Vatrogasci, lokalni stanovnici i ekološke organizacije optužuju izraelsku vojsku da poslednjih nedelja namerno izaziva požare na jugu Libana, koristeći signalne rakete, dronove i zapaljivu municiju. Velike površine šuma, maslinjaka i poljoprivrednog zemljišta već su izgorele, a libanski spasioci tvrde da se požari nastavljaju i nakon prekida vatre koji je 17. juna uglavnom zaustavio sukobe Izraela i Hezbolaha.
Prema pisanju Gardijana, izraelska vojska je u utorak bacila signalne rakete na šumovito područje u okolini grada Khiama na jugu Libana, nakon čega je izbio požar. Kada su vatrogasci pokušali da ugase vatru, u njihovoj blizini je izveden napad dronom, zbog čega su morali da se povuku, rekao je Husein Fakih, šef civilne zaštite u regionu Nabatije.
„Većina naših intervencija sada je povezana sa požarima. Ogromne površine šuma su izgorele. Nemam precizne podatke, ali je u područjima blizu linije fronta požarima zahvaćeno oko 30 do 40 odsto zemljišta“, rekao je Fakih.
Snimci i svedočenja pripadnika službi za vanredne situacije, navodi Gardijan, ukazuju da su požari širom juga Libana izbijali nakon dejstava izraelske vojske, posebno u maslinjacima i na poljoprivrednim površinama.
Gardijan je od izraelske vojske zatražio komentar o svakom od navedenih incidenata, ali odgovor nije dobio.
„Zapaljive bombe padaju svakog dana“
Fakih tvrdi da su takvi incidenti počeli neposredno nakon prekida vatre.
„Počeli su to da rade odmah nakon prekida vatre i od tada svakog dana imamo zapaljive bombe“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, koriste se različite metode.
„Mali dronovi dolaze i izbacuju zapaljive materijale, granate sa belim fosforom ispaljuju se prema šumama, a pored toga bacaju i signalne rakete tokom dana kako bi se vegetacija zapalila“, tvrdi Fakih.
Vatrogasci i stanovnici drugih delova juga Libana opisali su slične slučajeve u kojima su požari izbijali nakon dejstva izraelske municije ili dronova po suvoj vegetaciji i šumama.
U petak su veliki požari izbili na dva gusto pošumljena područja – kod Kfaršube, blizu granice sa Izraelom, kao i između Džezina i zapadne doline Beka.
Samir Hardan, šef lokalne stanice civilne zaštite, rekao je da je požar kod Kfaršube počeo u petak posle podne, nakon što je dron izbacio municiju u šumovitom području. Vatrogasci su se sa vatrom borili tokom noći i uspeli da je ugase u subotu, ali je, prema njegovim tvrdnjama, već u nedelju drugi dron izazvao novi požar.
Problem za vatrogasce predstavlja i pristup područjima zahvaćenim vatrom. Njihovo kretanje mora da bude koordinisano sa libanskom vojskom, koja zahteve prosleđuje grupi za sprečavanje sukoba u kojoj učestvuje i izraelska vojska. Prema navodima iz Libana, vatrogascima je bilo dozvoljeno da intervenišu samo na dve lokacije, dok nisu mogli da priđu drugim područjima na kojima su požari besneli.
Ekolozi govore o „ekocidu“
Libanske ekološke organizacije tvrde da aktuelni požari nisu izolovani incidenti, već deo dugotrajnijeg obrasca uništavanja prirodne sredine juga zemlje.
Posebno su ugrožene stare šume u kojima dominiraju pinije i hrastovi. Osim što predstavljaju važan deo lokalnog ekosistema, ovo područje služi i kao značajan koridor i odmorište za ptice selice.
Hišam Junes, osnivač libanske organizacije za zaštitu prirode Green Southerners, izraelske akcije nazvao je „ekocidom“, tvrdeći da kombinacija municije, požara i hemikalija postepeno uništava sposobnost ekosistema da se oporavi.
„Ne radi se o jednom požaru ili jednom napadu, već o obrascu uništavanja koji postepeno urušava sposobnost ekosistema da funkcioniše, obnavlja se i održava život“, rekao je Junes.
On upozorava da posledice nisu ograničene samo na biljke i životinje.
„Kada takvi lančani efekti istovremeno uništavaju izvore prihoda i sposobnost ljudi da se vrate na svoju zemlju i ostanu na njoj, uništavanje životne sredine postaje neodvojivo od šire transformacije same teritorije“, rekao je.
Sukobi traju od oktobra 2023.
Sukobi Izraela i Hezbolaha počeli su 8. oktobra 2023. godine, kada je libanska grupa počela da ispaljuje rakete prema Izraelu u znak podrške napadu predvođenom Hamasom dan ranije.
Od tada su šume juga Libana više puta bile pogođene izraelskim napadima. Izraelska vojska ranije je tvrdila da Hezbolah koristi šumovita područja kao zaklon za svoje borce i tunele.
Ekolozi i organizacije za ljudska prava, međutim, upozoravaju da požari i masovno uništavanje prirodne sredine ostavljaju dugoročne posledice i po civilno stanovništvo.
Tokom leta 2024. izraelski vojnici koristili su čak i trebušete – srednjovekovne katapulte – kojima su preko graničnog zida sa Libanom prebacivali zapaljeni materijal. Libanska vojska je takođe objavila fotografije dronova za koje je tvrdila da su nosili creva namenjena polivanju šuma zapaljivim materijama.
Nova zabrinutost pojavila se u februaru ove godine, kada su zdravstveni i ekološki stručnjaci upozorili na navode da su izraelski avioni izbacivali herbicide povezivane sa povećanim rizikom od raka na poljoprivredno zemljište juga Libana.
„Brišu našu istoriju, kulturu i uspomene“
Posledice požara za stanovnike nisu samo ekološke i ekonomske. Za mnoge porodice nestaju maslinjaci i voćnjaci koji su decenijama predstavljali deo porodične istorije.
Raseljeni stanovnici pograničnog sela Jarun 1. avgusta zatekli su svoje maslinjake, voćnjake i kuće zahvaćene vatrom, za koju tvrde da su je izazvale izraelske snage koje se nalaze na tom području. Fotografije požara slali su i stanovnici obližnjih hrišćanskih mesta Rmeiš i Ain Ebel.
Gradonačelnik Jaruna Hafez Gašam rekao je da je selo prethodno već gotovo potpuno sravnjeno.
„Već su buldožerima uništili celo selo. Onda su zapalili drveće. Ono što je ostalo na tom području bili su maslinjaci – veliki zasadi sa veoma starim stablima maslina. Počeli su tamo, a onda se vatra proširila duž periferije sela“, rekao je Gašam.
Prema njegovim rečima, od oko 900 kuća u Jarunu samo dvadesetak nije srušeno. Raseljeni stanovnici čak su zajednički prikupljali novac kako bi kupovali skupe satelitske snimke i iz daljine pratili šta se događa sa njihovim selom.
Posebno bolan gubitak predstavljaju višegeneracijski maslinjaci.
„Mnoga od tih stabala, zapravo većina njih, nasleđena su od naših baka, deka i roditelja. Imaju ogromnu sentimentalnu vrednost. Drveće je istovremeno predstavljalo važan izvor prihoda za stanovnike sela“, rekao je Gašam.
On smatra da uništavanje sela i vegetacije ima mnogo širi cilj.
„Pokušavaju da ovu zemlju učine nemogućom za život. Brišu čitavu našu istoriju, čitavu našu kulturu, sve naše uspomene. Možda je ideja da posle nekog vremena izgleda kao da ovde nikada niko nije ni živeo“, zaključio je Gašam.