Predsednik američke centralne banke ocenjuje da će inflacija trajati
Predsednik američke centralne banke (Fed) Džerom Pauel ocenio je da je došao trenutak da se prestane sa govorom o privremenoj inflaciji u SAD.
Pošto je mesecima govorio da porast cena neće trajati i da je rezultat prolaznih faktora povezanih sa oporavkom, Pauel je ocenio pred bankarskim odborom američkog Senata da je "verovatno došao trenutak da se više ne koristi ta reč" i da su "se pojačali rizici za uporniju inflaciju".
Porast cena u SAD je najviši u poslednjih 30 godina.
Pauel je rekao da nedavni porast slučajeva zaraze delta sojem korona virusa i pojava omikron soja predstavljaju rizik za smanjenje zaposlenosti i ekonomske aktivnosti i povećavaju rizik od inflacije.
On je rekao da će Federalne rezerve (Fed) razmotriti da ubrzaju postepeno ukidanje svoje politike izuzetno niskih kamatnih stopa da se suprotstavi višoj inflaciji, za koju je priznao da će verovatno trajati dobrim delom i iduće godine.
Ako bi to uradila, centralna banka bi mogla da počne podizanje svoje ključne kratkoročne kamatne stope čak u prvoj polovini iduće godine. Viša kamatna stopa Feda bi značila više troškove zajmova za hipoteke, kreditne kartice i neke poslovne zajmove.
"Ekonomija je vrlo jaka i inflatorni pritisci su visoki. Prema tome po mom mišljenju prikladno je razmatrati završavanje naš otkup obveznica možda nekoliko meseci ranije", rekao je Pauel ored Bankarskim odborom Senata.
Premijer Izraela pozvao SAD da odmah prekinu pregovore s Iranom
Premijer Izraela Naftali Benet (Bennett) pozvao je SAD da odmah prekinu pregovore u Beču o iranskom nuklearnom programu.
Benet je razgovarao telefonom sa državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom (Antony Blinken),a u fokusu razgovora bili su pregovori s Iranom, saopštio je Benetov kabinet.
Izraelski lider je rekao da Iran koristi "nuklearnu ucenu" kao taktiku i da bi zato SAD morale da iniciraju "momentalan prekid pregovora", preneli su izraelski mediji.
Kako se navodi u saopštenju, Blinken je obavestio Beneta o pregovorima obnovljenim ove nedelje u Beču pošto su više meseci bili suspendovani.
Benet je pomenuo izveštaj Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u kome je objavljeno da je Iran nedavno počeo da obogaćuje uranijum na 20 odsto čistoće u unapređenim centrifugama u postrojenju Fordo.
Izraelski lider smatra da bi umesto povratka nuklearnom sporazumu iz 2015 iz koga su se SAD povukle tri godine kasnije, velike sile trebalo da preduzmu konkretne korake protiv Irana.
SAD učestvuju indirektno u pregovorima sa Teheranom u glavnom gradu Austrije.
Administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena (Joseph Biden) je više puta ponovila želju da se vrati pomenutom sporazumu nazvanom Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA) iz koga se njegov prethodnik povukao.
Potom su SAD ponovo uvele sankcije prema Teheranu koji je počeo otvoreno da ih krši.
Nastojanje Ukrajine da povrati Krim je direktna pretnja Rusiji
Rusija vidi "direktnu pretnju" u nastojanju Ukrajine da povrati Krim, teritoriju koju je Moskva anektirala 2014. godine, saopštio je Kremlj.
"Mi to vidimo kao direktnu pretnju Rusiji", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima, povodom izjave ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Ukrajinski predsednik je rekao da "oslobođenje" Krima predstavlja "nacionalni cilj".Peskov je rekao da iz izjave Zelenskog može da se zaključi da bi ukrajinski režim bio spreman da upotrebi sva sredstva, i silu, "da zadre na rusku teritoriju".
Portparol Kremlja je osudio "agresivnu retoriku" ukrajinskih vlasti.Prošle nedelje su ukrajinske vlasti saopštile da su otkrile planove za državni udar podržan od Rusije, a Moskva je te optužbe negirala.
Rusija je pripojila ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. pošto je zbačen sa vlasti tadašnji predsednik Ukrajine Viktor Janukovič, naklonjen Moskvi.Rusija je zatim podržala separatističku pobunu na istoku Ukrajine koja i dalje traje.
Nemačka nevakcinisanima zabranjuje ulazak u većinu objekata
Osobama koje nisu vakcinisane protiv korona virusa u Nemačkoj će uskoro biti zabranjen pristup svim prodavnicama, osim prehrambenim, kao i ugostiteljskim objektima i kulturnim ustanovama, izjavila je kancelarka Angela Merkel.
Kao jednu od mera radi suzbijanja korona virusa, nemački parlament će razmotriti i uvođenje obavezne vakcinacije, koja bi mogla da stupi na snagu u februaru.
Nakon sastanka sa najvišim državnim zvaničnicima i liderima pokrajina, Merkel je rekla da je situacija u zemlji ozbiljna i da su oštre mere neophodne zbog zabrinutosti da bi bolnice mogle da postanu preopterećene.
Zvaničnici su se složili i oko uvođenja obaveznog nošenja maske u celoj zemlji, oko novih ograničenja broja osoba kod privatnih okupljanja i oko dostizanja cilja od 30 miliona vakcinisanih do kraja godine.
Radi ostvarenja tog cilja Nemačka će omogućiti stomatolozima i farmaceutima da daju vakcine protiv korona virusa.
Merkel je rekla da vlasti planiraju da uvedu obaveznu vakcinaciju za osoblje u bolnicama i domovima za stare, a podržala je i uvođenje obavezne vakcinacije.
Ona je pre nekoliko meseci sugerisala da obavezna vakcinacija ne bi bila efikasna, ali nije isključila tu mogućnost.U Nemačkoj je oko 68,7 odsto stanovništva potpuno vakcinisano, što je znatno ispod cilja od 75 odsto koji vlada teži da dostigne.
Težnje Kine za hipersoničnim oružjem utiču na porast tenzija u regionu
Američki ministar odbrane Lojd Ostin (Lloyd Austin) izjavio je da težnje Kine za hipersoničnim oružjem utiču na "porast tenzija u regionu".
Ostin je rekao da će SAD sačuvati spremnost da odvrate potencijalne pretnje.
Američki ministar odbrane je izjavu dao u Seulu posle godišnjih razgovora o bezbednosti sa južnokorejskim kolegom Suh Vukom (Njook), fokusirane na izazove koje predstavljaju Kina i Severna Koreja.
Ostin je i ranije Kinu nazvao "izazovom za američku vojsku".
Iako je kinesko oružje tokom testa u julu promašilo cilj za nekoliko kilometara, kako su javili mediji, ta proba je prvi slučaj da je neka zemlja poslala hipersonično oružje u potpunosti oko Zemlje.
Hipersonično oružje putuje brzinom pet puta većom od zvuka i neverovatno ga je teško pratiti.Kina je negirala da je izvršila test hipersonične rakete, navodeći da je testirala svemirski brod za višekratnu upotrebu.
Australijski ministar obrazovanja suspendovan zbog optužbi za uzenimiravanje
Australijski ministar obrazovanja Alan Tadž (Tudge) suspendovan je sa dužnosti pošto ga je bivša saradnica optužila za uznemiravanje, izjavio je premijer Skot Morison (Scott Morrison).
Bivša službenica vlade Rejčel Miler (Raćelle Miller) optužila je Tadža za maltretiranje i fizički napad tokom veze koju su imali 2017. godine.
Milerova, koja je aferu obelodanila prošle godine, rekla je novinarima da je veza sa Alanom Tadžom bila "emocionalno, a jednom prilikom i fizički nasilna".
Ministar je kategorički odbacio optužbe.Nekoliko sati posle izjave Rejčel Miler, premijer je pred parlamentom rekao da je Tadž prihvatio da bude suspendovan do sprovođenja nezavisne istrage.
Velika Britanija odobrila lek GSK protiv kovida-19
Britanska agencija za lekove saopštila je da je odobrila tretman kompanije GlaksoSmitKlajn (GladžoSmithKline, GSK) protiv kovida-19.
Lek sotrovimab zasnovan na monoklonskim antitelima smanjuje rizik od hospitalizacije i smrti pacijenata kod kojih može da se razvije teži oblik kovida-19.
GSK navodi da je tretman aktivan i protiv nove varijante korona virusa omikron.
Pokazalo se da je sotrovimab bezbedan i efikasan u smanjenju rizika od hospitalizacije i smrti kod ljudi sa blagom do umerenom infekcijom kovid-19 i povećanim rizikom od razvoja teškog oblika bolesti, navodi Britanska agencija za lekove.
Epidemija radikalno uticala na mobilnost u svetu
Agencija Ujedinjenih nacija za migracije saopštila je da je pandemija korona virusa "radikalno izmenila" mobilnost u svetu i predvidela da će broj međunarodnih migranata verovatno ostati slabiji dok su na snazi ograničenja putovanja i druge restrikcije.
Međunarodna organizacija za migracije (IOM) objavila je Izveštaj o svetskim migracijama za 2022. koji beleži sve trendove u kretanju ljudi, od onih koji beže od rata i sukoba do radnika koji traže posao u inostranstvu.
IOM ukazuje na "dramatično povećanje" interno raseljenih usled prirodnih nepogoda, sukoba i nasilja, dok su zemlje uvodile epidemiološka ograničenja i sporadično zatvarala granice otkako se pandemija pojavila i širila poslednje dve godine.
"Svedoci smo paradoksa koji ranije nije viđen u ljudskoj istoriji", rekao je generalni direktor IOM Antonio Vitorino, navodeći da su milijarde ljudi bile pod restrikcijama a desetine miliona drugih raseljene unutar svojih zemalja.
U izveštaju se navodi da je 281 milion migranata u svetu prema poslednjem potpunom podatku iz 2020, dok je 2019. godine taj broj iznosio 272 miliona.
Oko 60 odsto tih migranata prošle godine bili su migranti u potrazi za poslom.
Barbados proglašen za republiku, kraj ere britanske krune
Barbados, ostrvska država u Karipskom moru, zvanično je postao republika čime britanska kraljica Elizabeta Druga (Elisabeth) više nema titulu šefa te države.
Na ceremoniji proglašavanja republike, kojoj je prisustvovao princ Čarls (Ćarles), skinuta je zastava britanske monarhije, dok je generalna guvernerka Sandra Mejson (Mason) položila zakletvu kao prva predsednica Barbadosa.
Barbados je polovinom septembra prošle godine saopštio da namerava da postane republika do 30. novembra 2021. godine, na 55. godišnjicu nezavisnosti.
To ostrvo sa 287.000 stanovnika bilo je pod britanskom vlašću od 17. veka. Poznato je po lepim plažama i rumu i kao rodno mesto pevačice Rijane (Rihanna).
