Razočarenje je počelo da zahvata institucije Evropske unije, dve godine posle pobede Džozefa Bajdena (Jospeh Biden) na izborima za predsednika SAD, koja je je trebalo da resetuje transatlantske odnose, pomućene za vreme dok je američki predsednik bio Donald Tramp, i evropski lideri sada otvoreno govore o sukobima, a ne samo o prijateljstvu sa svojim prekookeanskim saveznikom.
Prema njihovim rečima, konflikt sa Vašingtonom je poslednja stvar koja im je sada potrebna, s obzirom da im rat u Ukrajini bukti na samom pragu, i da postoji zajednička rešenost SAD i EU da se invazija Rusije zaustavi. Ali novac je pretnja tom zajedništvu.
"Već imamo rat u Evropi. Poslednja stvar koja nam je potrebna je trgovinski rat", rekla je potpredsednica Evropske komisije Margret Vestager (Margrethe Vestager) poslanicima Evropskog parlamenta.
U parlamentu se vodila debata o američkoj politici za koju mnogi u 27-članoj uniji smatraju da svog dugogodišnjeg i pouzdanog evropskog saveznika isključuje iz lukrativnog američkog tržišta.
Predmet sporenja je američki zakon o suzbijanju inflacije, plan vredan 369 milijardi dolara koji kroz subvencije favoriziuje kimatsku tehnologiju američke proizvodnje a - prema podacima Evropske unije - diskriminiše evropske firme.
Transatlantski partneri dugo su se ponosili slobodnom trgovinom koja je neopterećena preteranim subvencijama i protekcionizmom, pa se američki zakon o suzbijanju inflacije u Briselu sada sagledava kao izneveravanje duha poštene i fer konkurencije.
"Elementi ovog zakona nose sa sobom rizik od narušavanja ravnoteže (tržišnog) igrališta i diskriminacije na štetu evropskih kompanija", navela je u svom pismu evropskim liderima predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) uoči njihovog završnog godišnjeg samita.
