Evropska komisija je u Strazburu ponovila da institucije i vlade Evropske unije smatraju da se kriza u Kataloniji mora rešiti u skladu sa ustavom Španije i dijalogom.
Diplomatski izvori u Briselu su ocenili da je portparol Komisije Margaritis Šinas juče "u prvi mah možda unekoliko previše uopšteno", a potom jasnije obrazložio da se slučajevi Katalonije i Kosova ne mogu porediti jer je Španija članica EU, a Srbija nije.
Šinas je to rekao na pitanje novinara kakvu razliku prave Evropska komisija i EU između Kosova, čiju su jednostrano proglašenu nezavisnost priznale većina članica EU, dok Španija i još neke nisu.
Francuski list Mond danas navodi tvrdnju nekih pravnih stručnjaka u Komisiji da je, kad je u pitanju jednostrano proglašena nezavisnost Kosova,
"Međunarodni sud pravde, pravosudno telo UN, naveo da nijedan međunarodni propis ne sprečava otcepljenje".
Mišljenje suda UN je bilo da se sam čin proglašenja nezavisnosti u skupštini u Prištini ne kosi s međunarodnim pravom, ali su sudije tog Suda naglasile i da "ne ulaze u međunarodne pravne posledice" tog čina.
Neki pravnici u Evropskoj komisiji su, dodaje Mond, na stanovištu da kad je neka skupština izabrana demokratski, onda su njene odluke po samoj suštini legitimne.
Pariski list navodi i to da je sudija belgijskog ustavnog sudije Hendrik Vuje, koji se inače zalaže za nezavisnost belgijske pokrajine Flandrije, predočio da je kanadski vrhovni sud, povodom referenduma u Kvebeku, zaključio da kad neka pokrajina želi da se otcepi, "federalna lojalnost zahteva da ostale oblasti te zemlje prihvate da se o tome pregovara".
Katalonska kriza je postakla razmišljanja o spornim slučajevima otcepljenja, poput Kosova, u mnogim svetskim medijima pa tako i Njujork tajms piše da su "bitke za nezavisnost i narastanje nacionalizma stalni uzroci sukoba na različitim mestima, od Čečenije, Kosova, Baskije, Darfura pa do Kurdistana".
Novinar francuskog lista Liberasion Žan Katrmer je postavio pitanje portparolu u Briselu kakvu razliku pravi Evropska komisija između Kosova, čiju su nezavisnost priznale većina članica Evropske unije, izuzev Španije i još nekolicine, i eventualne nezavisnosti Katalonije, dakle kakva se razlika pravi između zemalja unutar i onih izvan Evropske unije.
Portparol Evropske komisije samo je kratko uzvratio da je "Španija članica EU, a Srbija je izvan".
Novinar Liberasiona je dodatno zatražio objašnjenje od Šinasa, rekavši da "ti, dakle Evropska komisija, kažeš da se različito postupa prema zemljama u, i onima koje nisu u EU, pa se otud bez ikakvih problema može kršiti ustavni poredak zemlje koja je izvan Evropske unije, u ovom slučaju Srbije".
Predstavnik za štampu Evropske komisije je odgovorio da "kada je priznanje Kosova u pitanju, to je bio vrlo specifičan kontekst".
"To je stav usvojen na temelju od raznih deklaracija i UN i međunarodne zajednice, bio je to veoma specifičan kontekst, sa specifičnim razlozima", samo je kratko dodao Šinas.
Mond, međutim, takođe prenosi mišljenja nekih pravnih stručnjaka u Evropskoj komisiji koji podvlače da "jednostrano proglašenje nezavisnosti na osnovu tako haotične narodne konsultacije, kao u nedelju (u Kataloniji), ostavlja malo izgleda za međunarodno priznanje novog režima".
List navodi da oni dodaju da se "teško može zamisliti da je u katalonskom slučaju došlo do teških kršenja ljudskih prava, rasne segregacije, tlačenja kolonijalnog tipa", što bi moglo opravdati priznavanje novog režima.
