Evropska unija je od 2014. godine Ukrajini dala 17 milijardi evra finansijske i ekonomske pomoći i sada mora biti uključena u pregovore SAD i Rusije o rešavanju ukrajinske krize jer je to i evropska kriza, izjavio je šef evropske diplomatije Žozep Borel.
Po završetku posete Ukrajini, Borel je rekao i da "ovo nije doba Jalte", aludirajući na sporazum o posleratnom uređenju sveta koji su 1945. u tom primorskom gradu postigli lideri SAD, ŠSR i Velike Britanije.
Španski list Pais navodi da je Borel, pominjući sporazum na Jalti, predočio da "podela na uticajne sfere u Evropi nikako ne može da bude prihvaćena, jer je bezbednost Ukrajine bezbednost Evrope".
Borel, koji je sa šefom ukrajinske diplomatije Dmitrom Kulebom prvi put obišao područje sukoba ukrajinske vojske i proruskih pobunjenika u Donbasu, naveo je da EU sa Ukrajinom ima i "najcelovitiji sporazum o pridruživanju u poređenju sa svim ostalim trećim zemljama".
Uoči posete Ukrajini, Borel je razgovarao sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom koji je za 12. januar zakazao sastanak ambasadora zemalja članica alijanse i zvaničnika Rusije u Briselu.
Borel je izneo stav Unije da pregovori o raspletu ukrajinske krize moraju da budu vođeni i u okviru Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), što je prema oceni evropskih medija bila poruka i Vašingtonu i Moskvi.
Rusija je nagomilala moćne vojne snage u oblastima blizu granice s Ukrajinom, što su zapadni zvaničnici ocenili kao pretnju napadom na tu zemlju. To je nedavno ponovio i šef Odbora Kongresa SAD za obaveštajna pitanja Adam Šif.
Moskva je demantovala te tvrdnje i ponovila da traži pregovore o zaključivanju sporazuma kojim će biti zajamčeno da Zapad i NATO neće više slati oružje Ukrajini i da neće biti širenja alijanse na zemlje u okruženju Rusije, pre svega na Ukrajinu i Gruziju.
