Palestinska uprava najavila je nastavak saradnje s Izraelom, posle šestomesečnog prekida odnosa, okončavajući time finansijske i logističke poteškoće za hiljade stanovnika Zapadne obale i ujedno signalizirajući olakšanje zbog izborne pobede Džozefa Bajdena koji se do sada protivio jednostranim potezima Izraela, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Najava Palestinske uprave za nastavak saradnje s Izraelom posle prekida kontakta u maju odražava palestinske težnje ka ponovnim mirovnim pregovorima uz pomoć buduće Bajdenove administracije, ocenjuje Volstrit džurnal.
Palestinski ministar civilnih poslova Husein al Šeik napisao je na Tviteru da će se veze Izraela i Palestinske uprave "vratiti onakve kakve su bile", sada kada je Izrael dao Palestinskoj upravi pisane i usmene obaveze da će se pridržavati prethodnih pisanih sporazuma.
Izraelske i palestinske vlasti sarađivale su na održavanju krhkog statusa kvo u Izraelu i na Zapadnoj obali na suzbijanju nasilja i terorizma, ali su veze prekinute u maju zbog namera Izraela da, prema predloženom mirovnom planu iz Trampove administracije, pripoji svoja naselja na Zapadnoj obali.
Izrael je odlučio da zamrzne planove aneksije u skladu sa sporazumom o normalizaciji odnosa s Ujedinjenim Arapskim Emiratima u avgustu.
Obnova veza s Izraelom mogla bi ublažiti ekonomske nevolje vlade Palestinske uprave koja, prema podacima Svetske banke, više od 65 odsto godišnjeg prihoda prima od poreza koje je u njeno ime prikuplja Izrael, a čiji je transfer palestinska vlada odbijala da prihvati poslednjih pola godine.
Najava palestinske uprave o obnovi saradnje stigla je posle telefonskog razgovora u utorak Bajdena i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koji je bio prvi posle izbora u SAD.
Palestinski zvaničnici izrazili su nadu da će Bajdenova administracija preusmeriti američku politiku na suprotstavljanje izgradnji izraelskih naselja na Zapadnoj obali i podržavanje nezavisne palestinske države.
Izraelski premijer, jedan od najbližih Trampovih međunarodnih saveznika, priznao je Bajdena kao izabranog američkog predsednika u telefonskom razgovoru, ukazuje Politiko.
Odluka palestinske vlade da nastavi saradnju s Izraelom, koja će okončati šestomesečne finansijske poteškoće za hiljade stanovnika Zapadne obale, predstavlja jedan od prvih jasnih znakova da iščekivanje nove administracije u Vašingtonu utiče na međunarodne odnose, ocenjuje Njujork tajms.
Palestinska najava poništila je niz strogih mera koje je u maju nametnuo predsednik Uprave Mahmud Abas iz protesta zbog planova izraelske vlade da jednostrano pripoji velike delove okupirane Zapadne obale.
Trampova administracija nagovestila je da će podržati neki oblik aneksije, koja bi nametnula izraelski suverenitet nad zemljom na koju su Palestinci računali za buduću državu.
Abas je prekinuo bezbednosnu koordinaciju s Izraelom, kao i civilne veze, otežavajući Palestincima da putuju u Izrael radi posla ili lečenja. Takođe je prestao da prihvaća rutinske transfere poreza koji Izrael ubire u ime Palestinaca, što mesečno iznosi više od 100 miliona dolara.
Preokret od ove sedmice naglasio je i veoma oslabljenu poziciju Palestinaca s dva meseca koja su preostala Trampovoj administraciji koja im je do sada nemilosrdno otežavala poziciju. Iako su se mnogi palestinski zvaničnici nadali ustupcima Izraela u vidu zvanične izjave o okončanju aneksije, Palestincima je potrebno uveravanje pružio izbor Bajdena, koji je ranije izrazio svoje protivljenje jednostranim potezima Izraela.
Palestinsko vodstvo najavilo je nastavak saradnje s Izraelom u bezbednosnim, finansijskim i logističkim pitanjima posle "usmenih i pisanih" obećanja Izraela o obavezama koje su se do sada uglavnom oslanjale na sporazum iz Osla iz 90-ih, piše Vašington post, dodajući da priroda novih dogovora ostaje nejasna.
Raskidanje veza u maju nanelo je velike teškoće za pet miliona Palestinaca, pa su mnogi koji su prelazili kontrolne punktove između dve strane morali da otkazuju putovanja, dok više od 25.000 Palestinaca rođenih od proletos Izrael nije registrovao.
List dodaje da je pad poreznih prihoda - sredstva koja sada iznosi više od 800.000 miliona dolara - ugrozio plate većini od 180.000 zaposlenih u vladi.
Vašingtonski list takođe ukazuje na negodovanje militantne grupa Hamasa koja upravlja pojasom Gaze i koja je suparnik Abasovog Fataha.
Osuđujući najavu Palestinske uprave o nastavku saradnje s Izraelom, Hamas je pozvao Abasa da povuče odluku i da "odustane od opklade na Bajdena jer on neće osloboditi zemlju, zaštititi prava i proterati okupaciju".
