Etiopiji potrebno 22 miliona humanitarne pomoći
Ujedinjene nacije su procenile da će 22 miliona stanovnika Etiopije imati potrebu za humanitarnom pomoći sledeće godine.
U izveštaju Kancelarije UN za koordinaciju humanitarnih poslova navodi se da se 2022. očekuje povećanje potrebe za humanitarnom pomoći u Etiopiji zbog rata koji se odvija u toj zemlji, kao i suše, poplava, epidemija i najezde skakavaca.
Humanitarne potrebe ostaju visoke u nekoliko delova Etiopije, sa najmanje 20 miliona ljudi kojima je potrebna neka vrsta humanitarne pomoći do kraja godine, navodi se.
Dodaje se da raste broj ljudi kojima je potrebna hitna pomoć u hrani u regionima Tigraj, Afar i Amhara, pogođenim sukobom.Potrebna je hitna akcija da se preokrenu sve veće posledice suše u južnoj i istočnoj Etiopiji, piše u izveštaju.
Najveći rast broja ljudi kojima je hitno potrebna pomoć, na 3,7 miliona, zabeležen je u regionu Amhara, gde su nekoliko gradova i mesta donedavno kontrolisale snage pobunjeničkog regiona Tigraj.
Širom Etiopije je oko četiri miliona interno raseljenih osoba, od kojih je većina bila primorana da napusti domove zbog sukoba.Etiopiji će biti potrebna pomoć u vrednosti od oko 1,4 milijarde dolara, od kojih tek treba prikupiti 892 miliona, procenjuje se u izveštaju.
Humanitarne organizacije navode da su njihove aktivnosti i dalje ograničene u mnogim delovima regiona Tigraj, jer vladine snage blokiraju isporuku pomoći toj oblasti.
U Etiopiji od novembra 2020. godine traje oružani sukob centralnih vlasti sa snagama Tigraja. Procenjuje se da su desetine hiljada ljudi poginule i da su milioni raseljeni.
Zapadne zemlje osudile prisustvo ruskih plaćenika u Maliju
Oko 15 zapadnih zemalja, među kojima Francuska i Nemačka, osudile su raspoređivanje plaćenika ruske privatne paravojne grupe Vagner (Njagner) po Maliju.
"Oštro osuđujemo raspoređivanje plaćenika na teritoriji Malija", navodi se u zajedničkom saopštenju u kojem se osuđuje i "umešanost ruskih vlasti koje pružaju materijalnu podršku raspoređivanju grupe Vagner u Maliju".
Predsednici Francuske i Rusije, Emanuel Makron (Emmanuel Macron) i Vladimir Putin, razgovarali su pre dva dana o situaciji u Maliju.
Makron koji je nedavno otkazao posetu Maliju zbog epidemiološke situacije, planirao je da u Bamaku sa tamošnjim zvaničnicima razgovara o ruskoj grupi plaćenika Vagner, koja se smatra bliskom Kremlju.
Ruske vlasti su u nekoliko navrata demantovale da imaju veze sa grupom Vagner, čiji su plaćenici prisutni u nekim afričkim zemljama.
Lufthanza otkazala 10 odsto letova tokom zime zbog omikrona
Najveća evropska aviokompanija Lufthanza (Lufthansa) otkazaće nekoliko desetina hiljada letova tokom zime zbog širenja omikron soja korona virusa, saopštila je uprava nemačke kompanije.
"Imamo nagli pad rezervacija od sredine januara do februara" i zbog toga moramo da otkažemo 33.000 letova, što je oko 10 odsto zimskog reda vožnje, izjavio je generalni direktor kompanije Karsten Špor (Carstne Spohr).
Kompanija je takođe navela da su otkazane transatlantske linije od 23. do 26. decembra, prema Bostonu, Hjustonu i Vašingtonu, a razlog je povećan broj pilota zaraženih korona virusom.
Irački šef diplomatije pozvao SAD i Iran na direktne pregovore o nuklearnom sporazumu
Irački ministar spoljnih poslova Fuad Husein pozvao je na direktne pregovore Irana i Sjedinjenih Američkih Država, javili su iranski mediji, što je redak apel samo nekoliko dana pre najavljenog nastavka pregovora o nuklearnom sporazumu u Beču.
Husein je na konferenciji za novinare posle sastanka sa iranskim kolegom u Teheranu, naglasio da pojačane tenzije između Irana i SAD, dva jaka saveznika Bagdada, direktno utiču na stabilnost njegove zemlje.
Dok Irak ostaje stub bezbednosne politike Vašingtona u regionu, milicije koje podržava Iran imaju veliku moć u zemlji.On je ocenio da će svako "otvaranje odnosa Teherana i Vašingtona pozitivno uticati na unutrašnje stanje u Iraku" bilo da je reč o političkoj,ekonomskoj ili bezbednosnoj perspektivi.
"Mislimo da je vreme za direktne razgovore između Teherana i Vašingtona kako bi dve zemlje postigle zajedničko razumevanje ne samo o nuklearnom pitanju već i o sankcijama Iranu", rekao je on.
Iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir-Abdolahijan ponovo je pozvao SAD da ukinu sankcije njegovoj zemlji pre nego što Iran odustane od razvijanja nuklearnog programa.
Odnosi Srbije i Turske trenutno na najvišem nivou
Premijerka Srbije Ana Brnabić ocenila je da su odnosi Srbije i Turske trenutno na najvišem nivou pre svega u oblasti privredne saradnje i investicija, ali i da predstavljaju dodatnu garanciju za stabilnost i očuvanje mira u regionu.
Kada je u pitanju privredna saradnja, premijerka Brnabić je u razgovoru sa predsednikom Skupštine Turske Mustafom Šentopom istakla da je zadovoljna činjenicom da postoji nesmanjen interes turskih investitora za srpsko tržište, naročito u nerazvijenim delovima Srbije, saopšteno je iz Vlade.
Turski investitori su, kako je navela, važan činilac sveukupnog rasta srpske ekonomije i velika podrška državi u borbi protiv nezaposlenosti i povećanja životnog standarda građana.
Predsednik turske Skupštine ocenio je da su odnosi dve države na istorijskom maksimumu i da predstavljaju primer saradnje drugim zemljama.Šentop je čestitao Srbiji na otvaranju novog klastera u pregovorima sa Evropskom unijom i istakao podršku Turske procesu evrointegracija, navodi se u saopštenju.
Naveo je da će Turska i ubuduće nastaviti da pruža podršku stabilnosti regiona, kao i Srbiji, koja "predstavlja veoma važan činilac u širenju regionalne saradnje".Povećava se, dodao je, interesovanje za turska uluganja na srpskom tržištu, a očekuje se da će trgovinska razmena u ovoj godini dostići dve milijarde dolara.Ocenio je da je za privredu od izuzetnog značaja otvaranje nove avio linije Beograd-Ankara, kao i planovi za povećanje broja direktnih avio linija na relaciji Beograd-Istanbul u narednoj godini.
Ni jedna zemlja ne može da izađe iz pandemije sa buster dozama antikovid vakcina
Šef Svetske zdravstvene organizacije (SZO) upozorio je da ne treba gajiti iluziju da je dovoljno dati stanovništvu buster doze vakcina da se izađe iz pandemije kovida-19.
"Ni jedna zemlja ne može da izađe iz pandemije buster dozama i buster doze nisu zeleno svetlo koje treba slaviti kao što se predviđa", rekao je generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejezus na konferenciji za novinare u Ženevi.
Neselektivni programi sa dodatnim buster dozama imaju sve šanse da produže pandemiju pre nego da je okončaju time što se raspoložive doze vakcina preusmeravaju ka zemljama koje već imaju visoku stopu vakcinacije, čime se daju veće mogućnosti virusu da se širi i mutira, rekao je Tedros.
Gabrijel Borić - najmlađi predsednik u istoriji Čilea
Novi predsednik Čilea i predstavnik nove generacije levičara u Latinskoj Americi, Gabrijel Borić stupa na dužnost u martu kao jedan od najmlađih predsednika na svetu s ambicioznom agendom ali i ogromnim izazovima koji uključuju podeljen kongres, pisanje novog ustava, usporavanje ekonomije i dugotrajne pretnje socijalnih nemira, pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa.Borić, bivši lider studentskih protesta, pobedio je u poslednjoj rundi predsedničkih izbora u Čileu, pošto je ta latinoamerička zemlja napravila odlučan pomak ulevo, ukazuje Fajnenšl tajms.
Borić je u drugom krugu izbora 19. decembra dobio 56 odsto glasova, znatno ispred svog ultrakonzervativnog rivala Hosea Antonija Kasta s 44 odsto.
Novoizabrani predsednik, koji će stupiti na dužnost 11. marta, rekao je da će se zalagati za jedinstvo posle ogorčene borbe između ekstrema unutar političkog spektra, kao i da planira da poveća poreze bogatima, ukine privatne penzije i suprotstavi se rudnicima koji "uništavaju" životnu sredinu. Obećao je i brojne reforme za osnaživanju žena starosedelačkih grupa i manjina.
Kongres će se, međutim, verovatno pokazati kao velika prepreka njegovim reformama, ističe londonski list, pošto, prema rečima analitičara, u donjem domu postoji 21 različita stranka i mnogi parlamentarci "ne slušaju ničija uputstva".
Kada stupi na dužnost, 35-godišnji Borić će biti jedan od najmlađih šefova država na svetu i, uz 40-godišnjeg Naiba Bukelea iz Salvadora, postaje drugi predsednik iz milenijalske generacije koji je izabran na tu funkciju u Latinskoj Americi, piše Tajms.
