Danska Agencija za energetiku je odobrila zajednički nemačko-ruski projekat za izgradnju gasovoda "Severni tok 2" koji će ruski gas prenositi direktno u Nemačku po dnu Baltičkog mora.
Ta danska odluka je udarac za administraciju američkog predsednika Donalda Trampa koja se tome snažno protivila, i pobeda za Rusiju i Nemačku koji taj projekat podržavaju, ocenio je AP.
Plan za baltički gasovod od 1.200 kilometara za gas iz Rusije, kritikovale su SAD i neke evropske zemlje koje tvrde da će se time povećati evropska zavisnost od Rusije kao snabdevača.
Danska agencija odobrila je da se gasovod gradi na kontinentalnom danskom platouu jugoistočno od Bornholma u Baltičkom moru, navodi se u saopštenju.
Gasovod "Severni tok 2" već je 80 odsto izgrađen, sa investicijom od desetak milijardi evra, polovinu od koje finansira Gasprom. Drugu polovinu pokriva pet evropskih energetskih i hemijskih kompanija uključujući Shell, BASF i ENGIE.
Tim gasovodom će se udvostručiti isporuka ruskog gasa Nemačkoj.
Vašington koji hoće da prodaje svoj tečni prirodni gas Evropi je pretio sankcijama za kompanije uključene u ovaj podvodni gasovod.
Kopenhagen odobrava izgradnju tranzitnog gasovoda uz poštovanje resursa i životne okoline, navela je danska Agencija za energetiku u saopštenju. Nekoliko ruta je bilo predloženo i odbijeno, a jugoistočna ruta koja je konačno prihvaćena predstavlja najmanje rizika po pitanju životne sredine i bezbednosti, navela je Agencija.
Upitan da li ostaju neke političke prepreke za projekat posle danske odluke portparol nemačke vlade Stefan Zibert rekao je: "Uvek smo govorili da postoji politička dimenzija za Severni tok dva, i uvek smo govorili da tranzit gasa preko Ukrajine mora da ima budućnost".
Zibert je rekao da je nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarala o tom pitanju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom pre dva dana dodajući da Nemačka nastavlja da podržava trostrane pregovore između Rusije, Ukrajine i Evropske komsije o tranzitu ruskog gasa preko Ukrajine.
Gasovod "Severni tok 2" počinje u Rusiji i prolazi kroz pomorske oblasti Finske, Švedske, Danske i Nemačke gde izlazi na kopno. Kapacitet će biti 55 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje.
