Prvi avioni sa humanitarnom pomoći stigli na Tongu
Prvi avioni dopremili su humanitarnu pomoć i opremu za komunikaciju na ostrva Tonga koja su odsečena posle razorne erupcije vulkana i cunamija. Vojni avioni Australije i Novog Zelanda sleteli su na aerodrom arhipelaga na ostrvu Tongatapu.
Na ostrva su dopremljeni kontejneri za vodu, pribor za higijenu, privremena skloništa, generatori, kao i komunikaciona oprema.
Cunami je pre pet dana pogodilo obalu Tonge posle snažne erupcije podvodnog vulkana.Ugroženo je oko 84.000 ljudi, što je više od 80 odsto stanovništva Tonge.
Podvodni kabl za telekomunikaciju koji je na Tongi uništen zbog erupcije vulkana biće popravljen za najmanje četiri nedelje, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Novog Zelanda.Timovi su danonoćno radili kako bi obezbedili osnovne zalihe u regionu.
Iz Subkoma, izvođača radova na popravci više od 50.000 kilometara kablova u južnom Pacifiku, je saopšteno da sarađuju sa telekomunikacionom kompanijom Tonga kabl (Cable) na mobilizaciji broda za popravke kablova.
Jedini vid komunikacije koji je od subote sa ostrva uspostavljen jeste putem satelitskih telefona stranih ambasada, a mnogi koji žive u inostranstvu od tada čekaju da čuju vesti od porodica i prijatelja.
Severna Koreja razmatra nastavak nuklearnih i balističkih proba
Severna Koreja je razmotrila mogući nastavak nuklearnih i balističkih proba, javila je severnokorejska agencija KCNA."Neprijateljska politika i vojna pretnja Sjedinjenih Američkih Država (SAD) dostigle su liniju opasnosti koja se više ne može ignorisati", navodi se u izveštaju.
Na sastanku političkog biroa Centralnog komiteta Radničke partije odlučeno je da se brzo razmotri pitanje "nastavka svih obustavljenih aktivnosti".KCNA je navela da Severna Koreja mora da se "pripremi za dugoročnu konfrontaciju sa američkim imperijalistima".
Prošle nedelje Vašington je uveo nove sankcije Pjongjangu, a Severna Koreja je odgovorila novim raketnim probama, potvrđujući svoje "legitimno pravo na samoodbranu".
Ukradeno 42.000 brzih antigenskih testova
Nepoznata osoba ukrala je 42.000 antigenskih testova na korona virus iz jednog skladišta u Sidneju, saopštile su australijske vlasti.Portparol policije je rekao da je lopov juče posle podne ušao u skladište robe u predgrađu Maskota i "uzeo testove", ne navodeći detalje.
Istraga o krađi je u toku.
Vlasti Novog Južnog Velsa osudile su incident i ukazale da se desio u vreme kada se Australija suočava sa nedostatkom brzih testova.Ovi testovi se prodaju po ceni od 22 australijska dolara (oko 20 evra).
Australijski sindikati zapretili su ranije ove nedelje štrajkom ako se osetljivim kategorijama radnika ne budu obezbedili besplatni brzi testovi.Premijer Australije Skot Morison nije, međutim, izašao u susret tim zahtevima.
Direktor Fajzera Burla dobitnik izraelske nagrade Geneza
Generalni direktor farmaceutskog giganta Fajzer (Pfizer) Alber Burla (Bourla) dobitnik je prestižne izraelske nagrade Geneza (Genesis) za razvoj vakcine protiv kovida-19, saopšteno je .Nagrada čija je novčana vrednost milion dolara se dodeljuje svake godine za profesionalna dostignuća, doprinos čovečanstvu i posvećenosti jevrejskim vrednostima.
Kako je navela Fondacija nagrade Geneza, Burla je dobio većinu glasova u onlajn kampanji u kojoj je učestvovalo oko 200.000 ljudi iz 71 zemlje.On je pohvaljen za svoje "liderstvo, odlučnost i posebno volju da prihvati velike rizike".
Uz to se podseća da je Burla odbio finansiranje vlade SAD na početku pandemije, što je pomoglo kompaniji da izbegne birokratiju i ubrza razvoj vakcine.
Partner Fajzera Biontek (BioNtek) dobio je fondove od vlade Nemačke i Fajzer je kasnije potpisao veliki dogovor o snabdevanju sa SAD.Takva strategija je Fajzer dovela na čelo napora u borbi protiv korona virusa i vakcina te kompanije je prva odobrena za upotrebu u SAD i Evropi.
Rodom z Grčke, Burla je sin preživelih u holokaustu i on planira da da svoju nagradu za projekte namenjene očuvanju sećanja na žrtve holokausta, posebno u Grčkoj, najavila je fondacija.
Njegovi roditelji su jedni od malobrojnih preživelih u jevrejskoj zajednici Soluna, koju su gotovo iskorenili nacisti u Drugom svetskom ratu.Burla je saopštio da prima nagradu "ponizno i u ime svih kolega u Fajzeru koji su odgovorili na hitan poziv istorije" i izrazio nadu daće moći da dođe u Izrael u junu da je primi.
Fajzerova vakcina odobrena je u SAD za hitnu upotrebu u decembru 2020. godine i Izrael je ubrzo postao jedna od prvih zemalja koja je tom vakcinom imunizovala svoje stanovništvo.Kasnije je Izrael potpisao ugovor sa Fajzerom za razmenu podataka u zamenu za nastavak snabdevanja u vreme kada je bilo teško nabaviti vakcinu.
Tako je Izrael na samom početku postao lider u svetu u borbi protiv kovida-19 i istraživačima pružio vredne podatke, mada je bio kritikovan zbog povrede privatnosti i isticanja nejednakog pristupa vakcini između bogatih i siromašnih zemalja.
Burla se pridružio nizu slavnih ličnosti koji su osvojili nagradu Geneza. Prošlogodišnji dobitnik jer bio holovudski mogul Stiven Spilberg (Steven Spielberg).
Talibani pozivaju muslimanske zemlje da priznaju njihovu vladu u Kabulu
Talibani su pozvali muslimanske zemlje da "zvanično" priznaju njihovu vladu u Kabulu."Pozivam muslimanske zemlje da budu prve i da nas zvanično priznaju. Nadam se da ćemo tada moći da se brzo razvijamo", rekao je vršilac dužnosti premijera Hasan Akund na konferenciji za novinare povodom ekonomske krize u zemlji od dolaska talibana na vlast u avgustu i prestanak međunarodne pomoći.
Povodom strahovanja da bi od mogućeg povratka međunarodne pomoći, iz koje se finansiralo 80 odsto avganistanskog budžeta, profitirali talibani, Akund je rekao da razlikuje svoju vladu od avganistanskog naroda.
"Mi (vlada) ne želimo pomoć ni od koga... Potrebna nam je za naš narod", rekao je talibanski zvaničnik i dodao da su talibani "ispunili" uslove za priznavanje vlade, obezbeđujući mir i sigurnost u zemlji.
Avion na putu za London se vratio u Majami zbog putnice koja je odbila da stavi masku
Avion kompanije Amerken erlajns (American Airlines) na putu za London vratio se nazad na polazni aerodrom u Majamiju kada je jedna putnica odbila da poštuje savezne američke propise i nosi masku, navela je aviokompanija.
Predstavnici kompanije pozvali su policiju Majamija i policajci su sinoć bez incidenta izveli putnicu iz aviona na Međunarodnom aerodromu u Majamiju.
Portparol policije Majamija rekao je da je osoblje Amerken erlajnsa "adminsitrativno" delovalo sa putnicom.Ona je stavljena na američku internu listu za zabranjena putovanja dok traje dalja istraga, rekao je portparol aviokompanije.
Amerikan erlajns naveo je da je na vraćenom avionu bilo 129 putnika i 14 članova posade. Piloti su vratili avion, Boing 777 nazad manje od sat od početka transatlantskog leta, prema službi za praćenje aviona Flajt aver (FlihgtAnjare).
Aviokompanije su često zabranjivale putovanje putnicima dok traje pandemija ako odbiju da slede obavezno nošenje maske namenjeno da se spreči širenje kovida-19.
Aviokompanije su prijavile gotovo 6.000 incidenata povezanih sa neposlušnim putnicima prošle godine i 151 slučaj u prve dve nedelje ove godine, prema američkoj Saveznoj upravi za avijaciju (FAA). Većina tih slučajeva odnosila se na putnike koji su odbijali da nose masku.
EU naložila Poljskoj da plati 70 miliona evra jer nije ukinula komoru za kažnjavanje sudija
Evropska unija je naložila Poljskoj da plati kaznu od gotovo 70 miliona evra jer nije ukinula komoru Vrhovnog suda koja ima ovlašćenje da kažnjava sudije zbog njihovih odluka, izjavio je zvaničnik Evropske komisije.
Taj potez je najnoviji u nizu sukoba Evropske komisije i desničarske vlade u Varšavi oko stanja pravosudnog sistema, vladavine prava i slobode medija u Poljskoj.
Evropski sud pravde presudio je prošle godine da "disciplinski režim za sudije u Poljskoj nije kompatibilan sa pravom EU" jer omogućava uplitanje politike u nezavisnu sudsku vlast.
Uprkos presudi, poljska vlada nije suspendovala komoru Vrhovnog suda, a Varšavi je potom naloženo da plaća milion evra dnevno dok ne postupi po presudi.
Evropska komisija (EK) je navela da je analizirala odgovor koji je Poljska poslala 22. decembra i utvrdila da Varšava "nije pružila dokaze" da je postupila po naredbi suda od prošlog jula.
"Evropska komisija je zato poslala prvi nalog za uplatu. Poljskoj ostaje da hitno postupi po nalogu suda", rekao je portparol EK Kristijan Vigand i dodao da će Brisel do tada nastaviti da šalje zahteve za plaćanje na mesečnom nivou.
Evropska komisija je saopštila i da je započela proces oduzimanja miliona evra od isplata Poljskoj radi pokrivanja troškova kazni Varšavi zbog ignorisanja sudske naredbe da zatvori površinski rudnik mrkog uglja u Turovu, blizu granice sa Češkom.
Sud je presudio u korist češke vlade, koja se žalila da rudnik utiče na oticanje podzemnih voda iz sela na češkoj strani granice, dok istovremeno stvara prašinu i buku. Sud je naložio Poljskoj da plaća 500.000 evra dnevno dok rudnik radi.
