Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da bi događaji u Venecueli trebalo da dovedu do povoljnije situacije na svetskom energetskom tržištu.
Orban je naveo da bi Venecuela i Sjedinjene Američke Države mogle da zajedno kontrolišu 40 do 50 odsto svetskih zaliha nafte.
To može da značajno utiče na svetske cene, rekao je Orban, javlja Rojters.
"Došao je kraj liberalnom svetskom poretku, počela je era nacija u kojoj je rat najvažnija tema“, rekao je na novogodišnjoj konferenciji za strane i mađarske medije premijer Mađarske Viktor Orban koja je održana u ponedeljak, 5. januara u Budimpešti.
Orban smatra da je izbor Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih američkih država (SAD) „zadao poslednji udarac u urušavanju liberalnog svetskog poretka“.
Dešavanja u Venecueli su dobra vest za Mađarsku
Mađarski premijer dešavanja u Venecueli vidi kao dobru vest za Mađarsku, jer bi ona, kako kaže, trebalo da dovedu do povoljnije situacije na svetskom energetskom tržištu, ako bi Venecuela i SAD zajedno kontrolisale 40 do 50 odsto svetskih zaliha nafte.
„Ovo je već manifestacija novog svetskog poretka, ovo je novi jezik kojim ćemo govoriti u budućnosti. Amerikancima je potrebna jeftinija energija, to su dobre vesti za Mađarsku, jer će se stvoriti povoljnija situacija na svetskom energetskom tržištu, ako Vašington kontroliše venecuelansku naftu“, odgovorio je novinaru Fajnenšl Tajmsa.
Mađarski premijer je izrazio nadu da je američka vojna intervencija u Venecueli dovela do „konačnog kraha narko-države“.
„Što manje ih (narko-država) ima, tim bolje. Neću pustiti nijednu suzu za njima“, dodao je Viktor Orban.
Rekao je da Mađarska nije podržala stav Evropske unije o Venecueli, jer smatra da njegova zemlja treba da zadrži svoju suverenost u spoljnoj politici.
Podsetimo, Mađarska je jedina zemlja od 27 članica EU, koja nije podržala izjavu Evropske unije o Venecueli čime je sprečila donošenje ovog dokumenta.
Napomenuo je da je članstvo u Evropskoj uniji važno za Mađarsku, ali da zemlja mora da neguje dobre odnose sa Kinom, SAD, Rusijom, kao i sa arapskim i turskim delom sveta.
„Trpeli bi posledice, ako bi ostali zarobljeni u evropskom bloku. Našu budućnost vidimo u EU, ali treba da vodimo suverenu spoljnu politiku pod zaštitom NATO“, naglasio je.
Na pitanje novinara Telegrafa po čemu se razlikuje američki napad na Venecuelu od Ruske invazije na Ukrajinu Orban je rekao „da je to upoređivanje opasno“.
Mađarski premijer je izbegao i da se izjasni na novinarsko potpitanje u vezi sa Grenlandom.
„Grenland je sasvim druga priča, pošto je Danska članica NATO. O ovom pitanju će Mađarska zauzeti stav, kada ono bude aktuelno“, odgovorio je Orban.
Mađarska posvećena „Principu jedne Kine“
Na pitanje kineskog medija kakvo mu je mišljenje o mađarsko-kineskim odnosima i o Tajvanu, mađarski premijer je odgovorio da će vojna intervencija u Venecueli imati posledice i na druge delove sveta u kojima se takođe „mogu očekivati slični napadi“, što je prema njegovom mišljenju, „neizbežan deo nove ere“.
Istakao je da Mađarska ima jake partnerske odnose sa Kinom i da ostaje posvećena „principu jedne Kine“, koji, podsetimo, podrazumeva da su Tajvan i kopnena Kina neotuđivi delovi jedinstvene Kine.
Mađarska bira put mira, a ne put rata
Mađarski premijer je na novogodišnjoj konferenciji za medije u uvodnom govoru naveo da „Mađarska bira put mira, a ne put rata“, koji prema njegovom mišljenju zastupa Evropska unija. Ostaje pri stavu da Mađarska neće slati pomoć ni vojne snage u Ukrajinu, kao i da „neće podržavati pokušaje Evropske unije da pređe na ratnu ekonomiju“.
Osvrnuo se i na migrantsku krizu i potvrdio da će Mađarska ostati zatvorena za migrante i rekao da zbog te odluke njegova zemlja plaća kaznu EU od milion eura dnevno.
Viktor Orban je u vezi sa parlamentarnim izborima u Mađarskoj, koji se održavaju u aprilu ove godine, zaključio da će građani moći da biraju između dve opcije: briselskog ili mađarskog puta, odnosno između rata ili mira.
