Najvažniji događaji u svetu 2020. godine

Toronto, 
29. Decembar 2020.
Novine Toronto, broj 
1647

Emitujemo listu deset najvažnijih događaja u svetu u 2020. godini, po izboru Novinske agencije Beta:

GODINA KORONE - Pandemija korona virusa proglašena je 11. marta, nakon čega su širom planete preduzete dotad neviđene mere karantina, policijskog časa, zatvaranja granica. Do kraja decembra u svetu je od korone umrlo više od 1,7 miliona ljudi, više od 80 miliona je zaraženo, a oko 57 miliona izlečeno. Najteže su pogođene SAD, Indija, Brazil, Rusija, Meksiko, Italija.

Brzinom zaraze, svetom se širila i lavina teorija zavere, podstičući nepoverenje, nepoštovanje epidemioloških mera, antivakserske kampanje, proteste, desničare i ekstreme svake vrste. Pandemija je pokrenula i trku za razvoj i proizvodnju, ali i nabavku vakcina dok se na njima još radilo u desetinama laboratorija širom sveta, produbljujući jaz između velikih i malih, bogatih i siromašnih. Do kraja godine u upotrebi je bilo više vakcina protiv korona virusa, a masovna vakcinacija počela je u Rusiji, Velikoj Britaniji, SAD, zemljama EU, Kini, i to pre završenih kliničkih ispitivanja. Počet ak vakcinacije označen je kao "svetlo na kraju tunela" u borbi protiv pandemije, ali je suočio svet s novim izazovima, od pitanja pravedne raspodele vakcina do toga kako privoleti ljude da se što masovnije vakcinišu.

PORAZ DONALDA TRAMPA - Predsednik SAD, republikanac Donald Tramp izgubio je od demokrate Džozefa Bajdena na izborima 3. novembra. Ključna tema po mnogo čemu jedinstvenih izbora bila je pandemija korona virusa koja je u SAD do kraja kampanje odnela više od 230.000 života. Tramp, protivnik zatvaranja ekonomije, uporno je umanjivao značaj pandemije, dok ga je Bajden optuživao za katastrofalno upravljanje krizom i obećavao oštre mere. Značaj su imala i rasna i bezbednosna pitanja, posle višemesečnih antirasističkih protesta, često praćenih nasiljem.

Protestni talas pokreta "Crni životi su važni" proširio se Amerikom, a potom i planetom, nakon što je u maju beli policajac ubio Afroamerikanca Džordža Flojda prilikom privođenja. Na izbore je izašlo rekordnih 155 miliona Amerikanaca, od kojih je dve trećine glasalo unapred ili putem pošte, te pobednik, kao retko kada, nije bio poznat u izbornoj noći. Osvajanjem 306 elektora, naspram 232 Trampova, 77-godišnj i Bajden je postao najstariji izabrani predsednik u američkoj istoriji. Tramp, koji je dobio sedam miliona glasova manje, od izborne noći osporava rezultate, tvrdeći da je pokraden, iako su sudovi odbacili više od 50 njegovih tužbi. Pobedu Bajdena pozdravile su vodeće države EU, nakon zahlađenja odnosa u vreme Trampa koji se odrekao brojnih dugogodišnjih politika SAD, držeći se izolacionističke spoljnopolitičke agende "Prvo Amerika".

BREGZIT - Evropska unija i Velika Britanija postigle su, nakon višemesečnih iscrpljujućih pregovora, sporazum o trgovinskim odnosima posle 1. januara 2021. Dogovor je postignut u poslednji čas, svega nedelju dana pre potpunog predviđenog roka, čime je izbegnut tvrd i haotičan razlaz.

Obe strane su izrazile zadovoljstvo postignutim trgovinskim sporazumom, prema kojem će se njihova trgovinska razmena od 900 milijardi dolara godišnje odvijati bez carina i kvota. Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da je sporazum pravedan, uravnotežen i ispravan i da se njime postavljaju temelji za novi početak sa dugoročnim prijateljima, a britanski premijer Boris Džonson da je London povratio kontrolu nad svojim novcem, granicama, zakonima, trgovinom, ribarstvom i da će njegova zemlja ostati prijatelj i saveznik EU.

Sporazum treba da odobre vlade članica EU, britanski i Evropski parlament. Britanci su se na referendumu u junu 2016. izjasnili za izlazak iz EU. Posle 47 godina u Uniji, Velika Britanija je 31. januara 2020. izašla iz tog bloka, kao prva članica koja je to učinila, ali je ostala deo jedinstvenog tržišta EU i carinske unije do okončanja prelaznog perioda, 31. decembra 2020.

PUTINU OMOGUĆENO DA VLADA DO 2036. - Građani Rusije su na referendumu u julu podržali reformu Ustava kojom se, između ostalog, predsedniku Vladimiru Putinu omogućava da se ponovo kandiduje za šefa države u još dva šestogodišnja mandata, što znači da bi mogao da ostane na vlasti do 2036. kada puni 84 godine. Stav Kremlja je da su ustavni amandmani neophodni za stabilnost i sigurnost zemlje, dok Putinovi kritičari reforme osuđuju kao "farsu" kojom mu je obezbeđena doživotna vladavina. Uz veća ovlašćenja za predsednika, promenama se u ruski Ustav unosi i definicija braka kao zajednice muškarca i žene, kao i "vera u Boga", iako je Rusija sekularna država. Referendum koji je zbog pandemije korona virusa trajao nedelju dana obeležili su mnogobrojni izveštaji o pritiscima na birače i drugim nepravilnostima.

Glasanje je organizovano elektronskim putem i na biračkim mestima, zvaničnim, ali i improvizovanim, u dvorištima, parkovima, na ulicama. Dok vlast bra ni te mere kao opravdane zbog epidemije, opozicija tvrdi da su omogućile falsifikovanje rezultata. Prema zvaničnim rezultatima, izmene Ustava je podržalo gotovo 78 odsto birača, a izlaznost je bila 65 odsto. Izmene Ustava Putin je predložio u obraćanju naciji u januaru. Ubrzo posle Putinovog govora, ostavku je podneo njegov dugogodišnji najbliži saradnik, premijer Dmitrij Medvedev, iznenadivši mnoge u Rusiji.

POLITIČKA KRIZA U BELORUSIJI - Belorusija je zahvaćena političkom krizom od predsedničkih izbora 9. avgusta, kada su širom zemlje počeli masovni antivladini protesti, inicirani zvaničnim rezultatima glasanja prema kojima je dugogodišnji autoritarni predsednik Aleksandar Lukašenko osvojio više od 80 odsto glasova. Protivnici Lukašenka tvrde da su izbori pokradeni i da nisu bili slobodni, jer je vlast prethodno uhapsila najistaknutije opozicionare.

Glavni rival Lukašenku postala je Svetlana Tihanovska, koja se odmah posle izbora sklonila u Litvaniju da bi izbegla hapšenje. Ona uporno poziva građane da ne odustaju od protesta koji ne jenjavaju ni posle četiri i po meseca, uprkos represiji nad demonstrantima. Protesti su najmasovniji nedeljom kada na ulice izlaze desetine hiljada demonstranata. Od početka demonstracija u avgustu, najmanje četiri osobe su umrle ili na protestu ili posle hapšenja, a uhapšeno je više od 30.000 ljudi.

Lukašenko, koji od jula 1994 . čvrstom rukom vlada Belorusijom, ima podršku Rusije, a za podsticanje protesta optužuje zapadne zemlje. EU je uvela sankcije Lukašenku i desetinama odgovornih za izborne manipulacije i represiju nad protivnicima vlasti. Uhapšeni demonstranti optužuju vlasti da namerno podstiču širenje korona virusa u zatvorima, gde su prema njihovim tvrdnjama ćelije pune bolesnih i zaraženih, bez ventilacije, tople vode i adekvatnog medicinskog tretmana.

ZAOŠTRAVANjE ODNOSA PARIZA I MUSLIMANSKOG SVETA - Ubistvo nastavnika Samuela Patija kome je 18-godišnji islamista čečenskog porekla odrubio glavu na periferiji Pariza u oktobru, kao i napad u Nici 13 dana kasnije, kada je migrant iz Tunisa ubio troje ljudi, naterali su Francusku da podigne bezbednost na najviši nivo i pogoršali odnose Pariza sa muslimanima i u svetu i kod kuće.

Napadi su se dogodili za vreme suđenja četrnaestorici optuženih za pružanje logističke podrške džihadistima koji su u januaru 2015. izveli terorističke napade u Parizu i okolini, uključujući ubistvo 17 ljudi u redakciji satiričnog nedeljnika Šarli ebdo. Nastavnik Pati je ubijen jer je đacima na času o slobodi izražavanja pokazivao karikature muslimanskog proroka Muhameda iz časopisa Šarli ebdo.

 Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je na komemoraciji da Francuska kao zemlja demokratije i slobode izražavanja neće odustati od karikatura. Iako nije eksplicitno pomenuo karikat ure proroka Muhameda, Makronova izjava je izazvala veliko nezadovoljstvo u muslimanskim zemljama koje su organizovale demonstracije protiv njega i pozvale na bojkot francuskih proizvoda. Najdalje je otišao predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, izrazivši "sumnju u Makronovo mentalno zdravlje".

RAT JERMENIJE I AZERBEJDžANA - Azerbejdžan i Jermenija su 9. novembra pod pokroviteljstvom Rusije potpisali sporazum kojim su okončani višenedeljni sukobi u Nagorno-Karabahu, azerbejdžanskoj oblasti pod kontrolom jermenskih separatista. Višedecenijski konflikt Jermenije i Azerbejdžana oko spornog regiona eskalirao je krajem septembra, pretvorivši se u najintenzivnije sukobe od 1994. sa više hiljada ubijenih, uz optužbe međunarodnih organizacija da su obe strane počinile ratne zločine.

Nakon što je vojska Azerbejdžana prodrla duboko u teritoriju Nagorno-Karabaha, Jermenija je prihvatila mirovni sporazum kojim je Baku povratio kontrolu nad delovima spornog regiona i okolnim teritorijama. Dok Azerbejdžan sporazum smatra pobedom, brojni Jermeni ga vide kao izdaju i na masovnim protestima traže ostavku vlade. Rusija je poslala mirovnjake da nadgledaju poštovanje sporazuma, ali je mesec dana kasnije došlo do prvog značajnijeg kršenja primirja, uz pretnje Azerbe jdžana da će potpuno slomiti jermensku vojsku.

Koreni sukoba sežu do 1923. godine kada su sovjetske komunističke vlasti priključile oblast Nagorno-Karabah Azerbejdžanu. Oružani sukobi izbili su 1988. godine kada su etnički Jermeni, koji su činili većinu u Nagorno-Karabahu, zatražili pripajanje tog regiona Jermeniji. Posle okončanja rata 1994. više od milion ljudi je raseljeno. Azeri su napustili Jeremeniju, Nagorno-Karabah i pridružene teritorije, a isto su učinili i Jermeni u Azerbejdžanu.

ESKALACIJA TENZIJA IZMEĐU IRANA I SAD - Višegodišnje tenzije u odnosima Irana i SAD eskalirale su 3. januara ubistvom generala Kasema Solejmanija, jednog od najmoćnijih Iranaca. Solejmani je ubijen bespilotnom letelicom kod Bagdada, po naređenju američkog predsednika Donalda Trampa, tri dana posle upada pripadnika proiranskih formacija u kompleks Ambasade SAD u Iraku.

Na ubistvo Solejmanija Iran je odgovorio 8. januara raketnim napadima na dve baze u Iraku, kada je povređeno više od 100 američkih vojnika. Istog dana, iranska vojska je oborila ukrajinski avion na letu od Teherana ka Kijevu, što je priznala tri dana kasnije, navodeći da je vojnik za letelicu mislio da je krstareća raketa. Poginulo je svih 176 putnika i članova posade. Tenzije, neprestane otkako je Tramp 2018. napustio međunarodni nuklearni sporazum Irana i velikih sila i uveo oštre sankcije Teheranu, ponovo su eskalirale krajem novembra zbog ubistva iranskog atomskog fizičara Mohsena Fahrizadeha , oružjem koje je navodio satelit.

Za ubistvo Fahrizadeha, jednog od najzaslužnijih za razvoj iranskog nuklearnog programa, Teheran je optužio Izrael. Iako je zbog ubistva Solejmanija objavio da više neće poštovati ograničenja iz nuklearnog sporazuma, Teheran je izrazio spremnost da povuče tu odluku posle pobede Džozefa Bajdena nad Trampom. Očekuje se da će Bajden smanjiti pritisak na Teheran i da će SAD ponovo postati deo nuklearnog sporazuma.

IZRAELSKO-ARAPSKA NORMALIZACIJA ODNOSA - Četiri arapske zemlje pristale su u 2020. da normalizuju odnose s Izraelom i postale prve države koje su to učinile posle 26 godina. Sporazume o normalizaciji odnosa sa jevrejskom državom postigli su Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, Sudan i Maroko, uz posredovanje administracije američkog predsednika Donalda Trampa.

Odnose sa Izraelom prethodno su od arapskih država normalizovali jedino Egipat 1979. i Jordan 1994. Diplomatske uspehe u poslednja četiri meseca 2020. Tramp je koristio u predizbornoj kampanji, predstavljajući sebe kao mirotvorca i preporučujući se za Nobelovu nagradu za mir. U poslednjim nedeljama Trampovog mandata njegov tim je zdušno nastojao da postigne najmanje još jedan takav dogovor pre nego što izabrani predsednik Džozef Bajden uđe u Belu kuću.

Tramp je imao manje uspeha početkom godine pošto njegov "sporazum veka" za rešenje izraelsko-palestinskog konflikta nije doveo do obnove mirovnog proce sa dve sukobljene strane, jer su ga Palestinci odbacili. Ocenjujući postignute sporazume, poznavaoci bliskoistočnih prilika navode da se ne radi o miru, ljubavi, pa ni razumevanju, već da su se arapske zemlje rukovodile interesima i obećanjima o diplomatskim podsticajima od SAD ili o naoružavanju.

POKUŠAJ EU DA VRATI MAĐARSKU I POLjSKU VLADAVINI PRAVA - Evropska unija je 2020. usvojila mehanizam zaštite vladavine prava koji joj omogućava da prestane da finansira vlade koje ne poštuju evropske standarde i vrednosti, poput slobode, demokratije, jednakosti. Protiv mehanizma su se najviše bunile Mađarska i Poljska, dve zemlje koje su najčešće optuživane da ne poštuju vladavinu prava u brojnim oblastima, od pravosuđa ili migracija, do LGBTI prava. Te dve članice smatraju da vladavina prava ne može da bude uslov za pristup EU fondovima i zato su stavile veto na višegodišnji budžet EU i paket za oporavak od posledica korona krize, ukupne vrednosti 1.800 milijardi evra.

Posle višenedeljne blokade stiglo se do kompromisa u vidu odlaganja primene mehanizma vladavine prava dok o njemu ne odluči Sud pravde EU i uz obećanje da mehanizam neće biti korišćen proizvoljno ili pristrasno. Međutim, u rezoluciji na kraju rasprave o budžetu i paketu za oporavak, po slanici Evropskog parlamenta su osporili odluku sa samita lidera EU o suspenziji mehanizma vladavine prava do odluke Suda. S visokim standardima i evropskim vrednostima problem imaju i druge članice, a prvi izveštaj o vladavini prava u EU, objavljen jesenas, ukazao je na ozbiljne izazove i kršenja u desetak zemalja bloka

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...

Preporuke