Rusija od 1. aprila obnavlja letove sa šest zemalja
- Rusija će od 1. aprila obnoviti vazdušne veze sa šest zemalja, uključujući Nemačku, pošto ih je suspendovala u velikoj meri kako bi zaustavila širenje korona virusa, saopštila je danas ruska vlada.
"Odlučeno je da se od 1. aprila, na uzajamnoj osnovi, obnove redovne vazdušne veze sa Venecuelom, Sirijom, Tadžikistanom, Uzbekistanom i Šri Lankom, kao i sa Nemačkom", navodi se u saopštenju Vlade.
Redovni letovi obavljaće se dva puta nedeljno između Moskve i Karakasa i jednom nedeljno između Moskve i Damaska. Međutim, ruske granice ostaju zatvorene, osim za vrlo ograničene izuzetke.
Za Nemačku će se redovni letovi obavljati nekoliko puta nedeljno iz Moskve i Sankt Peterburga za Frankfurt i Berlin, dodala je ruska vlada.
Hongkong privremeno prekinuo vakcinaciju zbog oštećenja na ampulama serije vakcine Fajzer/Biontek
Hongkong je suspendovao upotrebu vakcine Fajzer pošto je kineski distributer obavestio gradske vlasti da jedna serija ima neispravan poklopac ampule.Distributer Fosun Farma i BioNTek, nemačka kompanija koja je stvorila vakcinu sa američkom farmaceutskom firmom Fajzer, nisu pronašli nijedan razlog da veruju da je proizvod nebezbedan.
Međutim, vakcinacije će biti preventivno zaustavljene, iz bezbednosnih razloga.Oštećeni zatvarači pronađeni su na dozama vakcinama pod serijskim brojem 210102. Neće se primenjivati ni serija vakcina pod brojem 210104.
Vlasti u Makau su danas iz istih razloga privremeno prekinule vakcinaciju Fajzer vakcinama.
Teretni brod blokirao Suecki kanal
- U toku je operacija deblokade Sueckog kanala nakon što se teretni brod nasukao i blokirao jedan od najprometnijih trgovinskih puteva na svetu.Admiral Osama Rabi, šef Uprave Sueckog kanala saopštio je da "spasilačke jedinice i remorkeri nastavljaju napore" kako bi bio odblokiran brod od 400 metara, "Ever Given" koji plovi pod panamskom zastavom.
Brod težak više od 219.000 tona, koji je iz Azije krenuo ka Roterdamu, nasukao se pod naletom vetra kada je prošao južni ulaz u Suecki kanal.Prema pomorskim izvorima, 30 brodova se nalazi na severnom ulazu u kanal, a tri broda na južnom ulazu.Suecki kanal povezuje Sredozemno i Crveno more i predstavlja najkraću vezu između Azije i Evrope.Suecki kanal, koji je dug oko 193 kilometara, otvoren je 1869. godine.
Stranci na Krimu prinudno predaju zemljište ili ga prodavaju
- Nakon što su ruske vlasti zabranile stranim državljanima da poseduju zemljušte na Krimu, bivši vlasnici otkazali su najmanje 500 parcela, navodi agencija RBK, pozivajući se na lokalne katastarske vlasti.
Do marta 2020. godine, kada je predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao odgovarajući dokument, stranci su imali u posedu 11.500 parcela na Krimu. Početkom januara ove godine, taj broj je pao na oko 11.000.
Ukaz koji je potpisao Putin, a koji je stupio na snagu 20. marta prošle godine, zabranjuje stranim dravljanima, inostranim pravnim licima i licima bez državljanstva da poseduju imovinu na teritoriji Krima, Sevastopolja, Astrahanske i Kalinjingradske oblasti.
Ukoliko strani državljani od dana stupanja na snagu ukaza tokom godine nisu predali pravo na zemlju, vlasti je prodaju prinudno.
Ukrajina je kritikovala ukaz, nazvavši ga pravno ništavnim i bez pravnih posledica. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Ukrajine Oleg Nikolenko je izjavio da ograničenje diskriminiše i potiskuje Ukrajince sa poluostrva.
EU pooštrava mehanizam za izvoz vakcina
- Evropska unija (EU) će pooštriti mehanizam za izvoz usled zastoja u vakcinaciji širom Unije.
Evropska komisija je saopštila da je plan da se građanima Unije garantuje da će biti obezbeđeno dovoljno vakcina proizvedenih u EU pre nego što ih izvezu.Najveći problem Unija ima sa Velikom Britanijom koja je iz EU dobila 10 miliona doza, a ništa nije poslala nazad.
EU sada insistira na reciprocitetu jer vakcinacija u Velikoj Britaniji napreduje, dok u Uniji stagnira."Obezbedili smo više nego dovoljno doza za čitavu populaciju. Međutim moramo da obezbedimo blagovremenu isporuku građanima EU", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula don der Lajen.
Fon der Lajen je rekla da je EU odobrila izvoz oko 41 miliona doza u 33 zemlje u poslednjih šest nedelja.
Papa smanjuje plate kardinalima da bi smanjio troškove Svete stolice
- Poglavar Rimokatoličke crkve, papa Franja odlučio je da smanji plate kardinalima i nekim sveštenicima u cilju smanjenja troškova Svete stolice.Kardinalima će plate biti smanjene za 10 odsto od 1. aprila, dok će plate šefova odeljenja i sekretara administracije biti smanjene za osam odsto, navodi se u pismu pape.
"Ekonomski održiva budućnost danas zahteva, između ostalih odluka, usvajanje mera koje se odnose na plate zaposlenih", naveo je Franja.Povećanja plata zbog staža biće zamrznuta na dve godine.Informacije o zaradama u Vatikanu su retke.
Italijanski list Mesađero (Il Mešaggero) preneo je 2014. da biskupi imaju mesečnu platu oko 5.000 evra.Franja je objasnio da je doneo takvu odluku zbog deficita Svete stolice, administrativnog tela Rimokatoličke crkve. Situacija je dodatno pogoršala epidemija korona virusa.
Prema poslednjim podacima, Vatikan je 2019. godine zabeležio deficit od 11 miliona evra.
Merkel priznala grešku i traži oproštaj zbog najave oštrijih mera za Uskrs
- Nemačka kancelarka Angela Merkel priznala je danas da je "pogrešila" nameravajući da pooštri mere tokom velikog uskršnjeg vikenda i potvrdila da se odustalo od njih nakon što su izazvale žestoke kritike sa svih strana.
"Grešku treba nazvati greškom i, što je još važnije, ona se mora ispraviti i ako je moguće na vreme", rekla je kancelarka nakon hitnog sastanka sa guvernerima 16 nemačkih država.Merkelova je rekla da je svesna da je "taj predlog izazvao dodatnu neizvesnost". "Duboko žalim i molim sve građane da mi oproste", dodala je nemačka kancelarka.
Ideja o petodnevnom uskršnjem "zaključavanju" nastala je iz "najboljih namera", da se "uspori i preokrene treći talas pandemije", ali "to nije bilo izvodljivo u kratkom vremenskom periodu", dodala je ona.Kancelarka i guverneri 16 regionalnih država su u ponedeljak nakon više od 12 sati pregovora doneli nove mere prema kojima bi restrikcije koje su uvedene do 28. marta, ostale na snazi do 18. aprila.
Prema tim merama, većina prodavnica bi bila zatvorena, a verske službe otkazane za uskršnji vikend od 1. do 5. aprila.Takva odluka bi ostavila otvorenim brojna pitanja, posebno "dalju isplatu zarada" i organizaciju preduzeća, rekla je Merkel.
Luksemburg koristi novac EU za veću digitalizaciju
- Luksemburg će fondove Evropske unije iskoristiti za modernizaciju zdravstvenog sektora i dokvalifikaciju radnika kako bi stekli digitalne veštine.To je deo mera koje Luksemburg namerava da sprovede u cilju oporavka od ekonomskih posledica pandemije kovida-19, prenosi briselski portal Euraktiv.
Vlada je saopštila da njen "plan za oporavak i otpornost" između ostalog podrazumeva digitalizaciju državnih administrativnih sistema, kao i zdravstvenog sektora.Luksemburg bi trebalo da dobije oko 93,53 miliona evra tokom naredne tri godine iz grantova koje je Evropska komisija namenila članicama za oporavak od pandemijske krize.
Advokat: Pogoršava se zdravstveno stanje Navaljnog
- Braniteljka ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, koji trenutno služi dve i po godine zatvorske kazne, izjavila je da se pogoršava zdravstveno stanje opozicionara od kada je prebačen u kaznenu koloniju.
Olga Mihajlova, jedan od advokata glavnog kritičara Kremlja, rekla je za AFP da se Navaljni nedavno žalio na "jake bolove u leđima" i dodala da mu je u utorak utrnula jedna noga.Navaljni je posetio neurologa, koji mu nije rekao dijagnozu, već mu prepisao lek ibuprofen, dodala je braniteljka navodeći da bi trebalo da vidi "pravog lekara".
Braniteljka je rekla da danas nije mogla da vidi svog klijenta koji se nalazi u kaznenoj koloniji u Pokrovu, oko 100 kilometara istočno od Moskve, za koju se zna da je jedna od najtežih u Rusiji.Navaljni (44) se prošle godine lečio od trovanja nervnim agensom novičokom u Nemačkoj i uhapšen je u januaru po povratku u Rusiju.
Institut: Astrazeneka možda koristila zastarele podatke u kliničkim probama u SAD
- Laboratorija Astrazeneka je možda koristila "zastarele" podatke za vreme kliničkih proba svoje vakcine protiv kovida-19 u SAD, navodi se u saopštenju američkog instituta izdatog noćas.
Grupa za nadžor je izrazila "zabrinutost" da je Astrazeneka "mogla da koristi zastarele informacije tokom tih proba" u SAD što "je moglo da dovede do nepoptune procene efikasnosti" vakcine, saopštio je američki Nacionalni institut za infektivne bolesti (NIAID) koji nadzire kliničke probe vakcina.
"Pozivamo kompaniju da radi sa Upravom za nadzor podataka i sigurnosti (DSMB) da proceni efikasnost podataka i da osigura da najprecizniji, najnoviji i najefikasniji mogući podaci budu objavljeni što je pre moguće, dodaje se u saopštenju.
Laboratorija Astrazeneka sinoć je branila svoju vakcinu navodeći da je ona efikasna do 80 odsto protiv kovida-19 kod starijih osoba i da ne povećava rizik od ugrušaka posle kliničkih proba treće faze sprovedenih u SAD sa 32.449 učesnika.
