Teretni brod zaglavljen u Sueckom kanalu počeo da se kreće
- Teretni brod "Ever given", koji je skoro nedelju dana zaglavljen u Sueckom kanalu, počeo je da se kreće.
Portali za praćenje pomorskog saobraćaja danas pokazuju da se brod od 200.000 tona udaljio od zapadne strane kanala, jednog od glavnih svetskih plovnih puteva.
Tu informaciju je potvrdio i izvor uprave za Suecki kanal koji je zatražio da ostane anoniman, navodi Frans pres.
Dugačak koliko četiri fudbalska igrališta, teretnjak koji prevozi teret između Azije i Evrope, nasukao se u utorak u uskom veštačkom kanalu koji deli kontinentalnu Afriku od Sinajskog poluostrva.
Brod je zaustavio kretanje kroz kanal gde prolazi više od 10 odsto međunarodne pomorske trgovine. Svaki dan blokade donosi velika kašnjenja i troškove za taj sektor.
Više od 300 brodova čeka na dva kraja kanala koji povezuje Crveno more i Sredozemlje.
Na Kubi protest biciklima i automobilima protiv američkog embarga
- Nekoliko stotina Kubanaca protestovalo je biciklima i automobilima na šetalištu uz obalu Havane zahtevajući ukidanje američkog embarga na snazi od 1962.
Demonstranti su uz slogane i zvuke sirena vozili sedam kilometara duž obale koja je obično puna stranih turista, ribolovaca i šetača, ali je trenutno prazna zbog epidemije korona virusa.
Neprijatelji od kubanske revolucije, koju je 1959. godine vodio Fidel Kastro (Castro), SAD i Kuba su 2015. zabeležile približavanje za vreme američkog predsednika Baraka Obame (Barack) i kubanskog lidera Raula Kastra.
To približavanje je omogućilo obnavljanje diplomatskih odnosa, ali je dolaskom 2017. godine predsednika SAD Donalda Trampa (Trump), pojačan embargo. Tramp je kao razlog naveo kršenje ljudskih prava na Kubi, kao i podršku Havane vlastima u Venecueli.
Međutim, postepeno iščezava nada Kubanaca u popuštanje tenzija dolaskom Džozefa Bajdena (Joseph Biden). Kubanci smatraju da njihova zemlja nije jedan od prioriteta nove američke administracije.
Hiljade prebegle u Tajland posle vazdušnih udara vojske u Mjanmaru
- Tajlandske vlasti na severozapadnoj granici zemlje spremaju se za mogući novi priliv pripadnika etničke Karen zajednice iz Mjanmara koji beže od novih vazdušnih udara vojske Mjanmara.
Vojska Mjanmara sprovela je tri vazdušna udara u oblasti pored tajlandske granice pod kontrolom naoružane etničke grupe, prema humanitarnoj organizaciji Fri Burma Rendžers (Free Burma Rangers), koja isporučuje medicinsku i drugu pomoć meštanima.
Moguće da je u vazdužnim udarima povređena jedna osoba ali nije bilo poginulih, rekao je predstavnik te agencije.
Napadi su verovatno odmazda za delovanje Nacionalne oslobodilačke vojske Karena koja se bori za veću autonomiju naroda Karen, koja je u subotu napala i zauzela jedan vladin vojni punkt kada je poginulo 10 vojnika, a više ih je zarobljeno.
Tenzija na granici pojačana je od kada vođe protesta protiv prošlomesečnog vojnog puča i svrgavanja izabrane vlade Mjanmara pokušavaju da pridobiju Karen etničku manjinu i druge etničke grupe i da ih priključe protestnom pokretu kao saveznike.
U nedelju je oko 3.000 ljudi prešlo reku koja deli Mjanmar i Tajland i ušlo u tajlandsku provinciju Mae Hong Song posle dva dana vazdušnih napada.
Stotine evakuisane zbog požara u indonežanskoj rafineriji nafte
- Najmanje 500 ljudi evakuisano je iz obližnjeg sela zbog velikog požara u rafineriji nafte na ostrvu Java u Indoneziji.
Meštani sela Balongan smešteni su u dva evaukaciona centra, a vlasti su ih pozvale da ostanu smireni i da ne prilaze požaru.
Četvoro stanovnika povređeno je dok su prolazili kroz područje zahvaćeno požarom i pomoć im je pružena zbog opekotina u regionalnoj bolnici.
Zvaničnici rafinerije Pertamina Balongan rekli su da uzrok nije jasan, ali da je u vreme izbijanja požara padala jaka kiša i da su sevale munje.
Televizijski izveštaji pokazuju eksplozije i guste oblake crnog dima i vatru koja se penje u nebo.
"Obavili smo uobičajeno zatvaranje da bi kontrolisali protok nafte i zaustavili širenje požara", rekao je u saopštenju zvaničnik iz rafinerije Kilang Pertamina Internešnel Ifki Sukarja (Sukarya).
U sredu sastanak Saveta bezbednosti UN o Mjanmaru
- Velika Britanija zatražila je da u sredu bude održana hitna sednica Saveta bezbednosti UN o Mjanmaru posle represije nad demonstrantima proteklog vikenda tokom kojeg je ubijeno više od 100 osoba, saopštili su danas diplomatski izvori.
Sednica će biti održana iza zatvorenih vrata, a o situaciji u Mjanmaru će govoriti izvestiteljka UN Kristin Šraner Burgener (Ćristine Sćraner).
Savet bezbednosti UN je 10. marta osudio nasilje u Mjanmaru.
UN procenjuju da je tokom vikenda u Mjanmaru ubijeno 107 osoba, uključujući sedmoro dece, dok lokalni mediji pominju da je bilo 114 žrtava.
Somalijski radikalni islamisti pozivaju na udare na američke i francuske interese u Džibutiju
- Vođa radikalnih somalijskih islamista šebab pozvao je na udare na francuske i američke interese u Džibutiju, maloj zemlji na Rogu Afrike, uoči predsedničkih izbora koji će za manje od dve nedelje biti održani u toj zemlji.
U video snimku objavljenom sinoć Abu Obaida Ahmad Omar osudio je predsednika Džibutija Isamela Omara Geleha na vlasti od 1999, koji se kandiduje za peti mandat na predsedničkim izborima 9. aprila.
Geleh je "pretvorio Džibuti u vojnu bazu odakle se planira i izvršava svaki rat protiv muslimana u istočnoj Africi", rekao je u snimku vođa grupe šebab i pozvao muslimane u toj zemlji da postave kao svoju prioritetnu metu francuske i američke interese u Džibutiju.
U Džibutiju se nalaze brojne strane vojne baze zbog njegovog jedinstvenog položaja naspram moreuza Bab el Mandeb koji povezuje Crveno more sa Adenskim zalivom u Indijskom okeanu.
U toj bivšoj francuskaoj koloniji nalazi se najveći francuski vojni kontingent u Africi, od oko 1.500 vojnika. Tu je takođe smeštena jedina stalna američka baza u Africi sa 4.000 vojnika odakle se pokreću antiterorističke operacije, posebno u Somaliji.
Tu se nalaze i Japan i Italija, kao i Kina koja je 2017. ogtvorila vojnu bazu i luku. Džibuti takođe daje kontingent snagama Afričke unije u Somaliji (Amisom) koje se bore protiv šebab islamista.
Premijer Jermenije najavio ostavku
- Jermenski premijer Nikol Pašinijan izjavio je da planira da podnese ostavku u aprilu i da će dužnost obavljati do prevremenih parlamentarnih izbora 20. juna.
Prevremeni izbori su zakazani zbog političkih previranja koja potresaju Jermeniju od njenog poraza prošle jeseni u sukobu s Azerbejdžanom oko enklave Nagorno-Karabah.
Opozicija je premijera proglasila "izdajnikom" jer je u novembru sa Azerbejdžanom potpisao sporazum o prekidu neprijateljstava veoma nepovoljan za Jermeniju, ali se Pašinijan nedeljama odupirao protestima i zahtevima da podnese ostavku.
Premijer koji je došao na vlast posle protesta protiv korupcije 2018. godine, u februaru je nezadovoljstvo građana izazavo i smenjivanjem nekoliko visokih vojnih zvaničnika, optužujući ih za pripremanje puča.
Putin pozvao sumnjičave Ruse da se vakcinišu
- Ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je sunarodnike da se vakcinišu protiv korona virusa.
Putin je u intervjuu za javnu televiziju rekao da, "ako neko hoće da se oseća sigurno, ne želi da se razboli i podnosi teške posledice posle bolesti, onda je naravno bolje da se vakciniše".
Gotovo četiri meseca od početka primene svoje glavne vakcine "Sputnjik V" koju je odobrilo 56 zemalja sveta, Rusija i dalje ima teškoća da vakciniše svoja 144 miliona stanovnika zbog otpora među njima.
Po anketi koju je početkom marta objavio nezavisni centar Levada, dve trećine Rusa smatra da je kovid-19 "biološko oružje" koje je stvorio čovek, a 62 ispitanika je reklo da ne želi da se vakciniše.
Samo četiri miliona Rusa je dobilo obe doze vakcine, a još dva miliona samo prvu, što je tek četiri odsto stanovništva, daleko ispod stope vakcinisanja prijavljene u drugim zemljama, kao što su SAD i Velika Britanija.
"Da bi se ukinule restrikcije, oko 70 odsto stanovništva treba da se vakciniše. Ako se vakcinacija nastavi istim tempom kao sada, verujem da na leto, do kraja leta, treba da dostignemo tu cifru", rekao je Putin, prenosi TASS.
Šezdesetosmogodišnji Putin je to što se protiv kovida-19 vakcinisao u utorak daleko od očiju javnosti, objasnio rekavši da nije hteo da pred kamerama "izigrava budalu". Odbio je da kaže kojom se vakcinom vakcinisao od tri razvijene u Rusiji, za koje Putin tvrdi da su podjednako efikasne.
