Kina upozorila Belgiju na pogoršanje odnosa
Kineske vlasti su upozorile Belgiju na pogoršanje bilateralnih odnosa pošto je belgijski parlament ocenio da postoji "ozbiljan rizik od genocida" u kineskoj provinciji Sindjang.
"Pozivamo Belgiju da odmah ispravi grešku kako bi se izbeglo pogoršanje kinesko-belgijskih odnosa", izjavio je neimenovani portparol kineske diplomatije.
Belgijski poslanici izrazili su u utorak zabrinutost zbog sudbine ujgurske muslimanske manjine u Sindjangu, čiji je milion pripadnika smešteno u centre za političko prevaspitavanje prema organizacijama za ljudska prava.
Kineske vlasti demantuju da se u tim centrima nalazi milion ljudi i navode da su ti centri za stručno osposobljavanje čiji je cilj da Ujgure drže dalje od radikalizacije posle raznih napada njima pripisani.
Kina: Nema curenja radijacije u nuklearnoj elektrani
Iz kineske nuklearne elektrane Tajšan u blizini Hong Konga nije iscurela radioaktivnost iako je slomljeno pet gorivih šipki u reaktoru, saopštila je vlada.
Kinesko Ministarstvo za ekologiju i okolinu saopštilo je da je povećanje radijacije registrovano u primarnom krugu reaktora broj jedan u Taišanu, ali da je zaustavljeno barijerama.
Vlada Hong Konga rekla je da je nadgledala postrojenje i zatražila detalje od zvaničnika u Guangdungu nakon što je francuski suvlasnik u ponedeljak izvestio o povećanom "plemenitom gasu" u reaktoru.
Stručnjaci su rekli da su gorivne šipke pukle i da su procurili radioaktivni gasovi proizvedeni tokom nuklearne fisije.
"Ne postoji problem radioaktivnog curenja u životnu sredinu", navedeno je saopštenju ministarstva. Rečeno je da je zračenje u rashladnoj tečnosti reaktora povećano, ali da je bilo u "dozvoljenim granicama".
Zaštitni omotač na oko pet od 60.000 šipki za gorivo reaktora je oštećen, saopštilo je ministarstvo i dodalo da će regulatori nadgledati mere za kontrolu nivoa radijacije u reaktoru, ali nije iznelo više detalja.
Postrojenje u Tajšanu, koje je počelo sa radom u decembru 2018. godine, u vlasništvu je Čajna Guangdong Nuklear Paur Grup (China Guangdong Nuclear Power Group) i francuskog Elektrisita ( Electricite de France). Drugi reaktor počeo je sa radom u septembru 2019.
Ministarstvo je demantovalo izveštaj Si-En-En-a da su regulatori povećali dozvoljeni kako bi se izbeglo njeno zatvaranje.
Karim Kan, novi glavni tužilac MKS položio zakletvu
Novi glavni tužilac Medjunarodnog krivičnog suda, britanski advokat Karim Kan položio je zakletvu i obećao da će se obratiti državama koje nisu članice suda i potruditi da se sudjenja održavaju u zemljama u kojima su zločini počinjeni.Kan, 51-godišnji advokat ima dugogodišnje iskustvo u medjunarodnom pravu kao tužilac, istražitelj i branilac. Preuzeo je funkciju od tužiteljke Fatoue Bensude iz Gambije, čiji je devetogodišnji mandat istekao juče.
"Prioritet za mene, a verujem da je to princip Rimskog statuta, nije da se previše usredsredim gde se odvijaju sudjenja, već da obezbedim se porazi nekažnjivost i obezbedi odgovornost" , rekao je Kan, pozivajući se na medjunarodni ugovor koji je osnovano sud, u njegovom prvom govoru posle polaganja zakletve.
On je rekao da bi Hag trebalo da bude samo sedište suda a da se sudi u zemljama i regionima gde su zločini počinjeni.
Kan je rekao da želi da saradjuje sa zemljama koje nisu medju 123 države članice suda kako bi se postigla pravda. Svetske sile Sjedinjene Američke Države, Rusija i Kina nisu članice i ne priznaju nadležnost suda.
"Uveren sam da možemo da nadjemo zajednički jezik u potrazi kako bi obezbedili iskorenjivanje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina", rekao je Kan.
Ka novoj kineskoj svemirskoj stanici poletela raketa sa tri astronauta
Raketa sa tri astronauta poletela je juče ka novoj kineskoj svemirskoj stanici.Astronauti su poleteli sa svemirskog centra u pustinskoj oblasti Gobi u severozapadnom delu Kine.
Kineski astronauti će provesti tri meseca na novoj stanici, koja će u svemiru biti najmanje deset godina.Kina je rešila da izgradi sopstvenu stanicu nakon što su SAD odbile da joj dozvole učešće u Medjunarodnoj svemirskoj stanici
Medjunarodna svemirska stanica koja je izgradjena u saradnji SAD, Rusije, Kanade, Japana i Evrope, biće u svemiru do 2024. godine, iako je američka svemirska agencija Nasa najavila mogući produžetak do 2028.
U SAD 19. jun proglašen praznikom u znak sećanja na kraj ropstva
Američki Kongres usvojio je predlog zakona prema kojem je 19. jun proglašen praznikom u znak sećanja na kraj ropstva i odlazak poslednih robova 1865. godine u državi Teksas.
Predstavnički dom Kongresa usvojio je kasno sinoć predlog zakona sa 415 glasova i 14 protiv, a Senat je to učinio jednoglasno.
Zahteva da taj dan bude proglašen praznikom bilo je i ranije ali su postali učestaliji posle ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda kojeg je 25. maja 2020. ubio policajac, belac.
"Datum 19. jun podseća nas na istoriju ukaljanu brutalnošću i nepravdom ali i na odgovornost koju moramo da imamo da bismo imali budućnost napretka poštujući jednakost", rekla je predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi (Nancy).
Predsednik SAD Džozef Bajden treba da potpiše taj novi zakon.
Kremlj pozdravio američki zdrav razum o strateškom dijalogu
Ruske vlasti pozdravile su danas posvećenost predsednika Rusije i SAD o dijalogu o strateškoj bezbednosti i nuklearnom razoružanju, i ocenile da se SAD "vraćaju zdravom razumu".
Vladimir Putin i Džozef Bajden (Joseph Biden) potpisali su u sredu tokom prvog sastanka održanog u Ženevi, kratki tekst kojim potvrdjuju volju za uspostavljanjem dijaloga o strateškoj stabilnosti, posebno po pitanju kontrole nuklearnog naoružanja.
Prethodni američki predsednik Donald Tramp (Trump) povukao je SAD iz nekoliko bilateralnih i medjunarodnih sporazuma.
"Iako je tekst vrlo kratak, to je ipak zajednički dokument o strateškoj stabilnosti čime su obe zemlje odgovorne ne samo pred svojim narodom, već pred celim svetom", izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Pomoćnik šefa ruske diplomatije Sergej Rijabkov ocenio je kao "pravi uspeh" perspektivu dijaloga o nuklearnom razoružanju i odbacivanje atomskog rata.
Putin i Bajden su posle sastanka ocenili da su imali konstruktivni razgovor i pored rivalstva i dubokog neslaganja o brojnim pitanjima.
Umro prvi predsednik Zambije Kenet Kaunda
Prvi predsednik Zambije Kenet Kaunda, otac nezavisnosti zemlje kojom je upravljao 27 godina, umro je juče u 98. godini, javila je vlada, a prenose svetske agencije.
Bivši šef države primljen je u bolnicu u ponedeljak u Lusaki, glavnom gradu Zambije zbog upale pluća, prenosi Frans pres. Zambija se trenutno bori sa skokom broja kovid slučajeva i Kaunda je primljen u vojnu bolnicu u Lusaki koja je centar za lečenje kovida-19.
Kaunda je bio vodja u kampanji kojom je okončana britanska kolonijalna vladavina i postao je prvi demokratski izabran predsednik Zambije 1964. godine. Vodio je zemlju koja je postala jednopartijska država do 1991, kada je poražen u izborima posle uvodjenja višepartijskog sistema, prenosi agencija AP.
Kaunda je tokom svoje vlasti Zambiju pretvorio u centar za antikolonijalne grupe koje se bore za okončanje vladavine bele manjine u južnoafričkim zemljama uključujući Angolu, Mozambik, Namibiju, Južnu Afriku i Zimbabve.
Kaunda je dozvoljavao gerilskim organizacijama da drže vojne baze, kampove za obuku, centre za izbeglice i upravne kancelarije. Kaundin sin je u objavi o njegovoj smrti napisao:
"Sa žaljenjem vas obaveštavam da smo izgubili Mzea. Molimo se za njega", rekao je Kaundin sin upotrebljavajući izraz na Svahiliju koji označava poštovanje za starijeg.
