- Deklaracijom iz 1916. SAD su priznale danski suverenitet nad Grenlandom
- Prema malo poznatom sporazumu koji su 1951. potpisale SAD i Danska, Vašington već ima širok vojni pristup na Grenlandu
Poslednje pretnje američkog predsednika Donalda Trampa o mogućnoj aneksiji Grenlanda - najvećeg ostrva na svetu koje je član NATO saveza i Evropske unije - izazvale su talas osuda u Evropi i šire, uključujući posebno oštre poruke iz Danske.
Grenland se nalazi uz severoistočnu obalu Kanade, a više od dve trećine njegove teritorije leži unutar Arktičkog kruga. To ga čini ključnim za odbranu Severne Amerike još od Drugog svetskog rata, kada su SAD okupirale ostrvo da ne padne u ruke nacističkoj Nemačkoj i da zaštite važne severnoatlantske brodske rute.
- Potreban nam je Grenland zbog nacionalne bezbednosne situacije. Trenutno su tamo svuda ruski i kineski brodovi - rekao je nedavno Tramp.
Samoupravna danska teritorija
Ali, Grenland je samoupravna teritorija Danske, dugogodišnjeg NATO saveznika koji se suprotstavlja Trampovim pretenzijama i koji je potvrdio je da će oružane snage pružiti oružani otpor američkim trupama ukoliko bi one izvršile invaziju na ostrvo Grenland kao što su nedavno na Venecuelu, čime se prvi put otvoreno ukazalo na mogućnost direktnog vojnog sukoba između dvoje NATO saveznika. Bela kuća je u saopštenju u utorak navela da "razmatra niz opcija" za pripajanje Grenlanda, od kojih su sve jednostrane, uključujući kupovinu ostrva, pa čak i vojnu intervenciju.
Međutim, postoji jedan detalj na koji je Bela kuća zaboravila – američku deklaraciju iz 1916. kojom su SAD priznale danski suverenitet nad Grenlandom.
Američko priznanje danskog suvereniteta
Američka vlada je 4. avgusta 1916. objavila u deklaraciji danskoj vladi da neće imati primedbe ukoliko Danska proširi svoje interese na Grenland tako da obuhvate čitavo ostrvo, piše Nordics.info. To je možda bilo iznenađujuće, s obzirom na Monroovu doktrinu iz 1832. kojoj je cilj bio ograničenje evropskog kolonijalizma.
Ta doktrina je proizašla iz saopštenja predsednika SAD Džejmsa Monroa 1823. u kojoj se, između ostalog, navodi da se svaki evropski napredak ili intervencija na području zapadne hemisfere - uključujući Grenland - neće tolerisati, te da će se smatrati neprijateljskim činom prema SAD.
Bilo kako bilo, deklaracija je utrla put priznanju danskog suvereniteta nad Grenlandom od strane drugih država.
Deklaracija je bila uključena kao aneks ugovora koji se odnosio na prodaju Danske Zapadne Indije SAD, a oba dokumenta potpisana su 4. avgusta 1916. Američki ministar spoljnih poslova Robert Lensing potpisao je deklaraciju u ime SAD.
Hrvatski političar Tonči Tadić je na “Fejsbuku” objasnio da je američko priznanje bilo povezano sa tzv. “zamenom teritorija” Danske Zapadne Indije – čija su ostrva Sent Tomas, Sent Džon i Sent Kroj prodata SAD 1917. za 25 miliona dolara (danas oko 613 miliona).
“Od tada se zovu Američka Devičanska ostrva”, naveo je Tadić u postu".
Zašto je važna ova deklaracija
Danska je od 1721. bila prisutna uglavnom na zapadnoj obali Grenlanda, ali je od 1880‑ih sve veći broj njenih ekspedicija počeo da pristiže do dotad neprohodnih oblasti severnog i istočnog Grenlanda. Od tada je Danska pokušavala da potpuno kolonizuje Grenland.
Deklaracija je, kako ističe Nordics.info, bila ekstremno važna iz dva razloga:
Prvo, Amerikanci su njome pravno priznali danski suverenitet nad celim Grenlandom
Drugo, utrla je put drugim državama da prihvate danske pretenzije. Štaviše, jedina koja se otvoreno usprotivila bila je Norveška, koja je u to vreme želela da proširi svoje aktivnosti u Arktiku da unapredi svoju ribarsku industriju
Danska Zapadna Indija je od 31. marta 1917. postala Američka Devičanska Ostrva, dok je Danska 21. maja 1921. formalno proglasila da je čitav Grenland pod njenom vlašću.
Sporazum koji Trampu daje "odrešene ruke"
Danas je uprava Danske nad najvećim svetskim ostrvom dovedena u pitanje, nakon Trampovih izjava o Grenlandu. “Aksios” piše da je danska vlada u “kriznom modu” poslednjih dana i nedelja, a ulje na vatru dolio je u ponedeljak i Trampov pomoćnik Stiven Miler, kad je CNN-u rekao da je američka politika bila i ostaće preuzimanje pune kontrole nad Grenlandom i da “niko neće ratovati sa SAD oko budućnosti Grenlanda”.
Ali, dok Bela kuća “razmatra opcije” za pripajanje Grenlanda, od kupovine do vojne intervencije, postavlja se pitanja da li SAD uopšte moraju da urade bilo šta da postignu Trampove ciljeve.
Kako piše “Njujork tajms”, prema malo poznatom sporazumu koji su 1951. potpisale SAD i Danska, Vašington već ima širok vojni pristup na Grenlandu. Trenutno SAD imaju jednu bazu u veoma udaljenom delu ostrva, međutim, sporazum im omogućava da “grade, postavljaju, održavaju i koriste” vojne baze širom Grenlanda, da “smeste osoblje” i da “kontrolišu sletanja, poletanja, sidrišta, privezišta, kretanje i rad brodova, aviona i plovila”.
- SAD imaju toliko odrešene ruke na Grenlandu da mogu da rade gotovo šta god požele. A teško mi je da zamislim da SAD ne bi mogle da dobiju skoro sve što požele – ako bi to samo lepo zatražile – rekao je “Njujork tajmsu” Mikel Runge Olesen, istraživač Danskog instituta za međunarodne studije.
Prema izvorima “Volstrit žurnala”, američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da pretnje administracije u vezi Grenlanda ne signaliziraju neposrednu invaziju i da je cilj kupiti ostrvo od Danske. Rubio je navodno rekao da Bela kuća koristi retoriku da pritisne Dansku na pregovore. U utorak su danski i grenlandski ministri spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen i Vivijan Mocfeld zvanično zatražili sastanak sa Rubijom da diskutuju o krizi.
Ali, kupovina Grenlanda je potpuno druga stvar, jer ostrvo ne želi da ga bilo ko kupi– a posebno ne SAD – dok Danska, kako je rekao Olesen, ni nema ovlašćenje da ga proda.
- Nemoguće je – rekao je on.
Milijana Milikšić
