Cilj Bajdenovog samita je podela među zemljama
Cilj samita za demokratiju američkog predsednika Džozefa Bajdena, na koji nisu pozvane ni Rusija ni Kina, jeste da "podeli" zemlje, saopštio je Kremlj."Sjedinjene Američke Države (SAD) više vole da stvaraju nove linije podele, da dele zemlje koje su, prema njima, dobre i one koje su, prema njima, loše", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima.
Na virtuelnom skupu Džozefa Bajdena u decembru okupiće se oko 110 zemalja.
Od januara svi koji nisu državljani u SAD će moći da uđu samo ako su potpuno vakcinisani
SAD će od 22. januara zahtevati da budu potpuno vakcinisani protiv korona virusa svi putnici koji ulaze u tu zemlju, a čije je putovanje okarakterisano kao izuzetno važno, zahtev je američkog predsednika Džozefa Bajdena koji se razmatra i uskoro bi trebalo da bude objavljen.
SAD su u novembru uvele zahtev za potpunom vakcinacijom svih pojedinaca koji u zemlju dolaze kao turisti.Ove odluke će se odnositi i na sve osobe koje u zemlju uđu trajektom, rekao je agenciji AP anonimni zvaničnik Bele kuće.
Mera se odnosi na one ljude koji nisu američki državljani. Svi koji imaju američko državljanstvo ili trajni boravak u toj zemlji mogu da uđu bez obzira da li su vakcinisani ili ne, ali će svi biti podvrgnuti testiranju.
General Al-Raisi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata izabran za predsednika Interpola
General iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Ahmed Naser Al-Raisi izabran je u Istanbulu za predsednika Interpola, međunarodne organizacije za policijsku saradnju.
"Ahmed Našer Al-Raisi ... izabran je na mesto predsednika", objavljeno je na Tviter nalogu Interpola.
Protiv Al-Raisija je, zbog "torture", podignuto više tužbi u Francuskoj i Turskoj, a grupe za odbranu ljudskih prava su pred izbor rukovodstva Interpola izrazile zabrinutost zbog mogućeg njegovog imenovanja.
Mesto predsednika organizacije je uglavnom počasno a glavni šef je generalni sekretar, međutim, grupe za odbranu ljudskih prava i evropski poslanici bili su protiv izbora Al Raisija na to mesto smatrajući da bi to naškodilo misiji Interpola.
Predsednik Interpola koji se bira na četiri godine ne obavlja tu funkciju u punom radnom vremenu i radi na dobrovoljnoj osnovi i zadržava poziciju u svojoj zemlji.
Generalni sekretar Interpola Jirgen Štok koji je imenovan za drugi petogodišnji mandat 2019. rešava tekuća upravljačka pitanja organizacije.
"Duboko smo uvereni da bi izbor generala Al Raisija naškodio misiji i ugledu Interpola i teško pogodio kapacitet organizacije da efikasno obavlja svoju misiju", napisali su sredinom novembra predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, tri evropska poslanika i predsednica podkomisije za ljudska prava Evropskog parlamenta.
U oktobru 2020. je 19 nevladinih organizacija među kojima i Hjuman rajts voč (HRNj) izrazilo zabrinutost zbog mogućeg izbora generala iz Emirata navodeći da je on član bezbednosnog aparata koji sistematski ima za "metu" mirnu opoziciju.
Uporedo s tim više tužbi zbog "torture" podneto je protiv Al Raisija poslednjih meseci u Francuskoj gde je sedište Interpola i u Turskoj zemlji domaću Generalne skupštine organizacije koja se održava u Istanbulu od utorka.
U novijem izveštaju grupe MENA opisuju se rutinska kršenja ljudskih prava u bezbednosnom sistemu UAE, gde su advokati, novinari i aktivisti prisilno nestali, mučeni, arbitrarno pritvarani i zastrašivani zato što mirno traže osnovne slobode i prava.
Francuski ribolovci za sutra najavili blokadu luka i tunela ispod Lamanša
Francuski nacionalni komitet za ribarstvo saopštio je da će sutra ribolovci blokirati pristup robi u tri luke i u tunelu ispod Lamanša, a ta akcija deo je zahteva za brzo odobrenje dozvole za ribolov posle istupanja Velike Britanije iz članstva u Evropskoj uniji (Bregzit).
"Nećemo milostinju, već samo da nam se vrate dozvole. Velika Britanija mora da poštuje sporazum posle Bregzita", izjavio je predsednik komiteta Žerar Romiti (Gerard).
Ribolovci će blokirati dolazak brodova u tri luke na Lamanšu, na severu Francuske, dok će na kopnu na nekoliko sati blokirati pristup teretnim vozilima kod tunela ispod Lamanša.
Romiti je rekao da mnogi ribolovci već 11 meseci čekaju dozvole.
Prema sporazumu koji su London i Brisel potpisali krajem 2020. godine, evropski ribolovci mogu da nastave da rade u britanskim teritorijalnim vodama pod uslovom da dokažu da su to radili pre Bregzita.
Međutim, Francuska i Velika Britanija su u sporu zbog dokumenata koji treba da budu obezbeđeni za dozvolu ribolova.
Britanske vlasti razočarene odlukom francuskih ribolovaca o blokadi luka
Britanska vlada izrazila je razočarenje odlukom francuskih ribolovaca koji su za sutra najavili blokadu pristupa robi u tri luke i u tunelu ispod Lamanša tražeći da im se daju dozvole za nastavak rada.
"Razočarani smo pretnjama protestima. Na Francuzima je da obezbede da se ne čine nezakonita dela i da to ne utiče na trgovinu", izjavio je neimenovani portparol britanske vlade.
Ne šaljite pomešane seksualne signale
Policija Slovačke je u svojim preporukama za sprečavanje silovanja navela da žene treba da izbegavaju mračna mesta posle zalaska sunca i zabave sa alkoholom i narkoticima, jer oni mogu "izazvati nasilno ponašanje".
Žene takođe ne bi trebalo da "šalju pomešane seksualne signale i nepotrebno provociraju", piše u preporukama objavljenim na zvaničnom vebsajtu policije.
Na pitanje slovačkog portala Euraktiv šta se podrazumeva pod "pomešanim seksualnim signalima", portparol policije je rekao da se to može shvatiti kao "ponašanje potencijalne žrtve koje potencijalni počinilac može objasniti na različite načine, kao što su flertovanje, osmehivanje, namigivanje i tako dalje".
"Savet koji daje policija na svom sajtu funkcioniše pod stereotipnim mišljenjem da silovanje počini nepoznati nasilnik sakriven u žbunju", izjavila je Johana Nejedlova iz češke neprofitne organizacije Konsent.
Zuzana Očenašova iz Koordinacionog metodološkog centra za prevenciju nasilja nad ženama rekla je da žene u najvećem broju slučajeva trpe nasilje od svojih parntera ili ljudi koje poznaju.
Istraživanje tog centra pokazalo je da samo u 12% slučajeva žene nisu znale počinioca.Očenašova je rekla da policija prebacuje odgovornost na žene i da dovodi u pitanje samo nasilje i žrtve.
Takođe utiče na to da žene ne prijavljuju nasilje.Jedna od pet učesnica istraživanja je rekla da ne prijavljuje nasilje zbog nepoverenja u policiju, što je najveći procenat u Evropskoj uniji.
Regulatorno telo EU odobrilo Fajzer antikovid vakcinu za decu od pet do 11 godina
Evropska agencija za lekove je odobrila Fajzer antikovid vakcinu za upotrebu za decu od pet do 11 godina, čime s otvara put za vakcinaciju miliona đaka osnovnih škola u jeku novog talasa infekcija koji je zahvatio evropski kontinent.
Ovo je prvi put da je Agencija odobrila vakcinu za kovid-19 za mlađu decu.
Agencija je navela da preporpučuje da se proširi upotreba vakcine na decu uzrasta od pet do 11 godina.
Najmanje jedna zemlja koja je suočena sa skokom broja infekcija nije čekala odobrenje evropske agencije. Vlasti u glavnom gradu Austrije Beču već su počele sa vakcinacijom dece u toj starosnoj grupi.
SAD su već odobrile Fajzer vakcinu za decu ranije ovog meseca, a usledile su i druge zemlje među kojima i Kanada.Dečja doza je trećina doze koja se daje odraslima.
Za Ustavni sud Poljske Evropska konvencija o ljudskim pravima neustavna
Ustavni sud Poljske je na zahtev ministra pravde i generalnog tužioca Zbignjeva Žobre presudio da Evropska konvencija o ljudskim pravima nije u skladu sa Ustavom Poljske u članu 6 u kome kaže da svako ima pravo na pravedan proces i Poljska stoga ne mora da izvrši neke od presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
Ustavni sud konstatovao je da Evropski sud za ljudska prava u Strazburu nema pravo da ocenjuje da li je Ustavni sud Poljske nezavisan i nepristrasan sud jer on ne rešava individualne sporove već samo tumači da li su propisi i zakoni u skladu sa Ustavom ili ne, te u tom smislu nije klasični sud.
Zahtev da se oceni ustavnost Evropske konvencije o ljudskim pravima koja garantuje građanima 47 zemalja Evrope niz ljudskih prava i sloboda, pa tako i pravo na pravedan proces ministar Žobro obrazložio je strahom da nalazi Evropskog suda za ljudska prava ne počnu da prekoračuju volju država članica.
Nastavljeni nasilni protesti na Solomonskim ostrvima
Nasilni protesti nastavljeni su na Solomonskim ostrvima gde je nekoliko hiljada ljudi izašlo na ulice glavnog grada Honiare uprkos uvedenom 36-časovnom policijskom času, izjavili su očevici.
Novi neredi nastavljeni su dan pošto su demonstranti pokušali upad u Parlament tražeći ostavku premijera Manaseha Sogavare.
Policijski čas uveden je posle incidenata.
Australija je poslala mirovne snage na Solomonska ostrva da pomognu u zaustavljanju dvonedeljnih nasilnih nereda u glavnom gradu čiji cilj je rušenje vlade, objavio je australijski premijer Skot Morison.
Morison je rekao da je cilj mirovnih snaga da osiguraju mir i stabilnost i dodao da je dobio poziv za pomoć premijera Sogavare.
Demonstranti su ponovo izašli na ulice a meta su im policija i trgovine kineske četvrti u glavnom gradu, rekao je za Frans pres jedan stanovnik Honiare.
Lokalni mediji javljaju da demonstranti pljačkaju prodavnice i da policija koristi suzavac da ih suzbije.Nema nikakvih znakova smirivanja nereda posle više od 24 sata od njihovog početka.
Juče su stotine ljudi demonstrirale tražeći ostavku premijera Mahasaha Sogavare a zatim su otišli u kinesku četvrt u glavnom gradu i tamo zapalili policijsku stanicu i pljačkali radnje dok policija nije intervenisala upotrebom suzavca.
Posle tih incidenata premijer je naredio uvođenje policijskog časa u Honiari i izjavio je da su neredi tužan i nesrećan događaj sa ciljem rušenja demokratski izabrane vlade.
U demonstracijama su učestvovali ljudi iz susednog ostrva Malaite da protestuju zbog odluke iz 2019. da se prekinu veze sa Tajvanom i uspostavi zvanična veza sa Kinom.
Solomonska ostrva odlučila su da priznaju Tajvan 1983. a mnogi stanovnici Malaite održavaju bliske veze sa Tajpejom.
Ovaj arhipelag u Pacifiku koji je stekao nezavisnost od Velike Britanije 1978, zapao je u međuetničko nasilje početkom 2000-ih. Zbog novih tenzija mirovne snage predvođene Australijom raspoređene su između 2003. i 2013. godine.
