Vanredno stanje u Njujorku zbog poplava izazvanih uraganom
Američka država Njujork proglasila je vanredno stanje zbog poplava izazvanih uraganom Ida."Proglašavam vanredno stanje kako bih pomogla Njujorčanima posle oluje", napisala je guvernerka Njujorka Keti Hočul na Tviteru.
Uragan je pogodio središnji deo istočne, atlantske obale SAD, izazivajući poplave i tornada.
Naučnici su upozorili na povećanje aktivnosti raznih ciklona zbog zagrevanja površine okeana i klimatskih promena, što predstavlja sve veću pretnju naseljima na obalama širom sveta.
U području ugroženom poplavama živi oko 20 miliona stanovnika.Meteorološka služba zabeležila je sinoć da je palo 8,11 centimetara kiše za sat u njujorškom Centralnom parku.
Uragan Ida je pogodio središnji deo istočne, atlantske obale SAD, izazivajući poplave i tornada.
Najmanje 65 mrtvih u sukobima u Jemenu
Najmanje 65 boraca poginulo je u novim sukobima vladinih snaga i pobunjenika u provinciji Marib na severu Jemena, izjavili su lokalni zvaničnici.
Marib je poslednje uporište moći na severu zemlje razorene ratom. Provincija je poprište nasilnih sukoba od februara, kada su pobunjenici Huti pokrenuli ofanzivu na područje bogato naftom.
"Na strani vladinih snaga bilo je 22 mrtvih i 50 ranjenih, a na strani Huta 43 mrtvih u poslednja 24 sata", rekao je neimenovani zvaničnik vlade.
Od zauzimanja glavnog grada Sane 2014. godine pobunjenici su zauzeli veliki deo severa zemlje.Poslednjih meseci vodili su akciju za zauzimanje Mariba, uprkos apelima medjunarodne zajednice na prekid vatre.
Jemen je pored rata jedna od najsiromašnijih zemalja gde 80 odsto stanovništva zavisi od medjunarodne pomoći i na ivici je gladi.
Severna Koreja predložila UN-u da njoj namenjene vakcine pokloni drugima
Vlasti Severne Koreje predložile su programu UN za distribuciju vakcine protiv korona virusa - Kovaks (Covax) da njoj namenjenih gotovo tri miliona doza kineskih vakcina pokloni onim zemljama sa ozbiljnom epidemijom i dodala da se može pohvaliti savršenom borbom protiv tog virusa.
Program UN za decu (Unicef) koji nabavlja vakcine u ime Kovaksa, saopštio je u utorak uveče da je severnokorejsko Ministarstvo zdravlja najavilo da bi 2,97 miliona doza vakcine Sinovak (Sinovac), namenjeno toj zemlji, trebalo da isporuči nekom drugom.
Ministarstvo je dodalo da će nastaviti kontakt sa Kovaks-om narednih nekoliko meseci.Kovaks je odredio i 1,9 miliona doza vakcine AstraZeneka (AstraZeneca), ali isporuka kasni.
Stručnjaci smatraju da je Severna Koreja i dalje usredsredjena na stroge karantine i granične kontrole kako bi sprečila širenje korona virusa, a čini se da su u toj zemlji vakcine sekundarni prioritet.
Vlasti Severne Koreje saopštile su da nemaju nijedan slučaj zaraze korona virusom, a u jednom izveštaju se navodi da je u toj zemlji od 19. avgusta testirana 37.291 osoba i da nijedna nije bila pozitivna na virus.
Sve veća pokrivenost Kine 5G mrežom
Kina je do sada izgradila 993.000 5G baznih stanica, pokrivajući više od 95 odsto gradskih okruga i 35 odsto sela, saopštilo je tamošnje Ministarstvo industrije i informacionih tehnologija.
Kako je prenela Kineska medijska grupa (CMG), broj korisnika 5G mobilnih telefona premašio je 392 miliona, saopštilo je Ministarstvo na Svetskoj konvenciji o 5G 2021, koja je otvorena u utorak u Pekingu.
Sastanak je okupio više 1.500 stručnjaka iz oblasti industrije, naučnika i preduzetnika iz 20 zemalja, na mreži i uživo.
Konvencija, sa temom "5G+ od svih za sve", fokusira se na zajedničku izgradnju digitalne infrastrukture, promovisanje industrijske saradnje i olakšavanje medjunarodne saradnje i saradnje u industrijskom lancu i inovacija u oblasti 5G.
Trodnevni dogadaj sadrži forume, izložbe i takmičenje u dizajnu aplikacija zasnovano na 5G. Osam od 11 foruma fokusirano je na 5G aplikacije na industrijskom internetu, smanjenje ugljen-dioksida, zdravstvo, obrazovanje, Zimske olimpijske igre 2022. i medije.
Svetska 5G konvencija je prva svetska medjunarodna konferencija u oblasti 5G. Prvo izdanje ovog dogadjaja održano je u Pekingu 2019, dodala je CMG.
Indonežanska mornarica zaplenila tanker sa skoro 5.000 tona otpadnog ulja
Indonežanska mornarica zaplenila je tanker za koji se veruje da je prevozio skoro 5.000 tona otpadnog ulja i ispratila brod do obale radi dalje istrage, rekli su lokalni zvaničnici.
Tanker "Zodiac Star", koji plovi pod zastavom Paname, lociran je juče pošto je mornarica dobila dojavu o sumnjivom tovaru.
Brod je ispraćen do pomorske baze u Batamu, na severozapadnom vrhu indonežanskog arhipelaga, nedaleko od Singapura.
Zvaničnici su rekli da je tanker, sa 18 članova posade, uhvaćen sa oko 4.600 tona otpadnog ulja, bez odgovarajućih dokumenata.
Kazna za ovakvu ilegalnu praksu je do pet godina zatvora i oko 42.000 dolara.
Tankeri koji su plovili pod zastavama Irana i Paname zaplenjeni su u januaru zbog sumnje da su ilegalno prebacivali naftu u indonežanske vode, a pušteni su nakon četvoromesečnog pritvora i platili 2 milijarde rupija (skoro 140.000 dolara) kazne za izlivanje nafte u more, prema presudi suda na ostrvu Batam.
Rusija preti kaznama Guglu i Eplu ako ne uklone aplikaciju opozicionara Navaljnog
Ruske vlasti upozorile su kompanije Epl (Apple) i Gugl (Google) da će biti kažnjeni ukoliko iz svojih onlajn prodavnica ne uklone aplikaciju koje su napravili saradnici pritvorenog opozicionara Alekseja Navaljnog.
Ruski nadzorni organ Roskomnadzor je saopštio da će, ukoliko ne bude uklonjena, taj potez mogao protumačiti kao mešanje u izbore u Rusiji.
Na aplikaciji je promovisana strategija "Pametnog glasanja" (Smart Voting strategy), projekat dizajniran da podrži opozicione kandidate.
Pristalice ruskih opozicionara, nezavisni mediji i nevladine organizacije su pod sve većim pritiskom uoči parlamentarnih izbora u Rusiji 19. septembra, a kritičari ovaj potez vide kao pokušaj da se održi dominantna većina vladajuće Jedinstvene Rusije.
Putin ocenio tragičnim prisustvo SAD u Avganistanu
Dvadeset godina rata i američkog prisustva u Avganistanu bili su "tragedija" za tu zemlju, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin posle povlačenja snaga SAD iz Avganistana.
"Američki vojnici su 20 godina bili prisutni na toj teritoriji (Avganistanu), 20 godina su pokašali da 'civilizuju' ljude koji tamo žive i da im nameću svoje norme i životne standarde", rekao je Putin i dodao da je rezultat "tragedija".
"Rezultat je tragedija, gubici za one koji su to učinili, SAD, a još više za ljude koji žive na teritoriji Avganistana", rekao je predsednik Rusija.
Putin je o budućnosti zemlje posle povlačenja Amerikanaca i njihovih saveznika, ocenio da je "nemoguće nametnuti bilo šta iz inostranstva".
Ruske vlasti zauzele su prilično pomirljiv stav prema talibanima, priznajući njihovu pobedu i pozivajući ih na "nacionalni dijalog" za formiranje predstavničke vlade.
Moskva, medjutim, i dalje smatra talibane "terorističkom" grupom, iako je Rusija godinama u dijalogu sa njima, i namerava da prizna njihovu vlast u Avganistanu samo ako daju dovoljna obećanja.
Rusija je posebno zabrinuta za bezbednost bivših sovjetskih republika u centralnoj Aziji, koja se graniči sa Avganistanom.
Moskva takodje želi da spreči regionalni priliv izbeglica, kao i novi porast trgovine opijumom i heroinom.
Papa će uskoro posetiti Grčku, Kipar i Maltu
Poglavar Rimokatoličke crkve, papa Franja izjavio je da će uskoro posetiti Grčku, Kipar i Maltu.
"Slovačka je sada na programu, zatim Kipar, Grčka i Malta", rekao je papa i ponovio svoju sklonost da favorizuje male evropske zemlje od početka svog pontifikata 2013. godine.
Papa je ranije rekao da će od 12. do 15. septembra boraviti u poseti Slovačkoj, ali će pre toga pola dana provesti u Budimpešti gde će služiti misu na zatvaranju 52. medjunarodnog kongresa euharistije.
Iako papina poseta Madjarskoj nije državna poseta, pominje se da će se sastati sa predsednikom Janošem Aderom i premijerom Viktorom Orbanom.
Papa je rekao da ne zna da li će se sastati sa njima ali je podsetio da na sastancima sa političarima ide "bez prethodne pripreme" i da ih gleda u oči.
Palestinsko ministarstvo apelovalo na oslobadjanje trudnice iz izraelskog pritvora
Palestinsko ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore osudilo je izraelsku praksu administrativnog pritvaranja Palestinaca bez sudjenja kao sredstvo ugnjetavanja koju koristi, kako je navedeno, ta okupaciona sila i označilo je užasnom.
Tokom proteklih pola veka Izrael je nezakonito držao u takozvanom administrativnom pritvoru gotovo 60.000 Palestinaca, muškarca i žena, koje je bez podizanja optužnice i sudjenja stavljao u zatvor.
Ministarstvo se posebno osvrnulo na slučaj Palestinke Anhar al Dik (Anhar Al-Deek) za koju tvrdi da je nelegalno u zatvoru već pet meseci, ocenivši da ukazuje na brutalnost i nehumanost te nelegalne prakse.
Anhar je u poslednjim mesecima trudnoće u izraelskom zatvoru i mogla bi biti primorana da rodi dete u okovima bez adekvatne zdravstvene brige, navodi se u saopštenju palestinskog ministarstva poslatom medijima.
U saopštenju se ocenjuje da je to okrutno i neprihvatljiivo, te da "okupator" istrajava u kršenju medjunarodnog prava i neotudjivih prava paletinskog naroda, uključujući njihovo pravo na slobodu, pravdu i samoopredenjenje zbog propusta medjunarodne zajednice da Izrael smatra odgovornim za nečuveno kršenje.
Taj propust je omogućio Izraelu da, izmedju ostalih zločina, kako je navedeno, uzdrma život desetina hiljada Palestinaca koji su žrtve administrativnog pritvora.
Palestina poziva sve medjunarodne aktere, uključujući Medjunarodni komitet Crvenog krsta, da izvrše pritisak na momenatlno oslobadjenje trudnice i okončanje takve prakse jednom zauvek.
Taj propust je omogućio Izraelu da izmedju ostalih zločina, kako je navedeno, uzdrma život desetine hiljada Paletinaca koji su žrtve admisntritivnog pritovra. Palestina pozva sve medjuanrodne učesnie uključujući Medjunarodni komtet Crvnog krsta da izvrši pritisak na momenatlno oslobadjenje trudnice i okončanje takve prakse jendom zauvek.
Rusija: Razmotrićemo priznavanje vlasti talibana nakon formiranja inkluzivne vlade
Rusija je s saopštila da će razmotriti priznavanje vlasti talibana u Avganistanu kada u toj zemlji bude formirana vlada u kojoj će biti i drugi politički akteri.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova rekla je da Moskva poziva na formiranje "inkluzivne koalicione vlade" u Avganistanu u kojoj će biti sve avganistanske etničke i političke snage, uključujući nacionalne manjine, prenosi TASS.
"Pitanje priznanja vlasti Avganistana (od Moskve) biće otvoreno kada taj proces bude okončan", kazala je Zaharova.
Navela je da Rusija uporno ističe potrebu da Avganistan postane "mirna, nezavisna i ekonomski stabilna zemlja".
Ona je kritikovala zapadne zemlje, navodeći da bi njihova odluka da napuste Avganistan mogla da ima negativan uticaj na blagostanje te zemlje.
"Zapadne zemlje su te koje su donele odluku o obliku njihovog prisustva u Avganistanu. One snose najveću odgovornost za sve što su Avganistan i talibani nasledili", rekla je Zaharova.
Dodala je da su talibani pokazali spremnost da razvijaju veze sa medjunarodnom zajednicom i navela da je ambasada Rusije u Kabulu nastavila da radi u uobičajenom režimu.
