Bez obzira na to kakva će koalicija biti formirana nakon izbora u Nemačkoj, to će biti krhka struktura i loši su izgledi da će kancelarka Angela Merkel dobiti jakog i medjunarodno uticajnog naslednika, ocenjuje Dojče vele (Deitsche Welle - DW).
U autorskom tekstu urednik Feliks Štajner piše da je slika kontradiktorna - s jedne strane dosadna izborna kampanja, bez uzbudljivih debata i bez stvarne polarizacije političkih tabora, a sa druge, bar kako sada stvari stoje, neizvestan i uzbudljiv ishod izbora kao retko kada.
Navodeći da "niko ne može da predvidi ko će naslediti Angelu Merkel, niti koje će stranke formirati novu vladu" autor ocenjuje da izbornatrka sve više "podseća na prošlogodišnje američke predsedničke izbore, kada veliki deo glasača u suštini nije bio ni za jednog kandidata".
Demohrišćani (CDU/CSU) sa Arminom Lašetom i Zeleni sa Analenom Berbok već nedeljama su u anketama u konstantnom padu. Ispostavilo se da je Olaf Šolc, za koga se dugo mislilo da nema šanse, pravo iznenadjenje ovog leta. On je sa svojim Socijaldemokratama (SPD) prestigao Demohrišćane, što se nije dogodilo već 15 godina.
Ali, s obzirom na to da čak i te tri trenutno najjače stranke imaju po oko 20 odsto podrške, čini se da to neće biti dovoljno za bilo kakvu koaliciju koju bi, kao u poslednjih 25 godina, sačinjavale samo dve stranke.
Tradicionalna, takozvana "Velika koalicija" CDU i SPD, odavno nije tako velika. Dakle - biće komplikovano. Trenutno su moguće četiri koalicije sastavljene od tri stranke, ali nijedna od njih ne bi bila formirana iz prevelike ljubavi.
Podsećanjem na to kako su pre četiri godine nakon izbora izgledali pregovori o formiranju koalicije, može se naslutiti kako će to biti i nakon ovih: Demohrišćani, Zeleni i Liberali (FDP) tada su nedeljama pregovarali i na kraju nisu uspeli da se dogovore. Mogli bi da budu u pravu oni koji su se prošle godine kladili da će se Angela Merkel za Novu godinu i po 17. put obratiti naciji – ne zato što će odustati od povlačenja iz politike, već zato što njen naslednik do tada još neće biti izabran.
Nemci bi mirno mogli da prihvate da zemlja nekoliko meseci funkcioniše bez prave vlade: zaposleni u policiji i sudstvu, državne službe, škole i univerziteti i dalje bi radili svoj posao penzionerima i drugim korisnicima novac bi se isplaćivao. Situacija ne može ni da se uporedi s prošlogodišnjim fijaskom u SAD. Nesumnjivo je da bi najviše patila EU, u kojoj je svaki napredak bez Nemačke neizvestan.
Ono što je medjutim mnogo važnije, jeste činjenica da će, bez obzira na to s kojom koalicijom i kojim kancelarom Nemačka izadje iz ovog mučnog procesa - to biti krhka struktura. A šefica ili šef vlade imaće posla pre svega kod kuće, kako bi je održali na okupu. Putini, Erdogani, Si Djinpingovi i Bajdeni ovoga sveta to će osetiti. I Nemačkoj će to pokazati. Loši su izgledi da će Angela Merkel dobiti jakog i medjunarodno uticajnog naslednika, zaključuje se u tekstu.
