Izraela."Iran i Sirija su postavili improvizovane eksplozivne naprave u blizini linije Alfa da bi udarili na izraelske vojnike. Mi smo upravo gađali ciljeve iranskih snaga Kuds i sirijske vojske u Siriji", navela je izraelska vojska na Tviteru.

Kako se navodi, u napadu su pogođene sirijske raketne baterije zemlja-vazduh.

Pozivajući se na vojne izvore, agencija Sana je javila da je neprijatelj izveo napad "na južnu oblast".

"U napadu su ubijena trojica vojnika, jedan vojnik je ranjen i pričinjena je materijalna šteta", navela je Sana.

 

Putin zabrinut zbog povećanja broja preminulih od korona virusa

 - Ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je zabrinutost zbog povećanja broj preminulih od korona virusa ali za sada nije najavio pooštravanje mera protiv epidemije.

"Poveća se broj novih slučajeva, a ono što najviše zabrinjava je to što je povećan broj preminulih", rekao je Putin na onlajn sastanku vlade.

U Rusiji je u poslednja 24 sata umrlo 456 ljudi. Od korona virusa je ukupno zaraženo jedan milion i 991.998 ljudi od kojih je umrlo 34.387.

Putin je danas pozvao regionalne vlasti da ne "ulepšavaju situaciju" i da ne govore da je sve dobro.

"Zadatak regionalnih vlasti je rešavanje svakodnevnih problema. Opšta situacija u zemlji je teška, ali je pod kontrolom", rekao je predsednik Rusije.

Putin je krajem oktobra isključio mogućnost nacionalnog karantina zbog privrede koja je oslabljena zbog prolećnog karantina i zapadnih sankcija.

Ruski predsednik je ipak pomenuo određene "ciljne i opravdane" mere koje mogu da preduzmu određeni regioni. Tako je područje Burjatije u Sibiru u ponedeljak uveo dvonedeljni karantin.

 

SAD uvele nove sakcije Iranu

 - SAD su uvele nove sakcije Iranu, nakon što je državni sekretar Majk Pompeo rekao da bi koraci suprotni prethodnoj politici Trampove administracije bili "glupi i opasni".Sankcijama je pogođena vodeća iranska dobrotvorna organizacija Mostazafan i oko 160 njenih ogranaka zbog, kako su naveli Ministarstvo finansija i Stejt department, kršenja ljudskih prava.

Pompeo je u izjavi pod nazivom "Važnost sankcija uvedenih Iranu" naveo da su potezi Trampove administracije protiv Irana učinili svet bezbednijim.

"Iako je to prividno dobrotvorna organizacija zadužena za pružanje pomoći siromašnima i potlačenima, njena imovina je eksproprisana od iranskog naroda, a koristi je vrhovni vođa Ali Hamnei za bogaćenje, nagrađivanje svojih političkih saveznika i progon neprijatelja režima", navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.

Trampova administracija pokušava da pojača pritisak na Iran pre nego što vlast u SAD preuzme Džozef Bajden.

Bajden je rekao da želi da radi na zbližavanju sa Iranom koje je započelo za vreme vladanja Obamine administracije.

 

Grupa od 69 Albanaca uhapšena kod obale Engleske

- Grupa od 69 albanskih državljana osumnjičenih za pokušaj ilegalnog ulaska na britansku teritoriju, uhapšena je danas kod obale Engleske, saopštila je tamošnja policija i dodala da su uhapšena i tri člana posade ribarskog broda koji je prevozio putnike.

Britanska agencija za organizovani kriminal (NCA) otvorila je istragu o švercu migranata.

Brod je krenuo sa belgijske obale prema Engleskoj. Albanci su uhapšeni zbog kršenja britanskog zakona o imigraciji.

Od početka godine 6.200 migranata pokušalo je da pređe Lamanš do engleske obale.

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...

Preporuke