Nemačka klinika Šarite nije našla otrovne supstance kod Navaljnog
- Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u Moskvi tvrdio da lekari berlinske klinike "Šarite" i njihove kolege u Rusiji nisu otkrili tragove bilo kakve supstance iz grupe bojnih otrova u uzorcima tkiva ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog.
On je podsetio da su otrov našli samo u laboratoriji Bundesvera, preneo je TASS.
Ruski lekari u Omsku gde je pozlilo Navaljnom "nisu otkrili nikakve tragove otrovnih supstanci, to su iskreno saopštili. Ali, želeo bih da vam skrenem pažnju na činjenicu da i u Klinici Šarite analizama nisu otkrivene otrovne supstance, to je učinjeno samo na klinici Bundesver", naveo je Lavrov.
On je rekao da Rusija još ne zna da li su Francuzi i Šveđani sami uzeli uzorke za testiranje Navaljnog ili su im Nemci prosledili svoje.
"Činjenica da naši partneri sve drže u tajnosti je jako uznemiravajuća", rekao je šef ruske diplomatije i istakao da Moskva želi da sazna istinu o tome šta se desilo Navaljnom i da će nastaviti da se trudi da do nje dođe.
Nemačka vlada je sredinom septembra saopštila da su specijalističke laboratorije u Francuskoj i Švedskoj potvrdile da je ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni otrovan nervnim agensom "novičok" iz sovjetskog vremena, a nemačka vojna laboratorija je potvrdila postojanje te supstance u uzorcima tkiva uzetim od Navaljnog.
Putin pozvao na neposredni prekid vatre u Nagarno-Karabahu
- Predsednik Rusije Vladimir Putin pozvao je na posredni prekid vatre u oblasti Nagorno-Karabah tokom telefonskog razgovora sa premijerom Jermenije Nikolom Pašinijanom.
"Vladimir Putin je ponovo insistirao na neophodnosti neposredne obustave borbenih operacija", saopštio je Kremlj.
U Nagorno-Karabahu devet dana traju sukobi azerbejdžanskih i jermenskih snaga bezbednosti.
Jermenija i Azerbejdžan se decenijama bore oko Nagorno-Karabaha, oblasti sa većinskim jermenskim stanovništvom koja je tokom sovjetske ere pripojena Azerbejdžanu.
Litvanija pozvala svog ambasadora u Minsku na konsultacije
- Litvanija je pozvala svog ambasadora u Belorusiji na konsultacije, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova te baltičke zemlje.
Odluka je doneta tri dana pošto je Belorusija na konsultacije pozvala svoje ambasadore u Litvaniji i Poljskoj posle sankcija Evropske unije (EU) prema beloruskim funkcionerima optuženim za izbornu prevaru i kršenje ljudskih prava.
"Litvanija je pozvala svog ambasadora u Minsku na konsultacije", navodi se u saopštenju ministarstva.
Šef litvanske diplomatije Linas Linkevicijus je izrazio želju da će biti očuvani diplomatski kontakti sa Belorusijom na nivou ambasadora.
Belorusija optužuje Litvaniju i Poljsku da podržavaju proteste protiv beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka.
Litvanija je dodatno izazvala nezadovoljstvo Lukašenka jer je pružila utočište liderki beloruske opozicije Svetlani Tihanovskaji.
Minsk je nedavno zatražio da Poljska i Litvanija smanje broj svojih diplomata u Belorusiji.
Nekoliko hiljada raseljenih Sirijaca napušta prihvatni kamp Al Hol
- Nekoliko hiljada Sirijaca, među kojima porodice džihadista Islamske države, napustiće prenaseljeni prihvatni kamp Al Hol na severoistoku Sirije, saopštile su lokalne kurdske vlasti.
Već nekoliko meseci mnoge nevladine organizacije osuđuju loše uslove i manjak zdravstvene nege u kampu gde je smešteno 64.377 ljudi, prema podacima UN-a.
Među njima ima oko 24.300 Sirijaca, nekoliko hiljada Iračana kao i drugih državljana i dece. Neki su pobegli zbog sukoba kurdskih snaga sa džihadistima, a neki su članovi porodice pripadnika Islamske države.
Početkom avgusta u tom kampu su registrovani prvi slučajevi zaraze korona virusom.
"Sirijci će napustiti kamp Al Hol i ostaće samo stranci", rekao je lokalni zvaničnik Rijad Derar i dodao da će porodicama džihadista biti omogućeno da ode, dok će Iračani sami odlučiti da li žele da odu.
Derar nije rekao kada će raseljeni moći da napuste kamp u kojem se nalaze i borci koji su zatvoreni.
Najmanje 384.000 ljudi, od kojih 116.000 civila, stradalo je u Siriji od početka konflikta u martu 2011. godine. Nekoliko miliona ljudi je napustilo svoje domove.
Vlasti Njujorka planiraju karantin u devet četvrti zbog korona virusa
- Gradske vlasti Njujorka planiraju da zatvore škole, restorane i neke trgovinske radnje u devet četvrti Bruklina i Kvinsa, gde je poslednje dve nedelje registrovan povećan broj zaraženih korona virusom.
"Predlažem zatvaranje svih škola i prodavnica sa sekundarnom robom u devet četvrti, počev od srede, 7. oktobra", izjavio je danas gradonačelnik Bil de Blazio (Bill de Blasio) i dodao da očekuje odobranje od guvernera države Njujork, Endrua Kuoma (Andrenj Cuomo).
Plan o delimičnom karantinu dolazi pošto su posle nekoliko nedelja rasprave u Njujorku ponovo otvorene neke škole po modelu naizmeničnog predavanja, odnosno smenjivanja odlaska u školu i virtuelnih časova. Ponovo su otvoreni i neki restorani, ali sa samo25 odsto kapaciteta.
Meksikanka od 103 godine oporavila se od korona virusa
- Meksikanka od 103 godine koja boluje od teške hronične plućne bolesti, oporavila se od korona virusa posle 11 dana u bolnici, saopštio je Institut za socijalno osiguranje.
Dona Marija bila je pozitivna na testu korona virusa, ali nema povišen krvni pritisak, dijabetes ili gojaznost što su otežavajući faktori u lečenju od korona virusa.
"To je doprinelo njenom uspešnom oporavku", naveo je Institut.
Ta žena je 22. septembra primljena u Opštu bolnici u Gvadalahari zbog teškoća s disanjem i visoke temperature, ali nije bilo potrebno da bude povezana na respirator.
"Sve vreme je bila veoma vesela, svesna i pričala sa lekarima. Čak nam je na kraju rekla da se mi čuvamo. Njeno stanje je veoma dobro, a simptomi su nestali", rekao je direktor bolnice David Sančes (Sanćez).
Dona Marijase vratila kući u petak. Institut je objavio fotografije aplauza lekara dok je napuštala bolnicu u invalidskim kolicima.
Krajem jula se jedan Meksikanac od 118 godina takođe oporavio od korona virusa.
U Meksiku su korona virusom do sada zaražene 757.953 osobe od kojih je 78.880 umrlo od februara kada je počela epidemija u toj zemlji.
Najveći požari u istoriji Kalifornije premašili 1,6 miliona hektara
- U smrtonosnim požarima u Kaliforniji ove godine je izgorelo sve na više od 1,6 miliona hektara - skoro trostruko više u odnosu na prethodni rekord veličine spaljenog zemljišta u jednoj godini u toj saveznoj državi SAD.
Vatrogasne vlasti Kalifornije su rekle da je tu zapanjujuću prekretnicu ta država dostigla danas, a sezona požara će trajati još oko dva meseca. Prethodna najveća izgorela površina je bilo 675.000 hektara pre dve godine.
Oko 17.000 vatrogasaca i dalje se uz pomoć aviona bori sa skoro dvadeset velikih požara širom Kalifornije.
Praktično sva šteta nastala je od sredine avgusta, kada je buknulo pet od šest najvećih požara u istoriji te države.
Udari munje izazvali su neke od niza razornih požara koji su spalili više od 8.200 kuća i drugih zgrada, i ubili 31 osobu, dok i dalje gore veliki delovi uglavnom nenaseljenog zemljišta, ali 29.000 kuća je na području koje se smatra potencijalno ugroženim.
Mnogi od najrazornijih požara izbili su u severnoj Kaliforniji, gde su brda i planine s mnogo mrtvog drveća u gustim šumama obezbedili mnogo goriva za požare koji su nastali zbog visoke temperature i jakog vetra koji raspiruje plamen.
Gusti, sivi dim od požara zagađivao je vazduh u mnogim brdskim mestima i većim gradovima na području zaliva San Franciska i šire.
Brojne studije povezuju veće požare u Americi sa klimatskim promenama usled zagađenja gasovima od sagorevanja uglja, nafte i gasa. Naučnici kažu da su klimatske promene znatno osušile Kaliforniju, što znači da su drveće i druge biljke zapaljivije.
U Nemačkoj protest protiv mera uvedenih zbog epidemije korona virusa
- Nekoliko hiljada ljudi okupilo se danas u Konstancu na granici sa Švajcarskom protiv ograničavajućih mera uvedenih zbog epidemije korona virusa, dok su u subotu organizovali ljudski lanac takođe nezadovoljni zbog tih mera.
Organizatori, koji se predstavljaju kao "slobodni mislioci" održali su skup ali su otkazali šetnju gradom koja je bila predviđena posle podne, navela je lokalna policija.
Policija je iz mera predostrožnosti danas rasporedila svoje pripadnike koji su nadgledali skup.
Mnogi demonstranti nisu nosili maske, ali su se pridržavali odstojanja od 1,5 metra. Neki su nosili plakate sa natpisom "Za našu slobodu. Protiv Istočne Nemačke Angele Merkel".
U subotu je više od 10.000 ljudi napravilo ljudski lanac oko dela nemačkog jezera Konstanc koje nalazi između Nemačke, Švajcarske i Austrije.
Na proteste u Nemačkoj dolaze građani koji se protive merama protiv korona virusa, protivnici protiv vakcine ali i simpatizeri ekstremne desnice.
Zbog visoke plime Venecija prvi put podigla mehaničke barijere
- Zbog najaveplime od 130 santimetara, vlasti Venecije su radi zaštite tog grada od poplava danas prvi put podigle nove mehaničke barijerekoje inače leže na morskom dnu na ulazima u lagunu.Veneciju sve češće pogađaju sve veće poplave zbog navale mora, a poplava novembra prošle godine je bila najveća za više od pola veka.
Postavljeno je 78 mehaničkih barijera, ali sistem još nije završen. Predviđeno je da sistem podigne barijere s dna i spreči prodor mora u lagunu kada god se prognozira plima od 110 santimetara.
Predviđa se da će plima danas dostići 130 santimetara što bi, bez podizanja barijera, poplavilo oko polovine grada.
To će biti i prvi praktičan test tog sistema.
Zbog današnje prognoze plime, lučke vlasti suzabranile saobraćaj kroz tri pristupna kanala ka moru na kojima su postavljene barijere.
Izgradnja sistema pokretnih podvodnih barijera, nazvanog "Mojsije", protekla je uz optužbe za korupciju, ut prekoračenje troškova i kašnjenje.
Projektovan na 1,8 milijardi evra, trebalo je da bude završen do 2011. godine, a do sada je koštao 5,5 milijardi evra i kasniće više od decenije za planom.
