Francuska poslala specijalanu policiju u Gvadalupe zbog nereda na protestima protiv kovid mera
Francuske vlasti poslale su specijalne policijske snage u svoju prekomorsku teritoriju Gvadalupe, u Karibima, pošto su protesti protiv kovid propusnica i obavezne vakcinacije prerasli u nerede i pljačku treći dan zaredom.
Demonstranti su blokirali većinu puteva, vetrogasci su saopštili da su imali 48 intervencija.
U Pointe-a-Pitre, najvećoj urbanoj oblasti na ostrvu, u sukobima su povređene tri osobe, jedan vatrogasac, policajac i 80-godišnja žena koju je metak pogodio dok je bila na balkonu.
Demonstranti su, između ostalog, gađali policiju kamenicama a nastavili su sa paljenjem i blokadom puteva. Pored toga dosta je prodavnica opljačkano. Zapaljena je policijska stanica u Morne-a-o.
Već nekoliko dana na poziv sindikata, traju protesti protiv sanitarne propusnice i obavezne vakcinacije zdravstvenih radnika.
Bajden, najstariji predsednik SAD, napunio 79 godina
Džozef Bajden (Joseph Biden), najstariji predsednik SAD, je sa porodicom proslavio 79. rođendan, dan posle lekarskog pregleda prema kojem je sposoban da obavlja predsedničku funkciju.
Bajden svoj rođendanski vikend provodi u Vilmingtonu, oko 170 kilometara od Vašingtona.
"Srećan rođendan želim svom prijatelju, svom bratu", napisao je na Tviteru bivši američki predsednik Barak Obama (Barack), koji je za vreme svog vladanja imenovao Bajdena za potpredsednika SAD.
Predsednica Predstavničkom doma Kongresa Nensi Pelosi (Nancy), koja je dve godine starija od Bajdena, izjavila je da su SAD zahvalne na njegovom saosećanju, ljubavi prema naciji, pristojnosti i liderstvu.
Bajden je u petak imao sistematski pregled u bolnici kod Vašingtona i zbog kolonoskopije koja zahteva potpunu anesteziju morao je, kako nalaže Ustav, da prenese predsednička ovlašćenja na potpredsednicu Kamalu Haris (Harris).
Taj prenos ovlašćenja trajao je tačno sat i 25 minuta, koliko je trajala anestezija. Kamala Haris je tako nakratko postala prva žena koja je imala predsednička ovlašćenja u SAD.
Bajden je ranije obećao da neće ništa kriti o svom zdravstenom stanju.
SAD upozorile Izrael da su napadi na iranski nuklearni program kontraproduktivni
Sjedinjene Američke Države su upozorile Izrael da su napadi na iranski nuklearni program kontraproduktivni, prenosi list Njujork tajms (The New York Times).
Pozivajući se na izvore u SAD i Izraelu, list navodi da je jevrejskoj državi rečeno da su njene akcije omogućile Islamskoj Republici Iranu da poboljša sposobnosti za obogaćivanje uranijuma, zbog čega je od nuklearne bombe deli samo nekoliko nedelja.
Izrael je navodno odbacio američki stav.
Zvaničnici su rekli Njujork tajmsu da je Iran povećao i poboljšao bezbednost u svojim nuklearnim postrojenjima i da napadi poput onog na postrojenje za obogaćivanje uranijuma Natanc (Natanz) koji je pripisan Izraelu kada je tamo početkom novembra nestalo struje, nisu više mogući.
Pregovori s Iranom o mogućem povratku nuklearnom sporazumu iz 2015. godine počeće u Beču ovog meseca.
Izvori u Vašingtonu su rekli za američki list da neki u administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena (Joseph Biden) veruju da bi ukidanje nekih sankcija uvedenih prema Iranu, u zamenu za usporavanje nastojanja da se stvore zalihe uranijuma bile efikasnije u usporavanju iranskog nuklearnog programa od sankcija.Izrael se protivi povratku SAD tom sporzumu sa velikim silama iz koga se Bajdenov pretodnik Donald Tramp (Trump) povukao 2018. godine i kaže da ne odustaje od opcije delovanja protiv nuklearnih ambicija Teherana.
Portugal postao četvrta zemlja EU koja je zaustavila elektrane na ugalj
Portugal je postao četvrta zemlja EU koja je prestala da koristi ugalj za proizvodnju struje pošto je poslednja elektrana na ugalj Pego za vikend prekinulo proizvodnju.
Aktivisti za zaštitu životne sredine su pozdravili tu odluku, iako su upozorili da bi moguć prelazak na proizvodnju struje sagorevanjem drvenog peleta bio korak u pogrešnom pravcu.
"Sada je izazov osigurati da komunalna preduzeća ne pogreše zamenjujući ugalj fosilnim gasom ili neodrživom biomasom", rekla je Katrin Gutman, direktorka kampanje za postepeno izbacivanje elektrana na ugalj u Evropi do 2030.
Sagorevanje uglja je najveći pojedinačni izvor emisije gasova staklene bašte.
Portugalski ministar životne sredine Žoao Pedro Matos Fernandes rekao je da predlozi za nastavak rada elektrane Pego, koja je na tenderu, uključuju biomasu, solarnu energiju i proizvodnju električnih vozila."Oslobađanje od najvećeg izvora gasova staklene bašte je važan dan za Portugal.
Ali to je pogoršano izgledima da se postrojenje pretvori u postrojenje za u sagorevanje šuma", rekao je šef portugalskog ekološkog udruženja ZERO Fransisko Ferejra .
On je dodao da odbacivanje uglja samo radi prelaska na "sledeće najgore gorivo nije odgovor".
Sudanska vojska prihvatila da vrati svrgnutog premijera na položaj
Vojni i vladini zvaničnici objavili su da je postignut dogovor sudanskih vojnih i civilnih vlasti o vraćanju na položaj premijera Abdalaha Hamdoka.
Zvaničnici su takođe rekli da će državni zvaničnici i političari uhapšeni posle vojnog puča 25. oktobra biti oslobođeni kao deo dogovora vojske i političkih stranaka, uključujući i najveću Uma partiju.
Hamdok će predvoditi nezavisni tehnokratski kabinet, rekli su zvaničnici i dodali da su UN, SAD i drugi odigrali presudne uloge u postizanju dogovora.
Vojni puč, više od dve godine od kada je narodna pobuna izdejstvovala odlazak dugogodišnjeg autokratu Omara al-Bašira i njegove islamističke vlade, naišla je na kritike iz sveta. SAD, njihovi saveznici i Ujedinjene nacije osudile su preteranu upotrebu sile nad demonstrantima protiv vojnog puča.
Novoimenovani suvereni savet sastaće se kasnije pre nego što zvanično objavi postignuti dogovor, naveli su neimenovani zvaničnici koji nisu mogli da razgovaraju o sporazumu pre zvanične objave.
Nacionalna inicijativa formirana posle puča koja uključuje političke stranke i javne ličnosti saopštila je da će Hamdok biti vraćen na dužnost i da će formirati tehnokratsku vladu. Kako je navedeno dogovor će biti potpisan kasnije , a zatim i objavljena politička deklaracija.
Mohamed Jusef al Mustafa portparol za Sudansku profesionalnu asocijaciju, rekao je da je postignut sporazum ali da će ga Asocijacija komentarisati kada bude zvanično objavljen.
Putin i Pašinijan razgovarali o Nagorno-Karabahu
Ruski predsednik Vladimir Putin i jermenski premijer Nikol Pašinijan razgovarali su telefonom o nedavnim događajima u Nagorno-Karabahu i merama za stabilizaciju situacije, saopštila je pres-služba Kremlja."Razgovarali su o situaciji u regionu i koracima za njegovu stabilizaciju u okviru nastavka implementacije trilateralnog sporazuma od 9. novembra 2020. i 11. januara 2021. Pašinjan je izrazio zahvalnost Rusiji na aktivnom posredovanju", navedeno je u saopštenju koje je preneo TAŠ.
Intenzivni sukobi Azerbejdžana i Jermenije rasplamsali su se 27. septembra 2020. godine u Nagorno-Karabahu. Ruski predsednik Vladimir Putin, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i jermenski premijer Nikol Pašinjan potpisali su 9. novembra zajedničku izjavu o potpunom prekidu vatre u zoni sukoba, što je omogućilo potpuni prekid neprijateljstava.
Novi sukobi oružanih snaga Jermenije i Azerbejdžana u regioni Nagorno-Karabaha izbili su 16. novemnra. Primirje je sklopljeno uz posredovanje Rusije.
Više hiljada demonstranata na protestu u Beču zbog novih antikovid mera
Više hiljada demonstranata okupilo se u Beču na protestu zbog odluke austrijske vlade o uvođenju karantina u zemlji da bi suzbila širenje epidemije korona virusa.Krajnje desničarska opoziciona Partija slobode je među onima koji su pozvali na protest i obećali da će se boriti protiv novih ograničenja.
Demonstracije protiv restrikcija najavljene su i u drugim evropskim zemljama, uključujući Švajcarsku, Hrvatsku i Italiju.
Više zemalja je objavilo zaoštravanje mera restrikcije poslednjih dana, među kojima i Švedska, Nemačka i Grčka.
Talibani u Avganistanu počeli da daju plate zaposlenim u državnim službama
Talibanske vlasti u Avganistanu saopštile su da će nastaviti da daju plate zaposlenima u državnim službama koji su ostali bez zarada od prošlog leta kada su talibani preuzeli vlast.
"Danas počinjemo isplatu zarada" zaposlenima u državnim službama, saopštilo je Ministarstvo finansija i dodalo da će službenici dobiti tri plate unazad od polovine avgusta.
Međutim, zaposleni neće moći odmah da dignu svoje zarade. U Avganistanu postoji ograničenje od 200 do 400 dolara, koliko može da se digne novca nedeljno zbog nedostatka gotovine u bankama.
"Bankarski sistem nije paralizovan, samo je potrebno vremena da ponovo sve funkcioniše normalno", navelo je ministarstvo.
Vašington je zamrznuo gotovo 9,5 milijardi dolara sredstava Centralne banke Avganistana, dok je stala međunarodna pomoć, koja je finansirala 75 odsto budžeta avganistanske vlade.
Talibani su pozvali međunarodnu zajednicu da nastavi finansijsku pomoć kako bi se izbegla glad.Prema navodima UN-a, Avganistan je na ivici ozbiljne humanitarne krize, pošto se predviđa da više od polovine stanovništva neće imati dovoljno hrane tokom zime.
