Kubanski predsednik pripisao vlastima te zemlje deo odgovornosti za krizu
- Kubanski predsednik Migel Dias-Kanel pripisao je vladi te zemlje deo odgovornosti za nestašicu i ekonomsku krizu zbog kojih su izbile velike demonstracije, i pozvao Kubance da ne reaguju nasilno.
Dias-Kanel, koji je ranije za proteste krivio SAD, u televizijskom obraćanju prvi put je kritički govorio o kubanskim vlastima.
U demonstracijama, najvećim na Kubi u poslednjih nekoliko decenija, hiljade ljudi je u nedelju izašlo na ulice da izrazi nezadovoljstvo zbog nestašica hrane i drugih potrepština, porasta cena i prekida struje, a neki su pozivali na promenu vlade.
Policija je uhapsila više desetina demonstranata, a u saopštenju je optužila učesnike protesta da su demolirali kuće, izazivali požare i rušili vodove za struju. Oni se takođe optužuju da su napadali policiju i civile noževima, kamenjem i drugim predmetima.
"Moramo izvući pouku iz nemira. Takođe moramo da obavimo kritičku analizu svojih problema kako bismo delovali, prevazišli ih i izbegli da se ponove", rekao je predsednik.
On je ranije optužio američku vladu da vodi politiku "ekonomskog gušenja da bi izazvala socijalne nemire na ostrvu".
"Šta oni traže. Da izazovu socijalne nerede, da izazovu nerazumevanja među Kubancima ali takođe i čuvenu promenu režima", rekao je kubanski predsednik.
U Hrvatskoj najmanje poverenje u nezavisnost sudova među zemljama EU
- Hrvatski, slovački i poljski sudovi su prema mišljenju građana najmanje nezavisni u Evropskoj uniji, uglavnom zbog političkog mešanja u njihov rad, pokazuju rezultati istraživanja koje je objavila Evropska komisija.
Većina učesnika istraživanja smatra da je nezavisnost sudstva prilično ili veoma loša i u Bugarskoj, Italiji, Španiji, Mađarskoj i Sloveniji.
Kao glavne razloge nedovoljnog poverenja u nezavisnost sudova i sudija ispitanici su naveli mešanje ili pritisak vlade ili političara, navodi se u godišnjem izveštaju EK o stanju pravosuđa koji sadrži uporedne analize efikasnosti, kvaliteta i nezavisnosti pravosudnih sistema u svim članicama Unije.
Kompanije takođe vide sudove i sudije kao nedovoljno nezavisne u Hrvatskoj, Poljskoj, Italiji, Slovačkoj, Mađarskoj i Španiji.
"U poređenju s prošlom godinom, percepcija javnosti o nezavisnosti se pogoršala u gotovo polovini zemalja članica", navodi se u izveštaju i dodaje da u "nekoliko članica nivo percipirane nezavisnosti ostaje posebno nizak".
U Hrvatskoj je 68 odsto ispitanika reklo da je političko mešanje glavni razlog njihovog nepoverenja u nezavisnost sudova i sudija.
Zbog mešanja ili pritisaka ekonomskih i drugih interesa na rad sudova poverenje nema 63 odsto Hrvata.Da pravosuđe nije nezavisno zbog mešanja politike smatra 51 odsto ispitanika u Poljskoj i 52 odsto u Slovačkoj.
U Bugarskoj 47 odsto građana vidi politički uticaj kao glavni razlog nedovoljne nezavisnosti, dok 48 odsto smatra da su razlog ekonomski i drugi posebni interesi.
Za 42 odsto Italijana i 31 odsto Mađara pritisak vlade i političara je glavni razlog njihovog nepoverenja u nezavosnost pravosuđa.Najveće poverenje u sudove imaju građani Austrije, Finske, Nemačke, Luksemburga, Holandije i Danske, gde se nezavisnost sudstva percipira kao veoma ili prilično dobra.
Stejt diparment poziva na smirivanje situacije na Kubi
- Američki Stejt department pozvao je na "smirivanje" na Kubi nakon što su u nedelju najveći protesti u poslednjih nekoliko decenija protiv komunističke vlade potresli tu ostrvsku zemlju.
"Pozivamo na smirenost i osuđujemo svako nasilje protiv onih koji mirno protestuju, a podjednako pozivamo i kubansku vladu da pusti sve koji su pritvoreni zbog mirnog protestovanja", rekao je portparol Stejt departmenta Ned Prajs novinarima, prenosi Glas Amerike.Uhapšeno je oko 150 demonstranata, a prema Rojtersovim informacijama, samo 12 je pušteno.
Prajs je dodao da američka vlada razmatra šta bi mogla da učini kako bi pomogla hiljadama demonstranata koji su izašli na ulice zemlje da protestuju zbog ekonomske krize koja muči ostrvo i zbog načina kako nekada hvaljeni zdravstveni sistem rešava epidemiju kovida-19.
"Zalažemo se za narod Kube. Ovo je nečuveni, nasilnički režim već nekih 70 godina", rekao je lider republikanske manjine u Senatu Mič Mekonel i dodao da ne zna da li su protesti dovoljno jaki da "nadvladaju nasilnike".
Kubanska vlada za nemire krivi SAD, saopštavajući da je embargo razlog ekonomskih nevolja u zemlji, koja je, prema kubanskoj vladi, zabeležila pad ekonomije za 11 odsto.
Avganistanske vlasti saopštile da su odbile napad talibana na graničnom prelazu s Pakistanom
- Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su avganistanske snage "odbile" pokušaj talibana da zauzmu ključni granični punkt sa Pakistanom za koji su pobunjenici nešto ranije objavili da su ga preuzeli.
"Talibanski teroristi su pokrenuli snage blizu granične zone" u okrugi Spin Boldak, ali "su bezbednosne snage odvratile njihov napad", rekao je za Frans pres portparol avganistanskog ministarstva.
Portparol talibana nešto ranije danas javio je da su talibani zauzeli ključni granični punkt između Avganistana i Pakistana u južnoj provinciji Kandahar.
Jedan pakistanski bezbednosni zvaničnik koji nije želeo da mu se navede ime potvrdio je za Frans pres da su talibani preuzeli kontrolu nad graničnim punktom Spin Boldak-Šaman.
"Podigli su svoju zastavu i uklonili avganistansku", rekao je on.Talibani poslednja dva meseca sprovode široku ofanzivu protiv avganistanskih snaga.
Kina pozdravila američko povlačenje kao novu šansu za Avganistan
- Kina je saopštila da povlačenje američkih i NATO snaga iz Avganistana pruža zemlji novu šansu da uzme svoju subinu u sopstvene ruke, pozivajući talibane da prekinu sve veze sa terorističkim grupama.
U izjavama danas u glavnom gradu Tadžikistana Dušanbeu, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao je da bi SAD trebalo da preispitaju svoju ulogu u Avganistanu pošto 20-ogodišnje vojno prisustvo nije uspelo da donese mir.
"Sa odlaskom SAD i NATO iz Avganistana, avganistanski narod ima novu šansu da uzme sudbinu svoje zemlje i svog naroda u svoje ruke", rekao je Vang u saopštenju objavljenom danas na vebsajtu ministarsta.
U porukama upućenim talibanama Vang je rekao da ta duboko konzervativna grupa treba "odlučno da se odvoji od terorističkih snaga i vrati u glavne političke tokove u Avganistanu sa odgovornim stavom prema zemlji i narodu".
Kina deli usku granicu sa Avganistanom i zabrinuta je za mogućnost prelivanja islamističkog ekstremizma u njenu tradicionalno muslimansku oblast Sinđang. U cilju sprečavanja toga, jača veze sa svojim susedima u centralnoj Aziji, kao što je Tadžikistan.
Španski ustavni sud: Zaključavanje tokom pandemije neustavno
- Španski ustavni sud presudio je da je prošlogodišnja naredba vlade o "zaključavanju" tokom vanrednog stanja bila protivustavna. Presuda je odgovor na tužbu krajnje desničarske stranke Voks.
Sud je u kratkom saopštenju naveo da odluka nije doneta jednoglasno, a državna televizija TVE je navela da je šest sudija glasalo za, a pet protiv.
U presudi je navedeno da su ograničenjem kretanja prekršena osnovna prava građana i činjenica da je odluka bila na snazi tokom vanrednog stanja nije dovoljna da bi se proglasila ustavnom.
Španska vlada je zbog pandemije proglasila vanredno stanje 14. marta 2020. godine, zabranivši građanima da izlaze iz svojih domova, osim zbog kupovine neophodnih namirnica.
Još uvek nije jasno da li će presuda otvoriti vrata za tužbe protiv vlade.
Benet: Novi soj korona virusa Izrael može pobediti maskama
- Premijer Izraela Naftali Benet izjavio je da je zabrinjavajući rast broja slučajeva zaraze korona virusom, što se može pobediti bez ponovnog "zaključavanja".
Ocenio je da uspeh suzbijanja visoko zaraznog "delta soja" delom zavisi od korišćenja zaštitnih maski u zatvorenom prostoru.
Mnogi u Izraelu ne poštuju obavezu korišćenja maski čak ni u bolnicama i javnom prevozu.Benet je naredio policiji da pojača kontrolu korišćenja maski i najavio visoke novčaane kazne.
"Najlakše je uraditi proglasiti 'zaključavanje', ali mi imamo drugačiji pristup: za nas je 'zakjučavanje' ljudi u njihovim domovima poslednje sredstvo", rekao je Benet novinarima.
Broj novih slučajeva zaraze u Izraelu je premašio 700, uprkos jednoj od najbržih kampanja vakcinacije u svetu. Po dve doze vakcine su primila 5,2 miliona oko upno devet miliona stanovnika.
Skoro svi novozaraženi su inficirani "delta sojem", većina ima blage simptome i relativno je malo teških oblikaa bolesti.
Rusija poslala vojne avione da gase šumske požare u Sibiru
- Rusija je angažovala vojne avione boreći se protiv šumskih požara koji su zahvatili velike delove Sibira.Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je poslalo teške transportne avione Il-76 kako bi pomogli u gašenju požara u regionu Jakutije na severoistoku Sibira. Avioni su na najveće požare bacili 364 tone vode.
Vojska je angažovala i helikoptere koji su prevezli vatrogasaca i opremu u region.
Ruska državna agencija za upravljanje šumskim požarima Avijalesukrana (Avialesookhrana), saopštila je u utorak da je više od 300 požara zahvatilo 799.500 hektara.
Navedeno je da je najgora situacija u Jakutiji, gde 144 požara gore na 578.000 hektara šume.Rusiju se bori sa šumskim požarima usled veoma visokih temperatura i nemara.
Demonstracije u Grčkoj protiv vakcinacije omladine
- Hiljade demonstranata protiv vakcine okupile su se u sredu u dva najveća grčka grada u znak protesta zbog plana vakcinacije protiv koronavirusa starijih od 15 godina.
Protesti su bili ispred Skupštine Grčke u centru Atine i u Solunu.
U Atini su demonstranti skandirali "Dalje ruke od naše dece!" i držali transparent s natpisom "Mi kažemo 'Ne!' otrovu vakcine".
Grčke vlasti smatraju da su prepuni lokali za noćnu zabavu uzrok naglog porasta broja potvrđenih slučajeva zaraze virusom.
Po novim ograničenjima, u lokale za zabavu mogu samo vakcinisani.Planirana je i obavezna vakcinacija osoblja ustanova za negu i bolnica.
Nešto više od polovine grčkog stanovništva primilo je najmanje jednu dozu vakcine. Od četvrtka, mlađima od 15 godina biće dozvoljeno da rezervišu termin vakcinacije uz pristanak roditelja.
Razgovor Erdogana i Hercoga znak mogućeg poboljšanja odnosa Turske i Izraela
- Novi predsednik Izraela Isak Hercog razgovorao je sa turskim kolegom Tajipom Redžepom Erdoganom, što se smatra signalom mogućih pobošljanja odnosa posle čitavih godina hladnih odnosa između dve bivše zemlje saveznice.
Kabinet predsednika Hercoga je saopštio da su dvojica lidera naglasila "veliki značaj odnosa Izrael-Turska za bezbednost i stabilnost istočnog Mediterana" i da saradnja ima veliki potencijal za obe zemlje.
Izrael i Turska su nekada bili bliski regionalni partneri ali su se odnosi pogoršali u poslednjoj deceniji.Vlada Turske je često kritikovala izraelsku politiku prema Palestincima.
Hercog i Erdogan su sinoć rekli da je važan "nastavak dijaloga uprkos svim razlikama u mišljenju", posebno za napredak ka rešenju po modelu dve države između Izraela i Palestinaca,navedeno je u saopštenju Hercogovog kabineta.
Hercog je prošle nedelje položio zakletvu za predsednika pošto je u junu izabran u parlamentu, Knesetu.
On je u subotu razgovarao sa kraljem Jordana Abdulahom Drugom jer su se Izrael i Jordan dogovorili da započnu pregovore o prodaji vode Hašemitskoj kraljevini.
Ministar spoljnih polosva Izraela Jair Lapid smatra daje poboljšanje odnosa sa Jordanom prioritet nove Vlade Izraela.
