Izbeglička kriza na granici Poljske i Belorusije pokazuje da je prošla čitava era otkako je Angela Merkel 2015. odlučila da otvori granice, danas čak i predsednik Evropskog saveta zagovara zidove na granicama, piše Dojče vele u članku pod naslovom "Tvrđava Evropa ojačava zidove, možda i bukvalno".O izbegličkoj politici se poslednji put u EU raspravljalo na jesenjem samitu u oktobru navodi Dojče vele i dodaje da su se opet šefovi država i vlada rastali bez dogovora.
Staroj tački sporenja – kako pravedno raspodeliti izbeglice koje pristižu u južne članice poput Grčke i Italije – dodata je i nova: da li sagraditi zidove i ograde?
To bi bio dovršetak izgradnje tvrđave Evrope, za koju se tvrdi da živi neke drukčije vrednosti, navodi Dojče vele i dodaje da izgleda kao da politički duh vremena već odavno ide u pravcu izolacije.
U oktobru je 12 zemalja dalo predlog da se evropskim novcima grade granični zidovi i žice, među njima sve države iz Višegradske grupe i baltičke zemlje, zatim Bugarska, Austrija, Danska, Grčka i Kipar. Podršku je, ali bez potpisa, izrazila i Slovenija.
Kako je rekao novi austrijski kancelar Aleksander Šalenberg, protekli meseci su pokazali da "migracioni pritisak" ne popušta.
Prema navodima granične agencije Fronteks, 2021. je na tlo EU kročilo 135.000 izbeglica, što je dvostruko više nego cele prošle godine, obeležene pandemijom i zatvaranjem granica. No ta brojka je daleko od vrhunca talasa 2015. kada je preko milion ljudi ušlo u EU.
Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zato se nedavno usprotivila predlogu o finansiranju žičanih ograda i zidova navodeći da u Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu dugo postoji takav stav.
Ali sada, tokom puta u Varšavu gde je Poljskoj obećao solidarnost EU zbog dešavanja na granici sa Belorusijom, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel bez oklevanja je rekao suprotno.
"Vodi se debata o tome da li fizičke barijere treba da finansira EU", počeo je on, "tu bi valjalo pokazati sposobnost EU da dokaže solidarnost članicama koje su na prvoj liniji i štite svoje državne granice koje su istovremeno spoljne granice EU."
Tokom debate u Evropskom parlamentu je holandski konzervativni poslanik Jeroen Leners branio zatvaranje Evrope. "Vidite da mnogi koji sada žele u Evropu nisu izbeglice i da oni kojima ne treba međunarodna zaštita zloupotrebljavaju postupak azila nauštrb ljudi koji su stvarno u nevolji", rekao je Leners. "Vidite kriminalne bande koje su pretvorile migraciju u posao težak milijarde, i diktatore koji koriste migraciju za hibridni rat protiv EU.
Ali, poslednje godine su pokazale da se raspoloženje promenilo i u zemljama poput Danske, koja je dugo važila za liberalno pribežište u okviru EU. Uprkos protestu međunarodnih organizacija, vlada u Kopenhagenu želi da vraća sirijske izbeglice u domovinu, uz obrazloženje da su delovi zemlje, poput glavnog grada Damaska, sada sigurni.
