Španija će imati registar osoba koje odbijaju vakcinu protiv korona virusa
- Španske vlasti vodiće registar ljudi koji odbijaju vakcinu protiv korona virusa i podatke će deliti sa drugim evropskim zemaljama, ali neće biti objavljen u javnosti, saopštilo je danas tamošnje Ministarstvo zdravlja.
Ministar Salvador Ilja (Illa) izjavio je da je važno da građani budu vakcinisani protiv korona virusa iako vakcinisanje koje je počelo u mnogim zemljama Evropske unije (EU), nije obavezno.
"Napravićemo registar ljudi koji ne budu hteli vakcinu i to ćemo podeliti sa drugim evropskim zemljama", rekao je Ilja i dodao da će u registru biti ljudi kojima je ponuđena vakcina, a koji su je odbili.
Prema njegovim rečima, registar nije dokument koji će biti predstavljen javnosti i vodiće se računa o zaštiti podataka.
Španska vlada planira da do kraja februara bude vakcinisano oko 2,5 miliona ljudi, a do leta između 15 i 20 miliona.
U toj zemlji od korona virusa je umrlo oko 50.000 ljudi, dok je zaraženo 1,8 miliona.
Ambasadori EU odobrili primenu sporazuma sa Londonom od 1. januara
- Ambasadori zemalja članica Evropske unije (EU) dali su zeleno svetlo za privremenu primenu od 1. januara trgovinskog sporazuma sa Velikom Britanijom u očekivanju odobrenja Evropskog parlamenta početkom 2021. godine.
"Ambasadori EU jednoglasno su odobrili privremenu primenu od 1. januara 2021. sporazuma o trgovini i saradnji između EU i Velike Britanije", naveo je na Tviteru jedan portparol nemačkog predsedavanja EU.
Vlade zemalja EU sutra treba odobre sporazum, dok će britanskim parlament o tome da raspravlja i glasa u sredu.
Velika Britanija 1. januara definitivno napušta Evropsku uniju, jedinstveno tržište i carinsku uniju.
Rusija treća na svetu po broju kamera za nadzor
- Rusija je po broju instaliranih kamera za video nadžor na trećem mestu u svetu posle Kine i SAD, piše ruska novinska agencija TAŠ.
Prema studiji informaciono-analitičke agencije Telekom dejli, u Rusiji su na 1.000 ljudi instalirane 93 kamere.
Po broju kamera na 1.000 ljudi, SAD su na prvom mestu (152 kamere), zatim Kina (143) i Rusija (93), navodi se u studiji.
U Rusiji trenutno ima oko 13,5 miliona kamera, u Kini 200 miliona, a u SAD 50 miliona kamera.
Video nadžor i skladištenje podataka koji se beleže tim putem jedna su od najrazvijenijih oblasti IT-ja.
Zarada na tržištu u toj oblasti prošle godine je iznosila 1,55 milijardi dolara, a do kraja 2020. godine očekuje se da bude 1,83 milijarde dolara.
Tramp potpisao paket pomoći u pandemiji i budžet za vladu
- Američki predsednik Donald Trump potpisao je paket pomoći zbog pandemije u iznosu od 900 milijardi dolara, čime je završena višednevna drama zbog njegovog odbijanja da potpiše predlog zakona koji je usvojen u oba doma Kongresa.
Budžet ubuhvata 1,4 hiljada milijardi dolara dolara za finansiranje vladinih službi do septembra.
To će omogućiti isplatu preduzećima i pojedincima dugo očekivanog novca i sprečiti da federalna vlada ostane bez sredstava.
Zakonski predlog je usvojen ubedljivom većinom u oba doma Kongresa, ali je Tramp tražio da predviđeni iznos jednokratne novčane pomoći bude povećan sa 600 na 2.000 dolara za pojedince i na 4.000 dolara za parove.
Nakon što je Tramp odustao od pretnje da će blokirati zakon i ipak ga potpisao, obnovljena je pomoć za milione nezaposlenih Amerikanca i sprečeno zatvaranje vladinih službi u ponedeljak u ponoć.
Tramp je izjavio da će potpisati paket sa "snažnom porukom koja Kongresu jasno stavlja do znanja da rasipništvo treba ukloniti".
Republikanci i demokrate odmah su pozdravili Trampovu odluku da potpiše zakon.
Mas: Nemačka neće promeniti stav o Severnom toku 2
- Berlin ne planira da se povuče u sporu sa SAD oko gasovoda Severni tok 2, izjavio je nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas (Heiko Maas) za agenciju DPA, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE).
"Ne treba da razgovaramo o evropskom suverenitetu ako to podrazumeva da sve što radimo u budućnosti bude onako kako to želi Vašington", rekao je Mas uoči 20. januarua kada će Džozef Bajden (Jozef Biden) preuzeti dužnost američkog predsednika od Donalda Trampa (Trump).
Berlin želi novi početak sa Vašingtonom u eri Bajdena nakon što su se odnosi pogoršali tokom Trampovog mandata, piše nemačka agencija DPA. Ali, kako je rekao Mas, i dalje će postojati sporne tačke.
"Nemačka vlada neće promeniti stav o Severnom toku 2. Važno je da smo usklađeni sa centralnim strateškim i geopolitičkim pitanjima, da smo na istoj strani", rekao je Mas.
DPA piše da se ne očekuje promena američke politike Bajdenovom inauguracijom i da izabrani predsednik, demokrata Bajden, kao i Tramp odbacuje projekat gasovoda.
Severni tok 2 treba da dovede ruski gas direktno u Nemačku, najveću ekonomiju Evropske unije, rutom ispod Baltičkog mora.
SAD su ocenile da je gasovod pretnja bezbednosti NATO saveznika u EU zbog sve veće zavisnosti od ruske energije i zapretile su novim sankcijama.
Oni koji podržavaju projekat Severni tok 2 optužuju SAD da samo žele da budu u poziciji da bolje prodaju sopstveni gas Evropi.
Umro Džordž Blejk čuveni dvostruki agent
- Čuveni dvostruki agent Britanac Džordž Blejk, koji je špijunirao za sovjetski KGB tokom 1950-ih pre nego što je prebegao na istok, umro je u 99. godini, javile su ruske novinske agencije.
"Danas je umro legendarni obaveštajni agent Džordž Blejk. Iskreno je voleo našu zemlju, divio se podvizima našeg naroda za vreme Drugog svetskog rata", rekao je za agenciju TAŠ portparol ruske spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergej Ivanov, prenosi agencija Frans pres.
Poslednji preživeli iz slavne generacije britanskih dvostrukih agenata, koji živi u Rusiji još od sovjetskog doba, je u intervjuu za rusku televiziju datom 2017. izrazio nadu da je raspad ŠSR i pad komunističke vlasti samo "etapa na dugom putu ka pravom socijalizmu".
Zarobljenik u Severnoj Koreji tokom Korejskog rata, Blejk je sam ponudio svoje usluge Sovjetima nakon što je video američko bombardovanje civila.
KGB-u je otkrio imena stotina zapadnih obaveštajaca i otkrio postojanje tajnog tunela u Istočnom Berlinu korišćenog za špijuniranje Sovjeta.
Blejka je razotkrio poljski dvostruki agent, pa je on 1961. u Velikoj Britaniji osuđen na 42 godine zatvora. Pet godina kasnije je pobegao uz pomoć merdevina od konopca.
Potom je prešao u Istočnu Nemačku i nastavio na istok, do Moskve, gde je dočekan kao heroj.
Ruska vojna aktivnost blago povećana u evropskom vazdušnom prostoru
- NATO je saopštop da je ruska vojna aktivnost blago povećana ove godine u evropskom vazdušnom prostoru tako što su ruski avioni prešli taj prostor više od 400 puta da bi pratili ili posmatrali nepoznate avione.
Alijansa je navela da je imala oko 350 misija koje su se odnosile na letove ruskih aviona.
"To je blago povećanje (ruskih aktivnosti) u donosu na 2019. godine", navodi se u saopštenju i dodaje da ruski avioni često ne prenose svoje kodove koji pokazuju njihov položaj i nadmorsku visini ili ne komuniciraju sa kontrolorima letova, što može da predstavlja moguću opasnost za civilne avione.
NATO ima dva centra za vazdušne operacije - jedan u Nemačkoj, koji pokriva severnu Evropu, i drugi u Španiji na jugu - koji zajedno sa prvim nadgleda sva vazdušna kretanja iznad Evrope.
Potonuo ruski ribarski brod kod Nove zemlje, nestalo 17 osoba
- Ruski ribarski brod potonuo je u blizini arhipelaga Nova zemlja, a u toku je potraga za 17 osoba, dok je dvoje ljudi spašeno, saopštilo je danas rusko Ministarstvo za vanredne situacije.
"U 7.30 je primljena informacija da je brod Onjega potonuo u u Barencovom moru u blizini arhipelaga Nova zemlja u Arhangelskoj oblasti. U posadi broda je bilo 19 osoba, dve su spašene", preneo je TASS saopštenje ministarstva.
Ministarstvo je navelo da je potraga za nestalima u toku a da je stvaranje leda u moru razlog zašto je brod Onjega, koji se bavio ribarstvom potonuo.
Izvor TASS iz hitnih službi pojasnio je da je pet brodova poslato u potragu za potencijalnim preživelima.
Jedan od njih spasio je dva člana posade.
Onjega je ribarski brod konstruisan 1979. godine i plovi pod ruskom zastavom.
U Kini će i 12-godišnjaci odgovarati za teška krivična dela
- Kina je snizila starosnu granicu krivične odgovornosti za teška krivična dela sa 14 na 12 godina, s obzirom da se bori protiv maloletničkog kriminala.
Prema izmenjenom zakonu, deca uzrasta od 12 do 14 godina biće krivično odgovorna za "namerno ubistvo ili namernu povredu koja dovodi do smrti ili uzrokuje druge ozbiljne hendikepe".
Amandman, koji je juče usvojio Stalni komitet svekineskog narodnog kongresa, najviše zakonodavno telo u zemlji, stupiće na snagu 1. marta.
Mlađi od 14 godina koji počine krivična dela koja nisu pomenuta u izmenjenom zakonu, biće izuzeti od krivične kazne, ali će biti poslati u popravne domove.
Trenutno je starosna granica krivične odgovornosti u Kini 16 godina, a oni između 14 i 16 godina krivično su odgovorni za teška krivična dela poput silovanja, pljačke i namernih ubistava.
Izmena zakona je usledila zbog porasta krivičnih dela koja su izvršili maloletnici od 2018. do 2019. godine, navodi se u beloj knjizi Vrhovnog narodnog tužioca.
Ranije su maloletnici koji su počinili teška krivična dela dobijali blage kazne, što je izazvalo negodovanje javnosti.
U jednom slučaju, 13-godišnji dečak iz severnog grada Dalijan dobio je samo tri godine popravnog doma nakon što je proglašen krivim za ubistvo 10-godišnje devojčice u oktobru 2019, što je dovelo do pokretanja inicijative na zakonske amandmane i donošenja oštrijih kazni za maloletnike koji počine takva krivična dela.
Oluja zahvatila delove Velike Britanije i Francuske
- Vetar snage uragana i brzine do 170 kilometara na čas, uz obilnu kišu izazvao je poremećaje u železničkom i automobilskom saobraćaju u Velikoj Britaniji.
Oluja "Bela" je najteže pogodila Ostrvo Vajt, dok je u delovima južne engleske obale i na severu Velsa vetar dostigao brzinu od 129 kilometara na čas.
Zbog poplavljenih pruga otkazani su ili odloženi polasci vozova na jugu Engleske, dok je glavnu železničku liniji ka Londonu blokiralo drvo koje je palo.
U Velsu zbog oluje 21.000 domaćinstava nema struje.
Poplave su teško pogodile i Nortempton, gde je za Božić evakuisano oko 1.000 ljudi. U toj oblasti je i dalje na snazi upozorenje na poplave.
Sa druge strane Lamanša, na gotovo celoj teritoriji Francuske, danas je na snazi upozorenje na oluju.
Na vrhu Ajfelove kule u Parizu izmerena je brzine vetra do 145 kilometara na čas, dok je atlantska obala Francuske pod udarom obilne kiše i oluje.
U Bretanji, Normandiji i drugim regionima na severu Francuske bez struje je 12.000 domaćinstava.
Izraelski avioni napali Gazu u znak odmazde za raketiranje
- Izraelski avioani napali su nekoliko ciljeva u pojasu Gaze pošto su palestinski ekstremisti ispalili sinoć dve rakete u pravcu južnog Izraela.
Gađano je zmeđu ostalog postrojenje za proizvodnju raketa i punktovi za obuku koji pripadaju Hamasu, ekstremističkoj organizaciji koja vlada Gazom, saopštila je izraelska vojska.
Palestinski mediji su izvestili da su na istoku Gaza Sitija razbijeni prozori, a izveštaja o žrtvama nije bilo.
U petak uveče ispaljene su rakete na izraelski grad Aškelon na obali Sredozemnog mora, ali ih je presrela protivvazdušna odbrana i ni jedna organizacija nije preuzela odgovornost za raketiranje kojim je prekinuto višemesečno zatišje.
Raketni napadi i izraelska artiljerijska i odmazda udarima iz vazduha su česti ali su se uveliko proredili poslednjih meseci zbog pandemije korona virusa na obe teritorije.
Hamas je tri puta ratovao s Izraelom, a manjih sukoba bilo je bezbroj.
Ta islamska organizacija sada uglavnom poštuje nezvanični prekid vatre s Izraelom.
Hamasovci međutim optužuju Izrael da ne poštuje obaveze na osnovu primirja koje uključuju ublažavanje parališuće blokade palestinske enklave i dozvolu da započnu veliki infrastrukturni projekti.
