Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron potpisali su u najzapadnijem nemačkom gradu Ahenu ugovor o jačanju francusko-nemačkih odnosa, koji teba da bude simbolična poruka i podrška Evropskoj uniji oslabljenoj jačanjem populizma i nacionalizma.
Sporazum je potpisan na dan kada su pre 56 godina, 22. januara 1963. godine, Šarl De Gol i Konrad Adenauer potpisali Jelisejski ugovor koji je označio istorijsko pomirenje dve zemlje posle Drugog svetskog rata.
Sporazum treba da demonstrira tesnu saradnju dve zemlje koje važe za osovinu i motor Evropske unije i ujedno pokaže solidarnost dvoje lidera čiji je politički položaj na unutašnjem planu uzdrman.
Prošireni Jelisejski ugovor na 16 strana, između ostalog, predviđa tešnju saradnju Nemačke i Francuske u evropskoj i odbrambenoj politici i zalaganje za stvaranje zajedničke spoljne i bezbednosne politike.
Predviđeno je i formiranje posebnog francusko-nemačkog odbrambenog saveta i saveta bezbednosti, i zajedničke parlamentarne skupštine sastavljene od 100 francuskih i nemačkih poslanika, preneli su mediji.
Dve zemlje su usvojile klauzulu o zajedničkoj odbrani u slučaju napada, nalik modelu koji postoji u NATO. Klauzula omogućava i upotrebu zajedničkih sredstava u slučaju terorističkog napada i saradnju u velikim odbrambenim projektima.
Planirana je i dublja privredna integracija dve zemlje, bolja koordinacija saobraćajnih veza i malogranične saradnje i saradnja u akademskom obrazovanju, kulturi, nauci i informatičkim tehnologijama.
Jedan od ciljeva je i da se dodele veća ovašćenja i resursi lokalnim vlastima i prekograničnim organizacijama za realizaciju zajedničkih projekata u oblastima poput trgovine, ekologije, zdravstva, transporta i energetike.
Pregovarači dve vlade saglasili su se 21. januara o spisku od 15 projekata, čija realizacija može odmah da počne, preneli su nemački mediji.
Među tim projektima su konačno gašenje nuklearne elektrane Fesenhajm, najstarije u Francuskoj, prekogranični železnički projekti, zajednička primena standarda EU u regulaciji finansijskih usluga i formiranje visoke radne grupe za energetsku politiku.
Jedna od najviše osporavanih tačaka sporazuma je pojačana saradnja predstavnika Francuske i Nemačke u UN i zalaganje da i Nemačka dobije mesto stalne članice u Savetu bezbednosti UN.
Sporazum je danima bio izvor "lažnih vesti" u medijima i na društvenim mrežama i meta kritike levih i desnih ekstremista, populista i evroskeptika, koji su ga osudili kao izdaju i prodaju nacionalnog suvereniteta.
Liderka ekstremno desničarskog Nacionalnog saveza Marin le Pen tako je optužila Makrona za "rasprodaju zemlje" i "podrivanje nacionalnog suvereniteta". Ona je rekla da će Francuska ubuduće deliti svoje mesto stalne članice Saveta bezbednosti UN sa Nemačkom i da će, prema sporazumu, deo Alzasa pasti pod nemačku vlast.
Sa druge strane, zvaničnici EU pozdravili su sporazum. Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk ocenio je da je Evropi danas potrebno "oživljavanje vere u smislu solidarnosti i jedinstva".
"Evropi je potreban jasan signal Pariza i Berlina da pojačana saradnja u manjim formatima nije alternativa saradnji cele Evrope", rekao je Tusk.
Sporazum će stupiti na snagu kada ga ratifikuju parlamenti Francuske i Nemačke.
