Nemačka osuđuje rusko ograničenje plovidbe u Crnom moru
- Nemačka je kritikovala Rusiju zbog višemesečnog zatvaranja tri regiona Crnog mora za strane vojne brodove.Ograničenja su stupila na snagu u subotu uveče i važiće do 31. oktobra, javile su ruske novinske agencije pozivajući se na Ministarstvo odbrane Rusije.
"Zabrana takozvanog mirnog prolaska kroz teritorijalne vode, koja će trajati toliko dugo, bez presedana su i problematična sa stanovišta međunarodnog prava", rekao je portparol nemačkog Ministarstva spoljnih poslova Kristofer Burger.
"Što se tiče međunarodnih voda i teritorijalih voda ilegalno anektiranog Krima, smatramo da je ovo kršenje međunarodnog prava", rekao je Burger novinarima u Berlinu.
On je rekao da će Nemačka nastaviti da isputuje situaciju na terenu i pravni položaj takve odluke.Prema izveštajima ruskih medija, ograničenja se odnose na područje duž krimske obale između Sevastopolja i Gurzufa, rejon u blizini poluostrva Kerč i područje u blizini zapadnog dela Krima.
Međunarodna zajednica ne priznaje aneksiju crnomorskog poluostrva Krim, koje je Rusija pripojila posle refereduma u martu 2014. godine.
Kremlj: Sastanak Putina i Bajdena verovatno u junu
- Predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Džozef Bajden će se verovatno sastati u junu, ali konačna odluka zavisi od mnogo faktora, rekao je zvaničnik Kremlja.
Savetnik za spoljnu politiku Juri Ušakov je u intervjuu za kanal Rosija 1 rekao da ima signala iz Vašingtona da će se lideri sastati, prenosi ruska novinska agencija TAŠ.
"Naravno, odluka koju ćemo doneti zavisiće od mnogo faktora", rekao je on.Putin i Bajden su 13. aprila razgovarali telefonom. Bela kuća je saopštila da je Bajden izneo predlog da se održi samit "u trećoj zemlji narednih meseci".
Bajden je kasnije potvrdio da je ponudio ruskom kolegi da se ovog leta sastanu u Evropi.
Izlazna anketa: Tesna trka Raminih socijalista i opozicione Demokratske stranke u Albaniji
- Vladajuća albanska Socijalistička partija premijera Edija Rame osvojila je na današnjim parlamentarnim izborima nešto više glasova od opozicione Demokratske stranke Ljuljzima Baše, pokazuju rezultati na osnovu izlazne ankete.
Prema izlaznoj anketi urađenoj za portal Juronjuz Albanija, Ramini socijalisti, koji su na vlasti osam godina, osvojili su oko 44 odsto glasova, a Bašine demokrate oko 42 odsto.
Pravo glasa imalo je oko 3,6 miliona ljudi, koji su birali 140 poslanika.Za mandate se takmičilo 12 partija ili koalicija.
Izborna komisija je saopštila da su izborni proces obeležili "mirna situacija, bezbednost i integritet" i da će pobednik biti poznat za 48 sati.
Današnje izbore nadgledaju brojni posmatrači iz OEBS-a i ambasada zapadnih zemalja.Izbori se smatraju prekretnicom za evropske integracije Albanije koja još čeka otvaranje pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.
Održani su u vreme pandemije korona virusa, oštrih optužbi opozicije za korupciju u vrhu vlasti i oštrog rivaliteta dve najveće političke partije u zemlji.
Turska najavila 500 hapšenja zbog sumnje da su povezani sa Gulenom
- Turska je najavila hapšenje 532 osoba, među kojima brojnih pripadnika vojske, zbog sumnje da su bliski propovedniku Fetulahu Gulenu koga Ankara optužuje za podsticanje neuspelog puča u julu 2016. godine, javla je državna agencija Anadolija.
U okviru istrage koju su pokrenuli tužioci iz Istanbula i Izmira, naloženo je, između ostalih, hapšenje 459 aktivnih pripadnika oružanih snaga.
Akcija će biti sprovedena u 62 turske provincije i na severu Kipra.
Turska imama Fetulaha Gulena koji živi u SAD optužuje za podsticanje neuspelog puča 2016. godine kao i za dugotrajnu kampanju "rušenja države kroz infiltriranje u turske institucije, posebno vojsku, policiju i sudstvo".
Naoružavanje tokom 2020. kao u Hladnom ratu
- Gotovo 2.000 milijardi dolara izdvojeno je 2020. za naoružanje, bez obzira što privreda slabi, navodi se u novom godišnjem izveštaju Međunarodnog instituta za mir iz Stokholma (SIPRI).
Izdvajanje za naoružanje iznosi 2,4 odsto globalne ekonomske proizvodnje, uprkos tome što je prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda proizvodnja zbog kroona krize smanjena za 4,4 procenta, preneo je Dojče vele.
Prva mesta zauzimaju SAD i Kina. Više od polovine globalne potrošnje za naoružanje odlazi na ove dve zemlje, koje se u političkom pogledu sve više udaljavaju.
Ovoliko novca za vojsku nije potrošeno još od 1988. godine, a tada je još bilo vreme Hladnog rata.
Prošle, 2020. države su uložle 1.981 miljardu u rakete, tenkove, municiju i svoje vojnike. To je 2,6 odsto više nego godinu dana ranije. I to sve uprkos pandemiji korona virusa, čije je suzbijanje prouzrokovalo privredni kolaps.
Samo nekoliko zemalja, poput Čilea ili Južne Koreje smanjilo je sredstva namenjena za naoružanje u korist suzbijanja pandemije. Brazil i Rusija su, u poređenju sa prethodnim planovima, takođe smanjili vojni budžet. Na primer Rusija za 6,6 odsto.
Gradonačelnik Pamplone: Trka s bikovima neće biti održana zbog spore vakcinacije
- Tradicionalni letnji festival San Fermin koji se svake godine održava u španskom gradu Pamploni otkazan je drugu godinu za redom zbog epidemije korona virusa.Gradonačelnik Pamplone Enrike Maja je kao razloge za otkazivanje naveo rasprostranjenost zaraze, opterećenost bolnica i sporu vakcinaciju.
"Festival se ne može organizovati preko noći. Ovo je veoma teško. Nikad nisam pomislio da ovo može da se dogodi", rekao je Maja novinarima.
Festival, koji se održava u julu, svake godine privuče stotine hiljada turista iz celog sveta.
Tokom devet dana festivala ljudi se trkaju s bikovima kroz uličice srednjovekovnog španskog grada Pamplone.
Trke s bikovima se organizuju svakog jutra u 8.00 i tada bikovi trče od štale do gradske arene oko 825 metara. Ljudi, koji učestvuju u toj trci, većinom su muškarci tradicionalno obučeni u belo, sa crvenim maramama oko vrata.
Ta manifestacija potiče iz 16. veka, u slavu sveca i zaštitnika Pamplone, San Fermina.Festival je ovekovečio slavni Ernest Hemingvej u romanu "Sunce se ponovo rađa".
Rusko pravosuđe obustavlja aktivnosti organizacija Navaljnog
- Rusko pravosuđe je naložilo obustavu aktivnosti organizacija povezanih sa Aleksejem Navaljnim, uz pretnju da budu proglašene "ekstremističkim", izjavio je jedan od glavnih saradnika ruskog opozicionara.
"Aktivnosti kancelarija Navaljnog i Fonda za borbu protiv korupcije (FBK) odmah su obustavljene", napisao je na Tviteru direktor FBK Ivan Ždanov i objavio fotografije te odluke kojom preti potpuna zabrana rada tih organizacija.
On smatra da se ruske vlasti plaše aktivnosti tih organizacija i demonstracija u znak podrške Navaljnom.Moskovska kancelarija Navaljnog je na Telegramu navela da "više ne može da radi u starom formatu" zbog te odluke.
"Bilo bi previše opasno za naše zaposlene i za naše pristalice", ukazala je ona.Ona međutim obećava nastavak borbe protiv korupcije. "Neće biti lako boriti se, ali ćemo apsolutno pobediti jer nas je mnogo i jaki smo", dodaje ta kancelarija.
Rusko tužilaštvo je sredinom aprila zatražilo da se organizacije povezane sa Aleksejem Navaljnim kvalifikuju kao "ekstremističke" zbog čega bi mogle da budu zabranjene, uz mogućnost zatvorskih kazni saradnicima i pristalicama.
Tužilaštvo tereti te organizacije da "pod velom liberalnih slogana" nastoje da "stvore uslove za destabilizaciju socijalne i društveno-političke situacije" u Rusiji.Pripremno ročište u ovom slučaju je danas održano.
Navaljni (44) koji se nalazi na izdržavanju kazne od dve i po godine zatvora, u petak je obustavio 24-dnevni štrajk glađu zbog pogoršanog zdravstvenog stanja.On je uhapšen čim se vratio iz Nemačke u januaru, posle pet meseci oporavka od trovanja za koje direktno optužuje ruskog predsednika Vladimira Putina.Navaljni je potom osuđen na zatvor zato što je odlaskom na lečenje u Nemačku prekršio uslovnu kaznu iz 2014. godine.
Indonezija: Poginula 53 člana posade potonule podmornice
- Indonežanska vojska je zvanično saopštila da su 53 člana posade podmornice koja je potonula i raspala se prošle nedelje poginula, a timovi za potragu pronašli su olupinu na dnu okeana.
Indonežanska mornarica je saopštila da je podmornica KRI Nangala 402, stara oko 40 godina, potonula i da je pronađeno više delova.
Kontakt sa podmornicom izgubljen je u sredu.
Na osnovu zaliha kiseonika, verovalo se da je malo verovatno da su članovi posade živi. Podvodni robot opremljen kamerama pronašao je podmornicu u najmanje tri komada na dnu okeana na dubini od 838 metara, rekao je admiral Judo Margono.
To je mnogo dublje od dubine na kojoj bi podmornica mogla da podnese pritisak vode.Uzrok potonuća još uvek nije poznat.Mornarica je ranije rekla da se sumnja na električni kvar.
Izrael ispituje povezanost bolesti srca sa primanjem Fajzerove vakcine
- Izraelsko ministarstvo zdravlja je saopštilo da ispituje mali broj slučajeva upale srca kod ljudi koji su se vakcinisali cepivom kompanije Fajzer protiv korona virusa, ali da još uvek nisu došli ni do kakvih zaključaka.
Kompanija Fajzer je saopštila da nije uočila češću pojavu miokarditisa (zapaljenje srčanog mišića miokarda) kod vakcinisanih osoba u odnosu na opštu populaciju, prenosi Hina.
Izraelski koordinator za odgovor na pandemiju Nahman Aš je rekao da preliminarna studija pokazuje "desetine slučajeva" miokarditisa među više od pet miliona vakcinisanih osoba, uglavnom nakon druge doze.
Aš je kazao kako je nejasno radi li se o neuobičajeno visokom broju i je li povezano s vakcinom.Većina slučajeva uočena je kod osoba u dobi do 30 godina.
Rusija proteruje italijanskog diplomatu kao odgovor na takvu meru Rima
- Rusija je danas saopštila da proteruje italijanskog diplomatu kao odgovor na "neprijateljske i neopravdane postupke" Rima, koji je krajem marta proterao dvojicu ruskih zvaničnika zbog špijunske afere.
Prema saopštenju ruskog ministarstva spoljnih poslova, pomorski ataše italijanske ambasade u Moskvi proglašen je nepoželjnom osobom i mora da napusti zemlju u roku od 24 sata. Ta odluka je predata ambasadoru koji je pozvan u ministarstvo.
Moskva je obrazložila tu odluku "neprijateljskim i neopravdanim postupcima italijanskih vlasti protiv (kancelarije) vojnog atašea ruske ambasade u Rimu".
Italija je odmah reagovala i osudila odluku Moskve, ocenjujući je kao "neosnovanu i nepravednu", donetu "u znak odmazde zbog legitimne mere italijanskih vlasti u odbrani sopstvene bezbednosti".
Poslednjih nedelja traje diplomatska kriza između Rusije i zapadnih zemalja, posebno zbog tenzija oko Ukrajine i zatvaranja ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog.
Turci protestovali ispred konzulata SAD zbog Bajdenove izjave o genocidu nad Jermenima
- Nekoliko desetina turskih demonstranata protestovala je ispred američkog konzulata u Istanbulu zbog izjave američkog predsednika Džozefa Bajdena u kojoj je masovne deportacije i ubistva Jermena u Otomanskom carstvu pre jednog veka nazvao genocidom.
Demonstranti su nosili transparente i skandirali "Genocid je laž, to je američki plan".
Oni su tražili zatvaranje američke vazduhoplovne vojne baze Indžirlik na jugu Turske, uz povike "Američki vojnici, bežite iz Turske!"
Bajden je u subotu izjavio da je masakr u kome je stradalo 1,5 miliona Jermena za vreme Otomanskog carstva 1915. godine, bio genocid.
Izjavu su odmah osudili turski zvaničnici tvrdeći da nema ni pravnih ni istorijskih osnova za upotrebu reči genocid. Oni su istakli da su tokom rata stradali i Turci i Jermeni.
Jermenski premijer podneo ostavku kako bi omogućio vanredne izbore
- Jermenski premijer Nikol Pašinijan je podneo ostavku, kako bi u junu mogli da se održe vanredni parlamentarni izbori.Prema jermenskom zakonu, vanredni izbori mogu se održati nakon što premijer podnese ostavku, a parlament dva puta ne izglasa novog.
"Ako ljudi odluče da napustim premijersko mesto, poslušaću tu odluku", rekao je on danas najavljujući ostavku.
Pašinijan će ostati na mestu premijera do izbora.
Vanredni parlamentarni izbori biće održani 20. juna kako bi vlada pokušala da reši političke tenzije nastale nakon prošlogodišnjeg poraza u ratu sa Azerbejdžanom.
Jermenija je Azerbejdžanu, sporazumom o prekidu vatre koji je potpisao Pašinijan, ustupila velike delove teritorije regije Nagorno Karabah u Azerbejdžanu koji su bili pod kontrolom jermenskih snaga od završetka rata 1994. godine.
Sporazum je u Jermeniji izazvao velike proteste na kojima je tražena premijerova ostavka.
Bajden će priznati zločine počinjene nad Jermenima za vreme Osmanske imperije kao genocid
- Predsednik SAD Džo Bajden danas planira da ispuni svoje predizborno obećanje i zvanično prizna da su zločini počinjeni nad Jeremenima za vreme Otomanske imperije pre više od sto godina genocid, rekao je jedan američki zvaničnik.
Bajden je juče razgovarao sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom uoči planirane objave koja će biti u obliku predsedničnog proglasa, kada će predsednik SAD upotrebiti izraz genocid da opiše ubistva i deportacije stotine hiljada Jermena pre više od 100 godina.
Američki predsednici su decenijama priznavali kao zločine nad Jermenima 1915. do 1917. ali su izbegavali da upotrebe izraz "genocid" da ne bi otuđili Tursku.
Masakr Jermena koji je za vreme Otomanskog carstva počinjen između 1915. i 1917. Jermenija smatra genocidom u kome je ubijeno 1,5 miliona ljudi. Ankara odbija upotrebu termina genocid navodeći da su žrtve rezultat građanskog rata i gladi, a ne sistematskog ubijanja, a takođe navodi da je broj poginulih Jermena mnogo manji.
Operacija turske vojske protiv Kurda na severu Iraka
- Turska vojska sprovela je novu kopnenu i vazdušnu operaciju protiv kurdskih baza Radničke partije Kurdistana (PKK) na severu Iraka, saopštile su turske vlasti.
"Herojski komandosi herojskih turskih oružanih snaga nalaze se u severnom Iraku", saopštilo je tursko Ministarstvo odbrane na Tviteru, ali nije navelo broj vojnika koji učestvuju u toj operaciji.
Turski mediji preneli su da su pripadnici specijalnih jedinica helikopterima stigli do područja Metina na severu Iraka, dok su avioni bombardovali baze PKK, organizacije koju Turska i neke zapadne zemlje smatraju terorističkom.
Turska redovno izvodi napade u planinskim oblastima severnog Iraka na poslednje baze PKK-a.Tokom tri decenije sukoba s Kurdima, od 1984. godine, u Turskoj je poginulo nekoliko desetina hiljada ljudi.
U Francuskoj 140 osoba greškom primilo fiziološki rastvor umesto vakcine
- Ukupno 140 ljudi koji su tokom nedelje došli u centar za vakcinaciju na severu Francuske, greškom su primili injekcije fiziološkog rastvora umesto vakcinu protiv korona virusa, saopštile su danas lokalne vlasti.
"U utorak je 140 osoba primilo injekciju fiziološkog rastvora" u centru za vakcinaciju na severu Francuske, navela je uprava lokalne bolnice i dodala da te injekcije nisu opasne po zdravlje.
Uprava bolnice koja je sutradan uvidela grešku pokrenula je internu istragu i za sada se ne zna kako je do toga došlo.Svi koji su primili fiziološki rastvor pozvani su da se jave bolnici i da ovog puta dobiju dozu vakcine protiv korona virusa.
Lekari u bolnici su rekli da je fiziološki rastvor bezopasan i da se koristi za čišćenje povreda, kao kapi za oči ili kao razblaživač sadržaja drugih injekcija i da nema nikakve posledice po zdravlje.
Eksplodirala boca kiseonika u bolnici u Bagdadu
Iračko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je danas da su 82 osobe poginule, a 110 povređeno u katastrofalnom požaru koji je izbio u bolnici "Ibn al-Hatib" u Bagdadu.
Među stradalima je najmanje 28 pacijenata sa teškim simptomima korona virusa koji su bili na ventilatorima, objavio je na Tviteru portparol iračke Komisije za ljudska prava Ali al-Bajati.
Nemar bolničkih vlasti je uzrok požara koji je prema izveštajima izbio kasno noćas zbog eksplozije boce sa kiseonikom na odeljenju intenzivne nege.Irački premijer Mustafa al Kadimi otpustio je zbog nemara generalnog direktora bagdadskog zdravstvenog odeljenja u oblasti al-Rusaf, gde se nalazi bolnica, direktora bolnice i šefa tehnike i održavanja.
"Nemar u takvim stvarima nije greška, već zločin za koji sve nesavesne strane moraju da snose odgovornost", rekao je Kadimi i naložio iračkim vlastima da u roku od 24 sata objave rezultate istrage.
Vatrogasci su gasili plamen do ranih jutarnjih sati, a hitna pomoć je prevezla na desetine povređenih.Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je najmanje 200 ljudi spašeno.
Požar u bolnici u Bagdadu je izbio u trenutku dok se Irak suočava sa teškim talasom zaraze kovidom-19, više od 8.000 novih slučajeva se registruje svakodnevno.
