Vrhovni sud SAD odbacio zahtev republikanaca da se poništi Bajdenova pobeda u Pensilvaniji
- Američki Vrhovni sud odbacio je zahtev republikanaca da se poništi 2,5 miliona glasačkih listića koji su pristigli poštom u Pensilvaniji, jednoj od ključnih saveznih država u kojoj je pobedu odneo novoizabrani predsednik Džo Bajden.
Sud je bez komentara odbio da dovede u pitanje proces zvanične potvrde glasova u Pensilvaniji. Demokratski guverner države Tom Volf već je potvrdio Bajdenovu pobedu nad predsednikom Donaldom Trampom, i 20 elektora te države treba da se sastanu 14. decembra da daju svoje glasove Bajdenu.
U kratkoj odluci Vrhovni sud je odbacio zahtev koji su podneli kongresmen Majk Keli, Trampov saradnik i drugi republikanci iz Pensilvanije tvrdeći da je odluka savezne države o proširenju glasanja putem pošte iz 2019. nelegalna prema državnom zakonu.
Pensilvanija je bila jedna od ključnih saveznih država tokom predsedničkih izbora. Bajden je odneo 20 elektorskih glasova, pobedivši Donalda Trampa koji je u toj saveznoj državi pobedio 2016. godine. Državni zvaničnici već su ranije potvrdili izborne rezultate u toj saveznoj državi.
Evropska agencija za lekove: Sajber napadi neće uticati na isporuku vakcina
- Sajber napadi koji su tokom dve nedelje pogodili Evropsku agenciju za lekove (EMA) neće imati uticaj na raspored isporuke vakcina protiv korona virusa, rekla je direktorka agencije.
"Bili smo meta sajber napada poslednje dve nedelje. Mogu da vam dam uveravanja da to neće uticati na predviđene rokove za isporuku vakcina i da smo mi u potpunosti operacionalni", rekla je danas Emer Kuk.
Agencija, čije sedište je u Amsterdamu, vodi istragu zajedno sa stručnjacima za sajber bezbednost širom EU, sudskim vlastima i holandskom policijom, rekla je direktorka.
EMA koja trenutno razmatra izdavanje dozvole za nekoliko vakcina protiv Kovida-19 juče je saopštila da je bila meta sajber napada kada su hakovani dokumenti vezani za kompanije Fajzer i Biontek, u vreme kada je u svetu počela trka za vakcinacijom stanovništva.
Ta agencija kontroliše lekove za svih 27 zemalja članica EU i treba najkasnije do 29. decembra da donese odluku o uslovnom odobravanju vakcine Fajzera i Bionteka koja je već odobrena u Velikoj Britaniji, Bahreinu i Kanadi.
"U ovoj fazi vakcine izgledaju obećavajuće kako sa stanovišta bezbednosti tako i sa stanovišta efikasnosti, i nismo primetili razloge za zabrinutost", rekla je Kuk.
Operacija protiv organizovanog kriminala u Berlinu i Hamburgu
- Nekoliko stotina nemačkih policajaca počelo je pretrese u Berlinu i Hamburgu vezano za organizovani kriminal, saopštile su vlasti.
"Više od 500 policajaca u ovom trenutku izvršava 27 naloga za pretres i tri naloga za hapšenje u Berlinu i Hamburgu", saopštilo je na Tviteru berlinsko tužilaštvo i preciziralo da je operacija usmerena na organizovani kriminal, ne navodeći više detalja.
List Bild piše da je istraga povezana sa "transakcijama nekretnina" koje su vodile mafijaške kriminalne organizacije, dodajući da se operacije vode u berlinskim kvartovima Mite, Šarlotenburg i Špandau.
Ministarstvo saobraćaja države Berlin je saopštilo da je zbog tih operacija jutros ograničen saobraćaj širom grada. Kako javljaju nemački mediji, istragom su obuhvaćena posebno dva klana, jedan arapski i jedan kurdski.
Mafijaški klanovi, izuzetno prisutni u nemačkoj prestonici, nedavno su se pojavili na naslovnim stranicama zbog navodne umešanosti u spektakularnu krađu dijamanata iz muzeja u Drezdenu.
Velika Britanija i EU nastavljaju pregovore
- Britanski premijer Boris Džonson i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen složili su se da njihovi pregovarači treba da nastave razgovore o trgovinskom sporazumu o Bregzitu, pošto su stavovi dve strane ostali veoma udaljeni.
Velika Britanija saopštila je da i dalje ostaju "veoma velike praznine", ali da će razgovori biti nastavljeni i da će u nedelju biti poznato da li dogovor može biti postignut, preneo je Bi-Bi-Si (BBC).
Džonson je otputovao u Brisel u nadi da bi politički pregovori na najvišem nivou mogli dati novi zamah pregovorima kako bi se prevazišle ključne razlike oko prava na ribolov i ravnopravnih uslova na tržištu u vezi sa standardima za izvoz u EU.
Ursula fon der Lajen dočekala je Džonsona u sedištu EU u Briselu i diskretno podsetila britanskog lidera da ponovo stavi masku na lice posle fotografisanja, a ocenila je da su dve strane i dalje veoma udaljene.
Britanski premijer je u obraćanju poslanicima uoči odlaska u Brisel rekao da nijedan britanski lider ne bi mogao da prihvati zahteve na kojima trenutno insistira Evropska unija.
Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da "još postoji šansa za sporazum", ali je naglasila da EU neće napraviti kompromis oko svojih osnovnih principa.
JuTjub će uklanjati dezinformacije o ishodu izbora u SAD
- JuTjub (YouTube) od uklanja sav sadržaj u kojem se tvrdi da su "masovne prevare ili greške" dovele do promene rezultata predsedničkih izbora održanih 3. novembra u SAD, saopštila je uprava te platforme.
Kritičari JuTjuba već dugo pozivaju tu kompaniju da prestane da prima video snimke sa dezinformacijama o američkim izborima jer potkopavaju poverenje u izborne rezultate.
"Dovoljno je država potvrdilo svoje izborne rezultate da bi se odredio izabrani predsednik. Iz tog razloga ćemo početi da uklanjamo sav sadržaj objavljen od danas i nadalje koji obmanjuje ljude tvrdnjama o masovnim prevarama ili greškama koje menjaju ishod američkih predsedničkih izbora 2020", navela je uprava JuTjuba.
Kalifornijska kompanija dodala da je ta politika u skladu sa politikom koju je primenjivala na prethodnim američkim predsedničkim izborima.
Video snimci koji tvrde da je predsednički kandidat pobedio zahvaljujući "masovnim softverskim greškama ili greškama u brojanju glasova biće povučeni", navodi se u saopštenju.
"Novinarski snimci ili oni koji uzražavaju mišljenja o tim temama ćemo ostaviti ako sadrže određeni obrazovni, dokumentarni, naučni ili umetnički kontekst", dodala je uprava JuTjuba.
Izrael ponovo planira sletanje na Mesec
- Izraelska neprofitna organizacija SpejsIL (SpaceIL), čija se svemirska letelica srušila u pokušaju da sleti na Mesec prošle godine, najavila je danas da pokreće novu lunarnu misiju sa partnerima u Vladi Izraela.
Cilj takozvanog projekta Berešit 2 ( Postanje na hebrejskom jeziku) je da zapravo lansira tri svemirska broda na Mesec.
Prvi svemirski brod koji je napravila ta kompanija u saradnji s Izraelskom vazdušno kosmičkom industrijom trebalo je da sledi ono što su prethodno postigle samo SAD, Rusija i Kina, ali bez uspeha.
Predsednik Ruven Rivlin koji je bio domaćin ceremonije pokretanja novog projekta rekao je da je zemlja bila ponosna za vreme prošlogodišnjeg pokušaja sletanja.
"Bili smo razočarani i shvatili smo da moramo da počnemo ponovo iz početka. Danas krećemo novim putem sličnim ali drugačijim i na kraju se nadamo da prizemnimo tri letelice bezbedno na mesec", rekao je Rivlin.
Partner projekta biće i Ministarstvo za nauku i nacionalna svemirska agencija.
Ministar za nauku Jicar Šai rekao je da je sedam zemalja, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate (UAE), zainteresovano da se pridruži u takvim nastojanjima.
Očekuje se da će Berešit 2 biti lansiran u svemir za četiri godine.
Kina ograničila putovanja američkih zvaničnika u Hongkong
- Kina uvodi restrikcije za putovanja u Hongkong nekim američkim zvaničnicima i drugim osobama kao odgovor na slične mere koje je Vašington uveo kineskim pojedincima, saopštilo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova.
Nosioci američkih diplomatskih pasoša koji su u poseti Hongkongu i susednom Makau privremeno više neće imati privilegiju ulaska bez viza, rekla je portparolka Ministarstva Hua Čunjing.
Zvaničnici američke administracije, zaposleni u Kongresu, zaposleni u nevladinim organizacijama i njihovi najbliži članovi porodice biće podvrgnuti recipročnim sankcijama, rekla je ona.
Ona je time mislila na američke sankcije kojim se zabranjuje ulaz nekim kineskim i hongkonškim zvaničnicima u SAD i pristup američkom finansijskom sistemu zbog njihovih uloga u uvođenju Zakona o nacionalnoj bezbednosti u Hongkongu usvojenog letos.
Ta bivša britanska kolonija potresena je 2019. velikim prodemokratskim demonstracijama. One su u velikoj meri zaustavljene uvođenjem u junu spornog zakona o nacionalnoj bezbednosti koji su kritikovale zapadne sile na čelu sa SAD-om.
Vašington je tako u ponedeljak objavio da 14 potpresednika Stalnog komiteta kineskog Parlamenta, koji su glasali za taj zakon, kao i njihove porodice, više ne mogu da uđu na američko tlo.
Američko ministarstvo finansija je takođe zamrzlo njihovu moguću imovinu u SAD i zabranio im pristum američkom finansijskom sistemu.
Kao odgovor na to Kina uvodi sankcije američkim zvaničnicima.
London i Singapur potpisali sporazum o slobodnoj trgovini
- London i Singapur potpisali su sporazum o slobodnoj trgovini u trenutku kada su sve manje nade u kompromis Velike Britanije i Evropske unije nakon Bregzita.
Sporazum su u Singapuru potpisali ministri trgovine dve zemlje, a obuhvatiće trgovinu vrednu 22 milijarde dolara godišnje. Sporazum treba da Britaniji pruži značajnu podršku u Aziji, dok zemlja pregovara o odnosima sa EU posle izlaska iz Unije.
London je prvi veći bilateralni trgovinski sporazum nakon Bregzita potpisao u oktobru sa Japanom. Ali sporazum sa Singapurom je prvi sa nekom zemljom članicom ASEAN-a, Asocijacije nacija jugoistočne Azije koja ima 10 članica i oko 650 miliona stanovnika.
Sporazum o slobodnoj trgovini Velike Britanije i Singapura napravljen je po uzoru na postojeći sporazum Evropske unije i Singapura.
On predviđa ukidanje carina, otvara uzajamni pristup tržištima usluga i smanjuje necarinske barijere za elektronsku robu, vozila i rezervne delove, farmaceutske proizvode i medicinska sredstva, kao i za proizvodnju obnovljive energije.
Očekuje se da će carine biti ukinute 2024. godine, kao što to predviđa i sporazum EU i Singapura.
Erdogan: Nije završena borba Azerbejdžana protiv Jermenije
- Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je u Bakuu da "borba" Azerbejdžana protiv Jermenije nije okončana u Nagorno-Karabahu.
"Činjenica da je Azerbejdžan spasao okupirane teritorije ne znači da je borba završena. Borba u političkoj i vojnoj sferi nastaviće se sada na mnogim drugim frontovima", rekao je Erdogan na marginama velike vojne parade u Bakuu, koju je prenosila televizija.
Erdogan je uveren da će vraćanje brojnih teritorija Azerbejdžanu "biti početak nove ere" u ovom regionu i istakao da Jermenija "mora da vidi da neće postići nikakve rezultate ohrabrenjima zapadnih imperijalista".
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je pozdravio podršku Ankare tokom ovog sukoba. "Godinama smo akumulirali snage. Jermenija nije bila u stanju da se takmiči sa nama ni ekonomski ni vojno", rekao je on.
Azerbejdžan i Jermenija potpisali su početkom novembra sporazum pod pokroviteljstvom Rusije, kojim su okončani višenedeljni sukobi u Nagorno-Karabahu, azerbejdžanskom otcepljenom regionu sa većinskim jermenskim stanovništvom.
Makron upozorio na kritičnu epidemiološku situaciju pred praznike
- Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) upozorio je danas u Briselu na "vrlo kritičnu" epidemiološku situaciju pred božićne i novogodišnje praznike i zatražio veliku koordinaciju zemalja Evropske unije (EU).
Lideri 27 zemalja EU održavaju samit u Briselu, u vreme dok se drugi talas epidemije korona virusa širi u mnogim dellovima Evrope, što je, kako je ocenio Makron, vrla kritična situacija pred praznike.
Francuski predsednik rekao je da je zbog toga važna evropska koordinacija kako bi se sprečilo ponovno rasplamsavanje epidemije.
Papa pomera vreme Božićne mise zbog policijskog časa
- Papa Franja je za dva sata pomerio vreme održavanja tradicionalne mise za Božić, 24. decembra, zbog policijskog časa koji je u Italiji uveden usled pandemije korona virusa, saopšteno je danas u Vatikanu.
Misa će zato početi u 19.30 umesto u uobičajenih 21.30 što će vernicima omogućiti da se vrate kući do 22 časa kada počinje policijski čas.
Sveta Stolica precizira da će fizičko prisustvovanje misama u decembru i početkom januara biti "veoma ograničeno" i ogranizovano u skladu sa epidemiološkim merama.
Italija je, iza Velike Britanije, druga zemlja Evropi po težni posledica pandemije korona virusa: do sada je umrlo 61.739 osoba od 1,77 miliona zaraženih.
EU za šest meseci produžila sankcije Rusiji zbog Ukrajine
- Lideri Evropske unije (EU) danas su na samitu u Briselu produžili za šest meseci ekonomske sankcije uvedene 2014. godine Rusiji zbog pripajanja ukrajinskog poluostrva Krima, saopštio je Evropski savet.
"Postignut dogovor o produžavanju sankcija Rusiji", naveo je na Tviteru portparol Saveta Barend Lejts (Leyts).
Ekonomske sankcije već šest godina ciljaju ruski naftni, odbrambeni i bankarski sektor. Te sankcije su u junu produžene za šest meseci.
Sankcije su uvedene posle pogibije 298 putnika na letu kompanije Malejža Erlajns (Malaisia Airlines) čiji je avion pogodila raketa iznad Ukrajine u julu 2014.
Sukob između proruskih boraca i ukrajinskih snaga bezbednosti odneo je više od 13.000 života od 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim, a proruske snage na istoku Ukrajine pobunile se protiv Kijeva.
Netanjahuov rival napustio Likud, kandidovaće se za premijera
- Glavni rival premijera Izraela Benjamina Netanjahua u konzervativom Likudu Gideon Saar najavio je da napušta tu vladajuću partiju kako bi osnovao novu i kandidovao se za predsednika vlade.
Saar je sinoć na televiziji, pred izbore koji se očekuju početkom naredne godine, ocenio da je Netanjahu loše rukovodio zdravstvenom i ekonomskom krizom nastalom zbog pandemije korona virusa i pretvorio Likud u sredstvo za sopstveno preživljavanje dok mu se sudi za korupciju.
Kako je naveo, "potrebna je promena u rukovodstvu zemlje" uz "jedinstvo i stabilnost", a "Netanjahu ne može i neće biti u stanju da ozbebedi ni jedno ni drugo".
Saar je nekada bio Netanjahuov savetnik i ministar obrazovanja i unutrašnjih poslova.
Međutim, za razliku od drugih članova Likuda koji su brzo postali popularni Netanjahu je počeo da ga smatra pretnjom.
Saar je napustio politiku 2014. i potom se vratio u Likud prošle godine, ali ga je Netanjahu glatko pobedio na partijskim izborima.
I mada se ne očekuje da Saar bude glavni kandidat za premijera naredne godine, on bi mogao da privuče glasove nacionalista koji nisu više zadovoljni Netanjahuom.
To bi moglo otežati Netanjahuu zadatak da obrazuje novu koaliciju ako bude izbora.
Eksplozija u još jednom supermarketu u Holandiji, trećem u dva dana
- U eksploziji u holandskom gradu Bevervijku oštećen je poljski supermarket, treći u dva dana.
Policija je saopštila da se eksplozija dogodila u prodavnici u gradu 30 kilometara severozapadno od Amsterdama. Niko nije povređen, ali prodavnica je teško oštećena.
Holandski mediji su javili da je vlasnik supermerketa takođe vlasnik i prodavnice u Asmeru koja je oštećena u jučerašnjoj eksploziji. Juče se dogodila još jedna eksplozija u poljskoj radnji u južnom gradu Hesvijk Dinter.
Policija sprovodi istragu i nije otkrila mogući motiv.
Sve tri prodavnice nose isto ime "Bijedronka", ali one nisu deo većeg lanca prodavnica istog naziva u Poljskoj.
Kremlj zabrinut zbog krađe opreme predviđene za slučaj nuklearnog rata
- Ruska policija i Kremlj saopštili su da je otvorena istraga o krađi opreme iz vojnog aviona koji je predviđen da bude komandno mesto u slučaju nuklearnog sukoba.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da ovaj incident predstavlja "vanrednu situaciju" i zatražio mere da se "ovo ne ponovi".
Ministarstvo unutrašnjih poslova regiona Rostov na Donu, na jugu Rusije, potvrdilo je da je obavešteno o krađi na aerodromu jedne kompanije u gradu Taganrog.
Vlasti navode da je iz aviona Iljušin Il-80 ukradeno "više od milion rubalja" (11.200 evra) materijala, ne navodeći više detalja o ukradenoj opremi.
Pozivajući se na anonimni izvor, ruska agencija Interfaks prethodno je javila da je nestala radio-oprema iz aviona koji je od 2019. godine bio na popravci.
Ruski kanal REN-TV javio je juče da je policija ispitala 12 osoba, dodajući da su lopovi ostavili otiske prstiju.
Rusko ministarstvo unutrašnjih poslova i javno preduzeće Berijev u kojoj se dogodila krađa, odbili su da za Frans pres prokometarišu taj incident.
Napravljen u sovjetsko vreme 1980-ih, Il-80 je trebalo da bude leteći komandni centar i sklonište za visoke zvaničnike, uključujući i predsednika, u slučaju nuklearnog rata.
Prema više medija, Rusija ima samo četiri takva aviona. Nazvani "avioni sudnjeg dana", oni su poput američkih E-4B Najtvoč (Nightnjatć), koje je napravio Boing.
Jedan izvor rekao je agenciji Itar Taš da je planirano da Il-80 budu zamenjeni avionima Il-96-400M.
Kanada odobrila vakcinu protiv korona virusa grupe Fajzer-BioNTek
- Kanadske vlasti saopštile su danas da su odobrile vakcinu proizvođača Fajzer-BioNTek (Pfizer-BioNTeć) čime je Kanada postala treća zemlja koja je odobrila tu vakcinu protiv korona virusa posle Velike Britanije i Bahreina.
"Kanađani mogu biti sigurni da je postupak razmatranja vakcine bio rigorozan i da imamo efikasne sisteme kontrole", saopštilo je kanadsko Ministarstvo zdravlja.
Vlada premijera Džastina Trudoa (Justin Trudeau) saopštila je u ponedeljak da bi vakcinacija građana mogla da počne nekoliko dana posle zvaničnog odobrenja vakcine.
